Četvrtak, 11.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Državu tužilo 36.000 nezaposlenih

Oko 9.000 ljudi na sudu je dobilo Nacionalnu službu za zapošljavanje zbog sumnje da im je isplatila manju naknadu za nezaposlenost. – Državni revizor, međutim, tvrdi da im je isplaćeno 12 odsto više sredstava
Шалтер сала у Националној служби за запошљавање (Фото Д. Ћирков)

Oko 600 Novosađana tužilo je Nacionalnu službu za zapošljavanje (NSZ) jer im je isplaćivala manju naknadu za nezaposlene. To je poslednji u nizu od ukupno 36.000 slučajeva da su građani po ovom osnovu tužili državu, jer smatraju da su oštećeni. Za oko 9.000 predmeta sud je već presudio da su građani u pravu i naložio NSZ da obešteti svoje korisnike.

Kako je uopšte došlo do toga da su nezaposleni dobili manje nego što ih je, kako su ubeđeni, po zakonu sledovalo? Za sve je kriv digitron i to što je neko u NSZ pogrešno izračunao osnovicu. Da zbrka bude još veća – uplaćeno im je više, a ne manje novca. Što znači da je pogrešna veća, a ne manja osnovica. To proizilazi kao zaključak iz izveštaja državnog revizora objavljenog još krajem decembra 2011. godine. On je tada uočio da je 2010. godine, NSZ nezaposlenima isplaćivao više novca nego što im je, po zakonu sledovalo (što mesečno iznosi najmanje 2.053,16 dinara po korisniku). Dakle, u svom izveštaju DRI tvrdi da je Nacionalna služba nezaposlenima isplaćivala iznos naknade uvećan za 12 odsto. Time je budžet oštećen za 1,3 milijardi dinara( ili oko 10 miliona evra), koliko je nenamenski potrošeno za isplatu većih naknada za slučaj nezaposlenih.

Međutim, pravno zamešateljstvo tek tada počinje. Nakon rešenja DRI, koje je po svojoj pravnoj prirodi izvršno, Nacionalna služba je počela da primenjuje nove osnovice, pa samim tim i da isplaćuje manje naknade za slučaj nezaposlenosti. Ali, tek tada su građani, koji su odjednom dobili manje iznose na računu, pomislili da su zakinuti. Nekoliko njih se obratilo advokatima koju su presavili tabak i tužili Nacionalnu službu za zapošljavanje. Međutim, sudovi po Srbiji počeli su masovno da presuđuju protiv NSZ, koja je, opet, iako je inicijalno napravila grešku, u konkretnom slučaju samo pokušala da je ispravi poštujući rešenje državnih revizora.

Pojednostavljeno rečeno, država je pogrešila, drugi državni organ je to uočio, greška je onda ispravljena, ali su građani tada pomislili da su oštećeni. Oko 36.000 njih pravnu zaštitu potražilo je na sudu. Prema podacima NSZ, osnovni sudovi u ovim postupcima presuđuju u korist građana. Međutim, u jednom manjem broju slučajeva, osnovni sudovi presudili su drugačije, odnosno u korist Nacionalne službe.

Kako će ovaj slučaj biti rešen sada zavisi od Vrhovnog kasacionog suda. Upravo iz ovog razloga NSZ se u martu ove godine obratio najvišoj sudskoj instanci i zatražio da donese odluku kojom će se rešiti ovo pravno zamešateljstvo – da li je NSZ pravilno obračunavao i isplaćivala novčanu naknadu.

Kako objašnjavaju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, osporavani način obračuna obavlja se u skladu sa preporukom državnih revizora, koja je, po članu tri Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, obavezujuća. Sudska odluka ne može da je preinači. Međutim, u Srbiji je i to, kako se ispostavilo – moguće.

Predsednik DRI Radoslav Sretenović, za „Politiku” objašnjava da je zbog pogrešnog obračuna osnovice država te 2010. godine izgubila oko 1,3 milijardi dinara. Na konkretnom primeru nezaposlenog, koji je pre nego što je došao na biro imao platu od 30.000 dinara, NSZ je isplaćivao 12.096 dinara umesto 10.747,07 dinara, objašnjava Sretenović.

– Da je nastavio da isplaćuje novčane naknade za slučaj nezaposlenosti po ovoj pogrešnoj osnovici država bi godišnje gubila po 10 miliona evra – izračunao je Sretenović.

U NSZ napominju da pre obavezujuće preporuke DRI, od 28. decembra 2011. godine po ovom osnovu, nije bilo tužbi. Dakle, niko nije tužio državu dok je dobijao više nego što mu je po zakonu sledovalo. Građani su, objašnjavaju, počeli da tuže ovu instituciju od januara 2012. godine. „To traje i danas u sve većem obimu”, objašnjavaju u NSZ.

Potraživanja bivših korisnika novčane naknade u pojedinačnim iznosima kreću se u iznosima od 1.000 pa do 5.000 dinara.

– Međutim, u ovim sporovima se mnogo više novca dosuđuje u korist advokata, veštaka i javnih izvršitelja i to čak do deset puta

više nego što se isplaćuje korisnicima novčane naknade – upozoravaju u Nacionalnoj službi.

I dok NSZ iznose novčane naknade i dalje obračunava u skladu sa obavezujućim nalogom DRI, na njihovu adresu stižu sudske presude osnovnih sudova da obeštete građane – i da uz to plate sudske troškove.

Dakle, u ovom slučaju država je prvo izgubila novac tako što je pogrešno izračunala osnovicu. Zatim je, kad je greška ispravljena, država na sudu izgubila spor protiv građana, jer nije uspela da dokaže da je poštovala zakon. Sada je državni budžet ponovo na gubitku jer mora da obešteti građane, koji su ih dobili na sudu. I da na sve to plati još i sudske troškove. Po svemu sudeći, sigurnu korist od ovog pravnog zamešateljstva u režiji države imali su samo advokati.

Komentari21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.