Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Berza na minimalcu

Iskustva istočnoevropskih zemalja pokazuju da je jačanju tržišta kapitala doprinela upravo privatizacija najkvalitetnijih državnih preduzeća
Наша берза није реаговала на победу Трампа (Фото Ројтерс)

Za vrednost prosečnog dnevnog trgovanja na Beogradskoj berzi sada ne može da se kupi ni luksuznija nekretnina u prestonici, a nekada su se prometi računali na milione evra. Brokeri kažu da se sada smatra dobrim trgovačkim danom ako je promet veći od 200.000 do 300.000 evra. Ovdašnje kompanije počele su da se povlače s Beogradske berze, a to su već učinili „Imlek”, AIK banka, PKB. Berzanski status im se ne isplati, jer imaju samo troškove, a nemaju koristi da emisijom akcija dođu do svežeg kapitala. Srbija je jedna od malobrojnih zemalja u tranziciji koja nije imala nijednu

​Nijedna domaća kompanija na svetskim berzama
Mnoge domaće kompanije poput „Delte”, „MK grupe”, „Viktorija grupe” najavljivale su izlazak na neku svetsku berzu, najčešće Londonsku. Međutim, činjenica je da pomenute kompanije nisu listirane na međunarodnim berzama. Razlog za odustajanje od ove namere kompanije nisu saopštavale, a zli jezici kažu da je to bio više marketing nego prava namera.

inicijalnu ponudu akcija, odnosno nijedna kompanija nije prikupila kapital na Berzi.

Stručnjaci kažu da se naša berza, za razliku od drugih, još nije oporavila od krize, a negativni doprinos tome pripisuju državi koja nije „pustila” na tržište nijedno svoje jače preduzeće, o „Telekomu” da se i ne govori.

Za razliku od naše Zagrebačka berza je znatno razvijenija, praktično najjača na prostoru bivše velike zemlje. Stručnjaci kažu da je razlog njenog uspona upravo delovanje države koja je kao privatizacioni model za nekoliko velikih državnih sistema koristila inicijalnu ponudu akcija, a primera radi, upravo akcije hrvatskog „Telekoma” kotiraju se na Berzi, iako je on privatizacijom dospeo u većinsko vlasništvo „Dojče Telekoma”. Dodatno, Zagrebačka berza ima i dobru regulativu, a i investicioni i penzioni fondovi su veoma razvijeni.

Siniša Krneta, direktor Beogradske berze, kaže da su niski prometi posledica izostanka akcija novih kvalitetnih kompanija, kao i toga što većinski vlasnici žele da konsoliduju vlasništvo pa otkupljuju akcije od malih akcionara. Dodatno, poverenje u izveštavanje javnih kompanija, posebno nakon oduzimanja dozvola za rad listiranim bankama poslednjih godina, ozbiljno je uzdrmalo poverenje u tržište kapitala. Iako ni na jedan od pomenutih faktora Berza nema uticaja, račun u vidu smanjenog obima trgovanja, ispostavljen je upravo Berzi.

Krneta dodaje da iskustva istočnoevropskih zemalja ukazuju da je privatizacija najkvalitetnijih državnih kompanija kroz berzanske mehanizme, odnosno inicijalnu javnu ponudu, opredelila buduću putanju rasta nacionalne ekonomije i njenog tržišta kapitala.

– Takvim načinom privatizacije otvara se ključna perspektiva privatnom sektoru, a to je alternativa njihovom finansiranju kroz dug. Neko će reći da privatnom sektoru to ni danas niko ne brani, što je tek donekle tačno. Naime, to je privatnom sektoru omogućeno tek od sredine 2012., ali privatni sektor ni investicione banke ni danas ne mogu da se odvaže da krenu u resursno zahtevan poduhvat inicijalne javne ponude, a da prethodno zakonska rešenja u praksi nisu testirana. To se naziva reputacionim rizikom, a njegova suština u najkraćem je ta da u slučaju neadekvatnosti zakonskih rešenja otkrivenih tokom procesa inicijalne javne ponude, ni privatne kompanije, ni investicione banke, nemaju političku moć uticaja na prilagođavanje zakonskih propisa u procesu koji je u toku. Inicijalna javna ponuda je zahtevan i kompleksan proces, te je uloga države u njegovom praktičnom omogućavanju ključna, kaže Krneta.

Da li bi prodaja jednog takvog preduzeća bila dobra za oporavak Berze?

– Na državi je samo jedna odluka: izbor investiciono atraktivne kompanije za koju je predviđena privatizacija i sprovođenje inicijalne javne ponude za nju. Time bi država privukla veliki broj značajnih investitora, čime bi kreirala arenu u kojoj je prisutan kapital, što je najbolja pozivnica privatnom sektoru da finansiranje svog rasta i razvoja učini upravo na tržištu. Država zauzvrat dobija nova radna mesta, zamenu uvoza izvozom, priliv kapitala, odnosno konkurentniju i zdraviju privredu, kao i finansijski sistem u funkciji realnog sektora na kojem je kapital jeftiniji usled konkurencije izvora kapitala, kaže direktor Berze.

Nenad Gujaničić, iz „Vajzbrokera”, kaže da naše najveće kompanije u većinskom ili apsolutnom državnom vlasništvu nisu na Berzi i da je to jedan od glavnih razloga što je ovo tržište nerazvijeno i neatraktivno investitorima. Treba dodati i slabe institucije, nesprovođenje zakona i loš tretman manjinskih akcionara. Kad se sve ovo zbroji, imamo rekordno niske promete i slab interes ulagača. Po njegovoj oceni političari nisu voljni da državna preduzeća pošalju na Berzu, jer bi ona pokazala pravo stanje stvari.

– Berza je ogledalo uspešnosti svake pojedinačne kompanije, a pride i odraz čitavog političko-ekonomskog sistema iz kojih ova preduzeća dolaze. Berzanski mehanizam, kao nijedan drugi, slika ravnopravnost tržišnih učesnika, poštovanje vlasničkih prava i funkcionisanje institucija. U našem slučaju sve ovo je prilično poražavajuće – kaže Gujaničić dodajući da je opšti interes listiranja državnih preduzeća na Berzi povećana transparentnost, njihovo efikasnije poslovanje, prelazak sa budžetskih primaoca u budžetske davaoce...

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.