Briselski uslovi načinju Mitrovdanski ustav

Ustav Sr­bi­je, ko­jem se od ro­đe­nja pre de­set go­di­na prog­no­zi­ra da „ne­će još du­go”, po­li­tič­ki je nad­ži­veo dva svo­ja tvor­ca, Ko­štu­ni­cu i Ta­di­ća, ali su­tra­šnji ro­đen­dan ipak bi mo­gao da mu bu­de po­sled­nji u ovom ob­li­ku.

Na­rav­no, ako se ne­ka­ko su­stig­nu „bri­sel­ski ro­ko­vi”, po ko­ji­ma bi do kra­ja sle­de­će go­di­ne tre­ba­lo da bu­du usvo­je­ne iz­me­ne Usta­va u de­lo­vi­ma ve­za­nim za sud­sku gra­nu vla­sti, u sklo­pu neo­p­hod­ne re­for­me pra­vo­su­đa. Za sa­da se, me­đu­tim, ka­sni.

Ro­ko­vi iz Ak­ci­o­nog pla­na za po­gla­vlje 23 – pra­vo­su­đe i osnov­na pra­va, ko­ji­ma je pred­vi­đe­na di­na­mi­ka po­te­za ko­ji bi tre­ba­lo da do­ve­du do pro­me­ne Usta­va u po­sled­njem kvar­ta­lu sle­de­će go­di­ne, odav­no su na­ru­še­ni.

Pre­ma tom pla­nu, na­i­me, sa­da bi pred­lo­že­ne iz­me­ne Usta­va tre­ba­lo da bu­du na oce­nji­va­nju u Ve­ne­ci­jan­skoj ko­mi­si­ji. A još ni­je for­ma­li­zo­van ni­ka­kav pred­log iz­me­na Usta­va.

Na­rav­no, mo­že to i vr­lo br­zo da se oba­vi ako ima vo­lje, ako se koc­ki­ce slo­že i ako se pre­sko­či ne­ka ste­pe­ni­ca – kao pre de­set go­di­na. 

A te 2006. go­di­ne pred­sed­nik Sr­bi­je bio je Bo­ris Ta­dić, vla­du je vo­dio Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca, naj­u­ti­caj­ni­ja stran­ka vla­sti bio je DSS, o dr­žav­noj ka­si bri­nuo je Mla­đan Din­kić, deo vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je bio je i SPO Vu­ka Dra­ško­vi­ća, a naj­ja­ča opo­zi­ci­o­na stran­ka SRS če­ka­la je po­vra­tak svog li­de­ra iz Ha­ga.

Sr­bi­ja je upra­vo po­sta­la sa­mo­stal­na dr­ža­va, jer se i po­sled­nja ju­go­slo­ven­ska re­pu­bli­ka Cr­na Go­ra odvo­ji­la od nje, Be­o­grad je vo­dio pre­go­vo­re s EU o Spo­ra­zu­mu o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju, Mar­ti Ah­ti­sa­ri je bio spe­ci­jal­ni iza­sla­nik UN za pre­go­vo­re o sta­tu­su Ko­so­va, a ha­ška tu­ži­telj­ka Kar­la del Pon­te tra­ga­la za Rat­kom Mla­di­ćem i Ra­do­va­nom Ka­ra­dži­ćem.

Srp­ska na­pred­na stran­ka ni­je bi­la ni u na­ja­vi. 

U tim okolnostima, uz dosta „porođajnih” muka i bez izgleda da duže poživi, nastao je važeći Ustav Srbije, svečano proglašen na Mitrovdan, 8. novembra, pre deset godina.

Za srpske uslove – to je solidan životni vek jednog ustava. Pokretači i najagilniji realizatori izrade novog ustava, Vojislav Koštunica i njegova Demokratska stranka Srbije, bili su motivisani pre svega namerom da kroz taj proces reafirmišu princip teritorijalnog integriteta Srbije i spreče otcepljenje južne pokrajine, budući da je sve ukazivalo na to da će se tadašnji pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije, po formuli „više od autonomije, manje od nezavisnosti ”, iskoristiti za priču o nezavisnosti Kosova.

„Za razliku od srećnijih ili manje srećnih društava, kod nas ustav ima rok trajanja od jedne do dve decenije, posebno posle Drugog svetskog rata”, naveo je dekan Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta prof. dr Sima Avramović, na skupu koji je Srpski pravnički klub organizovao u petak na tom fakultetu, s temom „Pogled na Ustav Srbije – deset godina kasnije”.

„Svaka norma je dobra dok traje i dok ne postane tesna. Ne mislim da je naš ustav već postao tesan, ali sigurno postoje argumenti političke prirode, ali i socijalne teme, koji govore da je vreme da počne da se razmišlja o njegovim mogućim promenama”, istakao je Avramović.

Napredovanje ka EU i jubilej, desetogodišnjica najvišeg pravnog akta, bili su povod za više sličnih stručnih konferencija u poslednje dve-tri nedelje. Na njima su ispoljene sve razlike u stavovima o aktuelnom ustavu i pitanju njegovih izmena, koje su prisutne u javnosti praktično svih ovih deset godina.

I nema jedinstvenog pogleda ni o tome da li je to ustav (dis) kontinuiteta s vremenom Slobodana Miloševića (zamenio je tzv. Miloševićev ustav iz 1990. godine), da li je legitiman, omogućava li ili koči razvoj države i društva, kada i kako ga menjati, da li uopšte treba da se menja...

„Ovaj ustav je bolji od Miloševićevog i biće vremena da se popravlja ono što nije najbolje u ovom ustavu”, rekao je tadašnji šef države Tadić prilikom glasanja na dvodnevnom referendumu o ustavu, 28. i 29. oktobra, za utehu onima koji nisu bili zadovoljni načinom donošenja ustava i njegovim rešenjima.

Tih dana čuli su se jaki glasovi protivljenja zbog načina na koji je donošen novi ustav (na brzinu i bez javne rasprave o konačnom tekstu) i rešenja vezanih za Vojvodinu, teritorijalnu organizaciju, sudsku vlast...

Organizovan je i bojkot referenduma. „Antiustavnu” koaliciju predvodili su LSV, LDP, Građanski savez Srbije, SDU i grupa uticajnih nevladinih organizacija.

„Imamo državu koju smo dobili na poklon od predaka i moramo svojoj deci da je ostavimo u boljem stanju nego što smo je mi zatekli”, rekao je na referendumu i Tomislav Nikolić, u to vreme zamenik predsednika Srpske radikalne strane. Sadašnji predsednik Srbije, osnivač SNS-a, pre deset godina je bio treća i veoma važna karika u donošenju novog ustava.