Nedostaje milion evra za nacionalnu laboratoriju

Od kada su pre pet godina presušili evropski fondovi Srbija iz nacionalne kase nije uložila ni dinara za opremanje Referentne nacionalne laboratorije za ispitivanje hrane. Da bi ona konačno počela da radi potrebno je još oko milion evra, ali ta stavka nije predviđena ni u budžetu za 2017. godinu, saznaje „Politika”.

U Ministarstvu poljoprivrede potvrdili su da je za završetak opremanja ove laboratorije potrebno još oko 958.000 evra ali da su sredstva u budžetu ograničena pa ova investicija ponovo nije u planu.

– S obzirom na ograničenja koja postoje u delu raspoloživih sredstava u nacionalnom budžet, ali i planova u vezi sa mogućnošću korišćenja sredstava iz EU fonda, nije predviđeno da se nabavka opreme za ovu laboratoriju finansira domaćim sredstvima. Već, kako je planirano, sredstvima koja nam donira EU – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Izgradnja direkcije za referentne nacionalne laboratorije počela je 2004. godine, a iz fondova EU u nju je do sada uloženo oko 7,8 miliona evra. Prema ranijem pisanju medija, tranše novca iz EU obustavljene su 2011. zbog zatečenog javašluka na terenu i zbog toga što se nije znalo gde se nalazi donirana oprema. Ministarstvo je to demantovalo, a zvanično obrazloženje bilo je da je finansiranje prekinuto jer delegacija EU nije bila zadovoljna progresom koji je Ministarstvo poljoprivrede ostvarivalo u periodu od 2008. do 2012. godine. U međuvremenu, nadležni iz ovog ministarstva tvrdili su da su predstavnici EU promenili stav i da je tome, navodno, doprinelo otvaranje fitosanitarne laboratorije i sektora za kontrolu mleka.

U maju ove godine za „Politiku” je rečeno da se očekuje da će novac za završetak opremanja laboratorije za ispitivanja hrane i hrane za životinje biti dostupan ali da ne mogu da utiču na dinamiku kada će se to dogoditi. Zbog čega nam ova sredstva i dalje nisu dostupna? Izgleda da nas, ponovo, kao i u slučaju sa IPARD fondovima koče „komplikovani administrativni zahtevi”.

– Sredstva EU, koja bi bila upotrebljena za opremanje treće i poslednje laboratorije u kompleksu Direkcije, koriste se i za finansiranje drugih projekata u poljoprivredi, a njihova raspoloživost je deo postupka odobravanja više različitih projekata. Administrativni postupak, pribavljanje dokumentacije i davanje saglasnosti na prethodno izvedene projekte od strane EU je zahtevan i kompleksan – navode u Ministarstvu poljoprivrede. Tvrde da se, i pored toga što Direkcija za nacionalne referentne laboratorije nije potpuno operativna, laboratorijska ispitivanja u Srbiji obavljaju redovno. Službene analize hrane rade su u ovlašćenim državnim ali i privatnim laboratorijama.

Prema mišljenju Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije ovakav model kontrole ne može biti potpuno nepristrasan. Uloga referentne nacionalne laboratorije, objašnjava, nije u tome da preuzme sve analize namirnica koje se rade u zemlji već da kao tehnički i kadrovski najopremljenija bude kapa nad svim drugim i da se u njoj rade superanalize i daje konačan, objektivan sud.

– Ovako jedna laboratorija radi uzorkovanje za nekog uvoznika hrane, a sutra ta ista treba da da mišljenje o tom proizvodu ukoliko postoji neki problem. Naravno da će ono biti isto. To nema smisla, u tom slučaju je potrebno upravo mišljenje referentne laboratorije – ističe naš sagovornik. Kaže da su građani, zbog nepostojanja jedne ovakve ustanove, kakvu ima svaka ozbiljna država, oštećeni.

– Svih ovih godina su nas ministri poljoprivrede obmanjivali po pitanju otvaranja referentne laboratorije. Tu su izgubljeni milioni evra i nikom ništa iako je ovo strateški važno pitanje – kaže Papović.