Čuvar sećanja na podunavske Švabe

Sremski Karlovci – Karlovčanin Stjepan Seder osmislio je muzej u znak sećanja na podunavske Švabe, pokrenuo Festival kuglofa i izdaje jedini medij na nemačkom jeziku u Srbiji, časopis „Fenster”. Ipak, kaže da u njegovim venama teče najmanje nemačke krvi.

„Majka mi je Srpkinja, a otac Nemac rođen u braku Nemca i Hrvatice. Tek mi je pradeda čistokrvni Nemac”, objašnjava Seder, jedan od retkih čuvara kulturnog nasleđe podunavskih Švaba.
Priča nam da u Sremskim Karlovcima i danas živi veliki broj žitelja nemačkog porekla. Tome svedoče prezimena koja se mogu videti u telefonskim imenicima poput Merc, Rajnziger, Muler, Švarc... Međutim, Seder kaže da je malo onih koji uopšte govore nemački jezik.
„Znate, u Sremskim Karlovcima živi oko 15 nacionalnih manjina, a onih koji se izjašnjavaju kao Nemci prema poslednjem popisu svega je 72. Imajući u vidu prezimena na koja nailazimo njih je mnogo više, ali su se s vremenom asimilovali i nisu sačuvali svoj jezik”, priča Seder.
Nije oduvek bilo tako, sve do Drugog svetskog rata Nemaca je bilo oko 12 odsto i držali su do svog nasleđa. U Vojvodini su živeli vekovima. Naselili su Panonsku niziju početkom 18. veka, a u Sremske Karlovce 1739. godine stigle su 52 nemačke porodice. Tu su, priča nas sagovornik, osnovali Švapsko seoce.
„Naseljeni u Panonsku niziju kako bi odbranili Austrijsko carstvo od osmanskog napada, ali i popunili carsku kasu. Sa sobom su doneli i svoje navike, razvijenu tehnologiju, naprednu poljoprivredu…”, upoznaje nas Seder sa podunavskim Švabama.

                                                                    Foto lična arhiva

Posle Drugog svetskog rata Nemci u Vojvodini su proganjani i likvidirani. Većini je konfiskovana imovina, dok su pošteđeni samo pripadnici NOB-a, i oni koji su bili u mešovitim brakovima ili iz njih potekli.

„Ali čak i kada su ispunjavali te uslove imovina bi im bila nacionalizovana. Tako im je, prema podacima profesora dr Nikole Gaćeše, oduzeto oko 600.000 hektara. Oduzimane su im fabrike, manufakture, brodovi, pa su u velikom broju napuštali zemlju i odlazili u Nemački i Austriju. Na taj način države se odrekla visokokvalifikovane radne snage i odličnih poslovođa – dodaje naš sagovornik.

Kako je izgledao život podunavskih Švaba Seder je dočarao u muzeju, Zavičajnoj kući u kojoj je predstavio dom jedne skromne porodice iz druge polovine osamnaestog veka. Tu je izložen autentičan nameštaj, nošnje, ali i alat uz koji su lakše krunili kukuruz, pravili vino, prali veš…

„Kada sam čuo da se prodaje ta kuća, pomislio sam kako će onaj ko je kupi da je sruši. Odlučio sam da je sačuvam, pa sam je uz finansijsku pomoć jednog prijatelja kupio. Budući da su zidovi i podovi od blata, a krov od trske, morao sam da je popravim. Sada je spremna da izdrži još 300 godina – priča Seder, inače pravnik u penziji.
Ovaj jedinstveni muzej u Evropi posećuju đaci koji u Sremske Karlovce dolaze na ekskurziju, štićenici domova za stare, ali i grupe studenata turističkih fakulteta iz Nemačke i Austrije. Stjepanova želja je da dovede vodu do muzeja, a kada finansijski uslovi dozvole napravi i restoran u kojem bi se služili nemački specijaliteti – vajsvurst, fišpan, štrudle, tašci uz nezaobilazno pivo i šnaps, kako se na nemačkom kaže rakija. I naravno, iz lokalpatriotskih razloga – karlovačko vino.

Dok to ne ostvari, pakuje primerke „Fenstera” da ih pošalje put Brazila, Argentine, SAD, Australije i smišlja kako da unapredi Festival kuglofa, na kojem se u proleće izlažu antikviteti, umetnička dela, vina i, naravno, kuglof.