Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Strani izdavači domaćih udžbenika

Za ocenjivače udžbenika na tenderu izabrana 721 osoba, piše u uvodnom radu skupa koji se održava na užičkom Učiteljskom fakultetu
(Фото Д. Јевремовић)

Užice – Udžbenik je, kažu stručnjaci, najprisutniji kulturni proizvod u našim kućama, ponegde i jedina štampana knjiga koja u njih ulazi.

Imamo li kvalitetne udžbenike, kakva je politika njihovog odobravanja i izdavanja u Srbiji, s kojim problemima se suočavamo, šta je doneo novi zakon iz te oblasti?

Pa i kako to da najviše udžbenika kod nas prodaju izdavači čiji su vlasnici strane firme ili otkud da se za isti predmet koriste različiti udžbenici tako da đaci ne mogu da ih naslede, prodaju, razmene...

Ova i druga pitanja otvara današnji međunarodni naučni skup „Udžbenik u funkciji nastave i učenja“.

Održava se na Učiteljskom fakultetu u Užicu, koji dve decenije neguje tradiciju okupljanja eminentnih domaćih i inostranih poznavalaca na temu savremenog udžbenika.

Ovog puta radovima, o kojima je objavljena monografija, ovde se predstavlja 76 stručnjaka iz šest država: Poljske, Slovenije, Bugarske, BiH, Crne Gore i Srbije, a u organizaciji ovom fakultetu pomažu i visokoškolske ustanove iz Kopra i Češke.

Moderatorka skupa dr Daliborka Purić, prodekan za naučnoistraživački rad na užičkom Učiteljskom fakultetu, kaže za naš list da se u većini stručnih radova promišljaju rešenja koja se odnose na analizu sadržaja udžbenika različitih nastavnih i studijskih predmeta.

A tema je aktuelna jer, po njenim rečima, udžbenik u novije vreme izaziva niz kontroverzi: da li je potreban ili nije, da li je obiman, skup, postoji li monopol u njihovom izdavanju...

– Za novi zakon o udžbenicima usvojen prošle godine formalno je upriličena javna rasprava pre njegovog donošenja, ali je relativno mali broj primedaba sa javne rasprave ugrađen u zakonski tekst. Ovaj zakon ograničava i smanjuje brojne stvari, a još uvek je otvoreno pitanje koliko dobrog je to donelo – ističe Daliborka.

Na pitanje kakva su iskustva sa udžbenicima u drugim zemljama, odgovara da su različita: – U Francuskoj na primer, udžbenici nisu obavezni, a u severnoevropskim državama učitelji sami pripremaju materijal za rad sa učenicima koji ima formu i funkciju udžbenika.

I kod nas je nekad nekoliko generacija moglo da uči iz istog udžbenika dok je bio jedan državni izdavač. Globalizacija, tehnološki razvoj i druge savremene tekovine otvorile su nove mogućnosti u kreiranju udžbenika. Sloboda je najbolje što se čoveku nudi, ali problem nastaje kada imate mnoštvo mogućnosti kako se u njima snaći.

Udžbenik treba da bira onaj ko se bavi nastavom, učitelji i nastavnici, a ne rukovodstva škola. Dakle, potrebno je umeti podržati i odabrati kvalitet, a mislim da to u Srbiji u dobroj meri nedostaje. Zato je cilj ovog skupa da osvetli neke od puteva za bolji udžbenik – objašnjava ona.

Budući da se pojedini stručni radovi bave i problemima izdavanja udžbenika, ima ovde stavova da udžbenik kao kulturni proizvod koji doprinosi čuvanju nacionalnog identiteta jedne zemlje ne treba da piše i izdaje neko iz inostranstva. A kod nas su, navodi se, dva najveća izdavača upravo u vlasništvu stranih firmi.

Na užičkom skupu, uz ostale, govore i naši stručnjaci koji se decenijama bave ovom problematikom, kao što su profesori Slobodanka Antić, Jelena Pešić, Ana Pešikan, Snežana Marinković i drugi koji svoja istraživanja temelje na znanjima pionira u proučavanju udžbenika kod nas prof. dr Ivana Ivića.

U uvodnom izlaganju prof. dr Ana Pešikan kritikuje postupak izbora ocenjivača udžbenika. „Raspisan je tender za ocenjivače udžbenika i izabrano neverovatnih 721 osoba!”, navodi Ana i sumira da s jedne strane imamo instrument koji nije valjan (standarde kvaliteta udžbenika), a s druge veliki broj neadekvatno pripremljenih ocenjivača koji će koristiti taj neadekvatni instrument.

„Dva nedovoljno dobra parametra u postupku ocene udžbenika ne ostavljaju ni teorijsku mogućnost za postizanje dobrog ishoda – valjano ocenjenih udžbenika“, zaključuje ova uvodničarka, dodajući da ovakva rešenja ozbiljno zabrinjavaju pošto je reč o velikom ulaganju resursa.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.