Subota, 01.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: BOJAN JOVANOVIĆ, antropolog

Zlo pod maskom dobra

Naša priroda je jedinstvena, ali je izložena stalnim i neizvesnim promenama, zbog čega nas dobri ljudi iznenade – lošim postupcima, a one koje smatramo rđavim – dobrim delima
(Фото: Милан Тимотијевић)

Bojan Jovanović (1950), naš poznati antropolog, pesnik i sineasta, diplomirao je i doktorirao etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje naučnog savetnika. Objavio je veliki broj stručnih i desetak pesničkih knjiga. Izdavačka kuća HERAedu iz Beograda objavila je nedavno njegovu novu studiju „Antropologija zla”. Samo spoznavanje razlike dobra i zla, kaže autor, ne sprečava ljude u njihovoj sklonosti da ispoljavaju loše namere, potčinjavaju se zlu i pokazuju spremnost da ga čine.

Tema zla, više od bilo koje aktuelne teme, ističete u knjizi, ima prioritet zbog značaja za ljudski opstanak. Kolika je snaga zla?

Ona je srazmerna čovekovoj nemoći da se suprotstavi negativitetu oličenom u ljudskoj agresivnosti, bilo da je žrtva ili počinilac zla. Ta nemoć je pokazatelj suspenzije kulturnih i moralnih principa što omogućuje neposredno manifestovanje egoističkih težnji da se sopstvena korist ostvari nanošenjem štete drugom. Zato suočavanje sa zlom čini čovekovu poziciju upitnom u traženju pravog odgovora u kontekstu sopstvene krivice i odgovornosti za njegovo postojanje u svetu. Kada se ono razmahne, onda se ljudskom fascinacijom njime iskazuje nemoć koja umesto suprotstavljanja odvodi priklanjanju zlu.

Kako se zlo sve ispoljava i kako se ono najpre prepoznaje?

Manifestno se ispoljava u svim aspektima ljudskog postojanja, ali je bitno uočiti da su psihološki i socijalni koreni zla znatno dublji i da potiču od negativiteta koji se, poput malignih ćelija, neprekidno stvara. Mi ne možemo u potpunosti svesno da suzbijamo javljanje nepoželjnih emocionalnih i misaonih impulsa, jer su oni nesvesni i iracionalni, ali ih možemo obraditi i deaktivirati, ovladati njima, preobraziti ih i prihvatiti kao deo nas u neprekidnom samospoznajnom individuacionom procesu tokom kojeg potvrđujemo i jačamo svoj duhovni imunitet.

Da li je to priča o Bogu i đavolu?

Borbu suprotnosti u sebi i svom okruženju čovek je konceptualizovao dualističkom slikom sveta. Kako je religija primarni referentni okvir tumačenja i razumevanja pojava, ove suprotnosti su predstavljane u vidu natprirodnih entiteta koji nakon hrišćanstva oličavaju Bog i đavo, ali se pokazalo da je realnost sveta i ljudske prirode drugačija od ovog koncepta.

Može li zlo da nadvlada dobro i ugrozi opstanak sveta?

Iskustvo nam kazuje da bi zlo, privremeno, moglo da preovlada, ali, nikad dosad, nije uspelo da manifestno potpuno zagospodari ljudskim svetom. Međutim, danas se ono prikriva, pa se u kontekstu preokrenutih vrednosti i radikalnog licemerja javlja pod maskom dobra.

Čime se zlo hrani, odakle crpi snagu?

Zlo se hrani čovekovom slabošću, osećanjem nemoći i strahom da se suprotstavi i savlada iskušenje negativiteta koji ugrožava njegovu slobodu i postojanje različitosti kao uslova životnog i ljudskog opstanka. Za razliku od zla, koje uvek nastoji da se utemelji na sebi – uništavanjem drugog, njegova suprotnost dopušta i toleriše i ono što ga dovodi u pitanje. Zato je, u odnosu na zločin, za dobročinstvo potrebno znatno više hrabrosti i snage.

Jesu li ratovi, koji se vode u čitavom svetu, instrumentalizacija zla?

Ratovi se pokreću sa ciljem da donesu korist pobedniku, a učine štetu poraženom. Ta korist se predstavlja kao dobro i u njenoj senci ostaje zlo učinjeno poraženoj strani. Međutim, relativizacija ratničkih ciljeva, koji brzo otkrivaju i svoju drugu, prikrivenu stranu, pokazuje da su oni prvenstveno sredstvo zla.

Da li je mržnja produkt zla, a ljubav dobrote?

Mržnja je uzrok zlu koje proizvodi novu mržnju. Ukoliko znamo i da razočarenje u ljubavi dovodi do mržnje, jer se najdublje mrzi onaj koji se nekad voleo, onda se suočavamo sa prirodom emocije kao energijom čije izražavanje u pozitivnom ili negativnom vidu ne pretpostavlja njihovo postojanje na različitim polovima. Budući da može brzo da se preobrazi, emocionalna energija je, u stvari, na istom polu, dok suprotni pol karakteriše njeno odsustvo. Time dolazimo do adekvatnog razumevanja dobra i zla, prvenstveno kao antropocentričnih pojmova koji ne označavaju delovanje natprirodnih sila u nama ili u svetu, već naše misli i postupke nastalih i učinjenih zavisno od motiva i okolnosti. Naša priroda je jedinstvena, ali je izložena stalnim i neizvesnim promenama, zbog čega nas dobri ljudi iznenade – lošim postupcima, a one koje smatramo rđavim – dobrim delima.

U nedavnom ratu, u operacijama „Bljesak” i „Oluja”, ubijeni i masakrirani Srbi, kažnjavani su dodatno, onako mrtvi. Otkuda tolika mržnja?

U osvetničkoj mržnji nije dovoljno samo ubiti neprijatelja, već ga i posmrtno kazniti, masakriranjem njegovog tela. Mržnja prema Srbima ispoljena u pomenutim operacijama ima svoje istorijsko poreklo i svojevrsnu tradiciju: od ideologije Ante Starčevića, preko zlodela hrvatske „vražje divizije” nad srpskim civilima u Mačvi, u Velikom ratu, i genocida nad Srbima u NDH, u Drugom svetskom ratu, do Maspoka. Označeni kao smetnja uspostavljanju etnički pročišćene države, Srbi su postali meta brutalnog istrebljenja. Kako su prethodni zločini ostajali nekažnjeni, hrvatski separatizam je sa novom energijom mržnje i započeo obnavljanjem te zločinačke tradicije.

U narodu se kaže: „Svako zlo – ima svoje dobro”. Može li od zla biti i neke koristi?

Od pojedinih, malih zala može biti neke koristi. Ali poslovice preuveličavaju neke istine do neprihvatljivosti, jer ukoliko zlo poništi same pretpostavke života, onda se sa stanovišta žrtve ne može govoriti o nikakvom dobru koje donosi takvo zlo. Možda negativno istorijsko iskustvo, poput genocida, može biti preventiva od ponavljanja, ali takav pozitivan efekat zla pretpostavlja i ogromnu cenu kojom je on plaćen, što zatamnjuje i svaku pomisao na mogućnost da se označi kao neko dobro.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.