Pesme s pratećom lirskom pričom

U biblioteci „Atlas” Srpska književna zadruga objavila je novu knjigu Dragana Hamovića „Meko jezgro” (Pesme s pratećom pričom). O knjizi su govorili akademik Milosav Tešić i dr Jana Aleksić, a stihove je kazivala Emilija Nestorović.

Dragan Hamović, u svojoj najnovijoj zbirci pesama „Meko jezgro”, ističe Tešić, i nadalje se drži onih tokova u razvoju srpskog pesništva koji – gledano istorijski, tradicijski, estetički i kulturološki – ulaze u njegovu vertikalu, odslikavajući tako njegov pravi, izvorni identitet. Ti tokovi poreklom su „iz glavne memorijske žile”, čemu je najveći zalog jezik, jezik koji je korenski vezan za maternje tlo. Baštineći to nasleđeno pesničko iskustvo, on u ovom sedmociklusnom pesničkom delu – tematski razuđenom, a zbog čestih izmena ritma metrički raskošnom – zalazi, podjednako pomno, u prošle i savremene društveno-egzistencijalne sfere, iskoračujući ponekad i u tajanstvene oblasti onostranog, pri čemu čujemo pevne tonove i lične i opštenacionalne prirode, kao i one sa univerzalnijim označenjima. U Hamovićevom „Mekom jezgru” iz rukoveti u rukovet pretače se, u skladnom toku, veoma pažljivo oblikovano i odmereno raspoređeno lirsko gradivo, koje je na nekoliko mesta protkano i proznim zapisima s nesumnjivim intelektualnim i mislilačkim dometima, u dobroj meri s promišljenim političkim stavovima, patriotski motivisanim, a gde je potrebno i dijagnostičkim.

Neobično komponovana, knjiga „Meko jezgro”, naglašava Jana Aleksić, opisuje duhovno putovanje po nekim od značajnih simboličkih težišta Hamovićeve porodične i viševekovne srpske istorije: Maglič, Smederevo, Prizren, Studenica, Sveti Zaum, Zavala, Sveti Vasilije Ostroški, Gavrilo Princip, Zejtinlik, Jasenovac, Prebilovci… Istovremeno, taj lirsko-esejistički narativ otkriva neprekinutu, ali zapostavljenu smislotvornu nit, spoznati kulturni mehanizam po kojem se nasleđe prisvaja i na kojem opstojava, u poeziji.

Poetičko opredeljenje Dragana Hamovića usmereno je na estetizaciju sećanja. Knjiga pesama, priča i autopoetičkih zapisa „Meko jezgro” – svedočanstvo je pesnikovog predanog trudbeništva u negovanju kulture pamćenja. Prožimajući lično i kolektivno istorijsko iskustvo, i osmišljavajući njihove egzistencijalne i metafizičke ishode, Hamović artikuliše i ucelovljuje narativni identitet. Reč je o duhovnoistorijskom samoodređenju, autentičnom samoopisu, znanjem, pesničkom i istorijskom samosvešću, zaključuje Jana Aleksić, opremljenom da se suoči s iskušenjima savremene epohe i preovlađujućeg samozaborava. Z. R.