Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Merkelova od Obame preuzima štafetu lidera „slobodnog sveta”

Ova titula nastala je u vreme hladnog rata i po nepisanom pravilu je pripadala predsedniku SAD jer je ta država smatrana moralno superiornom i najjačom liberalnom demokratijom
Барак Обама и Ангела Меркел у Берлину (Фото Фонет)

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Samo pre nekoliko meseci mnogi nedovoljno obavešteni evropski analitičari i mediji predviđali su da će izbeglička kriza dovesti do njenog političkog kraja, ali nemačka kancelarka Angela Merkel, ne samo što će, prema svemu sudeći, ovih dana i zvanično krenuti u borbu za četvrti kancelarki mandat već se od nje očekuje i da postane lider „slobodnog sveta”, to jest liberalnog Zapada.

Dolazak odlazećeg predsednika SAD Baraka Obame u Berlin u okviru oproštajne turneje, prema oceni brojnih zapadnih medija, zapravo je svojevrsno prenošenje kancelarki štafetne palice lidera liberalnog Zapada, budući da se tek izabrani američki predsednik Donald Tramp i dalje sagledava kao pretnja za zapadne liberalne vrednosti i američku spoljnu politiku vođenu minulih decenija.

Kolokvijalna titula „lidera slobodnog sveta” nastala je u vreme hladnog rata i ideološke podeljenosti sveta, pri čemu su na Zapadu smatrali da ova svojevrsna titula, kao po nepisanom pravilu, pripada predsedniku SAD jer je upravo ta država smatrana moralno superiornom i najjačom liberalnom demokratijom koja je glavni branilac zapadnih vrednosti i sloboda. Imajući u vidu da je minulih godina došlo do vaskrsavanja hladnoratovskih podela, nije ni čudno što je u medijskim analizama vaskrsla i ova titula, naročito posle Trampove pobede, koja je dokazala da SAD u odnosu na ostale zapadne zemlje nisu ništa imunije na političke zemljotrese.

„Moram da kažem da je od sada lider slobodnog sveta Angela Merkel”, među prvima je posle Trampove pobede istakao u tekstu u „Gardijanu” britanski istoričar Timoti Garton Eš.

Nedugo potom je i ugledni „Njujork tajms” istakao da je „zahvaljujući izboru Donalda Trampa Angela Merkel postala poslednja na braniku odbrane liberalnog Zapada” te da ona sada stoji između dve supersile – Rusije i SAD – predvođene dvojicom „čvrstorukaša”.

„Merkelova mora da zauzda Rusiju koja jača neliberalnu demokratiju u zemlji, podržavajući desničarske partije u Evropi i raspirujući populizam”, ističe njujorški dnevnik, dodajući da i dalje niko ništa ne zna o spoljnopolitičkoj poziciji novog predsednika SAD, osim da je izražavao divljenje prema Vladimiru Putinu te da su „sada pod znakom pitanja čak i sankcije nametnute Moskvi, zbog ukrajinskog sukoba”.

„Još nikada nije toliko toga zavisilo od Nemaca”, kaže za ovaj list zamenik direktora londonskog Evropskog centra za reforme Sajmon Tilford. „Sreća naša što Nemačkom vlada Angela Merkel, jer ako postoji neko ko sada može da preuzme odgovornost i učini pravu stvar za Evropu, onda je to upravo ona.”

Opštu oduševljenost vodećih zapadnih medija izazvao je i način na koji je ona čestitala Trampu kada mu je poručila da se raduje „bliskoj saradnji zasnovanoj na zajedničkim vrednostima: demokratiji, slobodi, poštovanju zakona i dostojanstva ljudskih bića, bez obzira na njihovo poreklo, boju kože, religiju, rod, seksualnu orijentaciju ili politička gledišta”. Budući da je upravo pomenute vrednosti Tramp obilato gazio u predizbornoj kampanji, ova formulacija je protumačena kao svojevrsni uslov za saradnju, koji je naravno veoma diplomatski sročen jer kancelarka i te kako želi dobru saradnju sa Vašingtonom.

Tako je kancelarka, koja je veći deo svog života provela u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, došla u situaciju da dobar deo zapadnog sveta od nje očekuje da zapadnim liberalnim vrednostima uči prvog čoveka Amerike, zemlje koja je za nju bila zemlja iz snova i koja je posle Drugog svetskog rata Zapadnu Nemačku učila demokratiji, slobodi, tržišnoj ekonomiji i liberalnim vrednostima. Štaviše, od nje se očekuje i da osigura da izlazak Britanije iz EU ne bude ekonomska katastrofa, da spreči rasipanje EU, reši izbegličku krizu, obuzda Tursku, reši ukrajinsku krizu, zaustavi rat u Siriji...

Dok berlinski levo orijentisani dnevni list „Tagescajtung” smatra da će „kancelarkina važnost rasti jer ona mora da očuva jedinstvo EU, da se suprotstavi Putinu i Erdoganu i kontroliše Trampa”, konzervativni „Velt” ističe da, zbog Trampove želje da uspostavi mirnije odnose sa Putinom, „prozapadna politika Merkelove prema Rusiji, koja je zbog Ukrajine usmerena na sankcije, mogla bi da doživi slom”. „Velt” ističe da je dosad Tramp kritikovao bezmalo sve glavne elemente kancelarkine politike, od migracione politike, preko zalaganja za slobodnu trgovinu, do ulaganja u borbu protiv klimatskih promena. Zbog toga u komentaru za „Vašington post” nemačka politikološkinja Konstance Štajcenmiler ističe da će „zadaci Merkelove sada postati puno, puno teži”.

„S obzirom na posledice Trampove izborne pobede u Evropi, Angela Merkel će sigurno oceniti da njen zadatak nije gotov i da mora i dalje da vodi Evropu”, rekla je Danijela Švarcer, direktor istraživačke delatnosti Nemačkog saveta za spoljne odnose, dok njena koleginica iz nemačke fondacije Bertelsman Štefani Vajs ističe da „očekivanja, koja postoje prema Nemačkoj kao zemlji koja će suzbijati antidemokratska nastojanja, predstavljaju istorijsku odgovornost i nadam se da ćemo biti na visini tog zadatka”.

Dok komentator „Tagescajtunga” prognozira Merkelovoj uspeh sa Trampom, jer ocenjuje da je ona pokazala talenat u tome da se nosi sa moćnim muškarcima velikog ega, kao što je Putin ili turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, stručnjak Nemačkog saveta za spoljne odnose Jozef Braml upozorava da odnos dve zemlje ne sme da bude svođen na odnos dve osobe.

„To je medijski kliše: sada je Obama ponovo dobar, a Tramp je loš. Sa takvim klišeima i personalizovanjem ne ide se napred. Smatram da je to opasno”, kaže Braml.

Ovi klišei, međutim, mogu i te kako da budu od pomoći Merkelovoj u trci za četvrti kancelarski mandat, jer je dve trećine Nemaca uplašila Trampova pobeda, što bi moglo da ih navede da se uzdaju u kancelarkin „umeren i stabilizujući pristup” politici. Da u tome ima istine svedoči i to da je u oktobru oko 44 odsto ispitanih Nemaca želelo da Merkelova ostane kancelarka, dok je u prošlonedeljnoj anketi to želelo 60 odsto ispitanika.

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.