Nedelja, 05.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AMERIČKI IZBORI

FBI Klintonovoj bacio pojas za spasavanje

Agencija je bivšu prvu damu oslobodila krivice za mahinacije sa mejlovima samo dan pred poslednji dan kampanje
Хилари Клинтон, Доналд Трамп (Фото Ројтерс)

Hilari Klinton ili Donald Tramp? Danas je dan odluke – Amerikanci izlaze na predsedničke izbore na kojima će jedan od faktora biti i taj što je bivša prva dama još jednom oslobođena sumnje za ugrožavanje državnih tajni, i to tik pred jučerašnji poslednji dan kampanje.

Federalni istražni biro (FBI) saopštio je da je pregledao ranije nedostupne mejlove bivše državne sekretarke i da u njima nije pronašao ništa novo pa je preporučio odustajanje od krivičnog gonjenja. Odluka biroa je za Hilari Klinton nešto poput pojasa za spasavanje jer je njen rejting naglo počeo da pada kada je šef FBI Džejms Komi pre deset dana obelodanio da su pronađeni novi mejlovi i da se istraga protiv nekadašnje državne sekretarke nastavlja. Od toga da je računala na gotovo sigurnu pobedu bivša senatorka je došla u situaciju da se poslednjeg dana kampanje bori za svaki glas jer joj ankete uglavnom daju oko četiri odsto prednosti, što je u nivou statističke greške. Njen štab je, kako je preneo „Njujork tajms”, pozdravio vesti iz FBI, dok je republikanski kandidat na jednom od svojih poslednjih mitinga poručio da niko ne može da pregleda 650.000 mejlova za deset dana i da je očigledno da njegovu rivalku štiti „namešteni sistem”. I neki drugi republikanci su podsetili da se sve vreme govorilo da istraga ne može da se završi pre izbora i da FBI mora da je popustio pod ogromnim pritiscima da stavi tačku na slučaj sa mejlovima. Da istraga nije obustavljena, Amerikanci bi se suočili sa presedanom da FBI vodi istragu protiv najjačeg kandidata na izborima i možda izabrane predsednice. Ipak, Komi je obavestio Kongres da su mejlovi Hilari Klinton pronađeni na računaru supruga njene saradnice Hume Abedin bili privatni ili da je reč o duplikatima prepiske u koje je biro već imao uvid. Nije jasno da li je na laptopu Entonija Vinera, koga savezni agenti sumnjiče za lascivnu prepisku sa tinejdžerkom, pronađena elektronska pisma sa poverljivom sadržinom ili čak i državnim tajnama, pošto je FBI ranije potvrdio takve podatke u mejlovima bivše sekretarke.

Bez obzira na nova saznanja FBI, Hilari Klinton ostaje krajnje nepopularna, baš kao i njen protivkandidat. Njihova omraženost među stanovnicima SAD, pri čemu jedna polovina zemlje veruje da je Hilari Klinton korumpirana a druga da je Tramp rasista i šovinista, jedan je od zaštitnih znakova ovih po mnogo čemu neobičnih izbora. Oni su bez presedana i po tome što je Tramp istakao da je glasanje namešteno i da ne zna da li će da prihvati zvaničan ishod, pa se strahuje od mogućih nemira posle saopštavanja rezultata. Optuživanje jedne strane zemlje, Rusije, da se umešala na izbore na strani jednog kandidata, Trampa, takođe je nešto na šta Amerikanci nisu navikli. Stiče se utisak da građani samo žele da se izbori već jednom završe nakon godinu i po dana izuzetno negativne, prljave kampanje u kojoj su pretendenti na Belu kuću malo iznosili političke programe, a više blatili jedno drugo. Bila je ovo i kampanja straha u kojoj je veliki deo američke elite ubeđivao naciju da nikako ne sme da na vlast dovede Trampa da on ne bi zaveo autoritarni režim.

Zašto novembar i zašto utorak
Izbori se održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru. Izbor je pao još u vreme kada je Amerika bila zemlja posvećenih vernika i zemljoradnika koji su nedeljom išli u crkvu, a sredom na pijacu. Čak i kada bi prevaljivali daleke razdaljine do biračkog mesta, Amerikanci bi imali vremena da u utorak stignu da glasaju i u sredu budu spremni za razmenu dobara. Novembar se nametnuo kao mesec kada je žetva već bila završena (proleće, leto i rana jesen su vreme radova na polju pa ni oni nisu bili idealni), a još nisu počeli snegovi koji bi umanjivali izlaznost i demokratičnost izbora.

Biznismen računa na podršku belaca koje plaši sve primetnija etnička raznolikost zemlje, radnika koji su izgubili posao usled globalizacije i ugovora o slobodnoj trgovini i lojalnih glasača Republikanske stranke koji će glasati za njega iako im se ne dopada njegov neretko skandalozan javni nastup. Liberalna kandidatkinja se uzda u glasove proverenih glasača demokrata i birače iz afroameričke i latinoameričke zajednice. Loša vest za nju je da crna manjina pokazuje prema njoj daleko slabiji entuzijazam nego svojevremeno za Baraka Obamu, ali je dobra vest što su Hispanoamerikanci izgleda rešili da izađu u velikom broju budući da je Tramp obećao proterivanje ilegalnih imigranata (koji u najvećem broju dolaze iz Latinske Amerike) i nazvao meksičke došljake silovateljima i narko-dilerima. Kako prenosi „Vašington post”, brojni Latinosi su u redovima čekali da u Las Vegasu iskoriste pravo na takozvano rano glasanje. Biračima u brojnim državama je bilo dozvoljeno da i pre današnjeg zvaničnog izbornog dana iskoriste svoje glasačko pravo, i to je učinilo 42 miliona ljudi.

Za brojne države se unapred zna kako će glasati jer su to jaka republikanska odnosno demokratska uporišta pa su oči cele zemlje uprte u desetak neodlučnih država za koje se još ne zna da li će prelomiti na jednu ili drugu stranu (Florida, Nevada, Ohajo, Severna Karolina). Pobednika ne određuje ukupan broj glasova građana već njihova raspoređenost po državama. Predsednik postaje onaj ko osvoji 270 od 538 takozvanih elektorskih glasova koji se svakoj državi i glavnom gradu Vašingtonu dodeljuju na osnovu broja stanovnika. Onaj ko osvoji većinu u nekoj državi dobija sve njene glasove (dve države su izuzetak), pa bi teoretski bilo moguće da neko ko osvoji samo jedan glas građana više od konkurenta dobije svih 55 glasova Kalifornije, države sa najvećim brojem elektora. Ipak, računa se da će Hilari Klinton sa daleko većom razlikom pobediti u Kaliforniji koja je za nju siguran glas baš kao i neke druge velike države poput Njujorka (29).

U senci izbora za 45. predsednika istovremeno se održavaju i izbori za Predstavnički dom i Senat. Kongres bi odjednom mogao da postane daleko interesantniji ako nijedan od kandidata ne osvoji 270 elektorskih glasova. U tom slučaju trka se prebacuje na teren kongresmena koji će u donjem domu parlamenta, u kojem republikanci imaju većinu, izabrati novog šefa Bele kuće.

Prognozirani broj osvojenih glasova (u procentima)

Hilari Klinton   Donald Tramp

48                                                43   (Vašington post/Ej-Bi-Si)

44                                                40      (En-Bi-Si/Volstrit džornal)

45                                                42        (Politiko/Morning kansalt)

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.