Sreda, 28.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izbori i istraživači javnog mnjenja

Istraživači javnog mnjenja su opet na udaru. Ovog puta u Americi, državi u kojoj su istraživanja javnog mnjenja i nastala. Kritike na račun američkih istraživača idu u dva pravca. Prvi od njih, u srpskoj javnosti omiljen, kaže da su agencije svesno radile u korist izbornog štaba Hilari Klinton. Ovakve kritike ne zaslužuju poseban osvrt, ali ukazaćemo samo na jednu logičnu stranu ovog procesa. Zamislite da ste vlasnik agencije i da vam neko traži (ili da sami odlučite) da varate u svom poslu. Zašto biste to uradili? Živite od svog posla i tržišta četiri godine između izbora i odlučite da čitav svoj ugled bacite pod noge da biste obmanjivali javnost. Gotovo pa nemoguće. Važi i obrnuto: koji je motiv bilo kog političara da svesno vara građane i da za to plati nimalo jeftine usluge istraživača, ako tu istu informaciju može besplatno da pusti putem socijalnih mreža? Motiva nema, pa je ovakva vrsta argumentacije više odraz političkih preferencija i emotivnog diskursa nego što treba da bude predmet ozbiljne debate.

Druga vrsta kritike je stručna, utemeljena na podacima i argumentima, sa puno više suštine. Takva vrsta kritike treba da uključi u razgovor način rada istraživača, njihovu ulogu u izbornom procesu i metode koje koriste.

U tom smislu možemo konstatovati da je bilo odstupanja između anketa i izbornih rezultata (na nacionalnom nivou, i po državama) i da je to relevantna tema za jednu zajednicu. Da duguju objašnjenje, kažu i sami istraživači javnog mnjenja u Americi. Gotovo svi su dali prednost Klintonovoj. Na prste jedne ruke mogu se nabrojati oni koji su govorili drugačije. Trampova pobeda je uslovila da odstupanja budu veća od projektovane margine greške. Pozivajući se na podatke Asošijeted presa i portala www.fivethirtyeight.com, u prosečnoj državi u kojoj je pobedio Tramp ankete su pogrešile u proseku za 7,4 odsto (u oba pravca), a u prosečnoj „Klinton državi“, istraživači su promašili u proseku za 3,7 procenata. Ovo je možda i manje važno u odnosu na greške koje su se desile na regionalnom nivou – Srednji zapad. Upravo su države iz te oblasti bile od presudnog značaja za Trampov trijumf. Ankete su u tim državama potcenile Trampa za četiri odsto, ili više.

Koji su mogući razlozi ovakvog odstupanja? Za podrobnije analize potrebno je vreme, ali sada se nameće nekoliko razloga. Prvo, limiti telefonskih anketa koje su mahom rađene za ove izbore (terenske su skupe) i u kojima imamo veći procenat odbijanja i ograničenje u broju pitanja koje onemogućava detaljniju analizu dobijenih podataka. Drugo, odbijanje Trampovih birača da se izjasne ili svrstavanje u grupu neodlučnih (njih je uoči izbora bilo čak 12 odsto, što je najveći procenat od 2000. godine ili za skoro 10 odsto više u odnosu na prethodna tri ciklusa). Treće, nepoverenje prosečnog Trampovog birača u institucije i agencije koje rade istraživanja, jer je kreirana atmosfera da je poželjan samo jedan izbor (Hilari Klinton). Na kraju, veliki broj istraživanja rađen je pre nego što je FBI otvorio istragu protiv Klintonove, pa nije bilo vremena da se sagledaju negativni efekti tog događaja.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je svako istraživanje samo presek stanja u datom momentu (i kada ga vidimo u medijima već je „pogled u prošlost“) tako da je njihova najveća vrednost to što se mogu smatrati kontrolnim i korektivnim mehanizmom u kreiranju izborne strategije.

Na kraju, zamerke koje idu na račun istraživača često i ne pogađaju metu jer se neretko radi o nerazumevanju metodologije i suštine istraživanja javnog mnjenja, pa istraživači često postanu krivci jer se kritičari ne bave uzorkom, periodom istraživanja, kontekstom i marginom greške. O tome, drugom prilikom.

* Izvršni direktor Cesida

Komentari30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.