Degradiranje Tucovića

Tokom Kolubarske bitke, na Vrapčijem brdu kod Lazarevca, u ranu zoru 7. (20) novembra 1914. godine poginuo je Dimitrije Tucović – poručnik Prvog pešadijskog puka Moravske divizije. Valjda je ovaj podatak ponukao autora teksta u jednom od ovdašnjih dnevnih listova da na više mesta napiše kako je sa Trga Slavija uklonjena bista „čuvenog oficira Vojske Kraljevine”. Što je isto kao kada biste Čerčila tretirali kao književnika umesto kao državnika.

Reč je, dakle, o još jednom tužnom primeru koliko kao društvo dajemo petoparaca na sopstvene velikane. Naročito na one koji su hrabro pronosili luču progresivnih i emancipatorskih ideja od univerzalnog značaja – a pritom su znali kako u ovdašnjim konzervativnim kasabama slične ideje teško prolaze, da vlastodršci progone njihove pronosioce i neopravdano ih guraju u istorijski zaborav. Uostalom, postavite nekome iz bliže okoline kviz-pitanje – ko je Boža Grujović? Poručnik iz Prvog svetskog rata, fudbaler Partizana iz generacije Velibora Vasovića ili idejni tvorac Praviteljstvujuščeg sovjeta – prve državne institucije u ustaničkoj Srbiji? Kladim se da ćete dobiti četvrti odgovor?

Ne uklanja se, dakle, sa Trga Slavija bista čuvenog oficira kraljeve vojske, već se nepravedno uklanja „večna kuća” Dimitrija Tucovića – intelektualca, levičara, protivnika monarhije i kritičara buržoazije. Uklanja se „večna kuća” čoveka koji je, uz Dragovića i Lapčevića, pronosio ideje socijaldemokratije u Srbiji, koji je utro put sindikalizmu, uređivao marksistički časopis ,,Borbu” i zalagao se za prava radnika. Na koncu, uklanja se „večna kuća” internacionaliste kome su srpski, nemački, bugarski ili arbanaški sužnji bili jednaki – na prvom mestu drugovi, a zatim i ljudi uzajamno povezani radničkom solidarnošću.

Ukratko, ne određuje Dimitrija Tucovića oficirska uniforma u kojoj je igrom sudbine poginuo – već ga određuje njegov društveno-politički angažman. Stoga nije slučajno što je upravo socijalistička vlast, nakon Drugog svetskog rata, prenela njegove posmrtne ostatke iz Lazarevca u Beograd – upravo na Trg Slavija, gde je utemeljivač socijaldemokratije u Srbiji počivao sve do ovog sumornog novembra. A onda su u prošlo nedeljno jutro zalaufani bageri, udarnički brekćući, prišli grobnom mestu Dimitrija Tucovića kako bi što efikasnije i u što kraćem roku raščistili prostor za buduću ,,raspevanu fontanu”.

Ovdašnjim burazersko-kapitalističkim vlastima palo je na pamet da se na Slaviji podigne monumentalna fontana iliti ,,vodena lepotica koja će biti muzička, a softver će praviti slike i regulisati mlazeve”. Gotovo kao u SF romanu Filipa Dika, tvorca Blejd Ranera. A mi ćemo se zatim, otvorenih usta i razrogačenih očiju, diviti tom čudesu od muzičke prskalice. Čak ćemo autom praviti i po tri-četiri kruga oko raspevane fontane, sa sve brisačima ubačenim u petu brzinu, samo da bismo što duže uživali u tom futurističkom ukrasu Beograda. Tucoviću ćemo u međuvremenu nositi bukete ruža i gladiola – ali razume se tamo gde će ga naknadno instalirati gradski menadžment.

Pred ovako jadnom degradacijom velikana socijaldemokratske misli kao snoplje padaju svi racionalizirajući izgovori onih koji su došli na suludu ideju da Tucovića trampe za fontanu, jer ne postoji niti jedan valjani razlog za ovako drastično skrnavljenje dostojanstva jedne ličnosti. Nit’ se kopa metro, nit’ podzemni prolaz.

S druge strane, levičarske ideje za koje se Dimitrije Tucović iskreno zalagao, ispisavši na hiljade stranica dragocenog teksta, odavno su oskrnavili lideri tobožnjih socijaldemokratskih i socijalističkih partija, raznih pokreta levica i ostalih trica. Zato i ne treba da čudi što su radni ljudi digli ruke od borbe za vlastita prava i u potpunosti izgubili poverenje u blede senke današnjih sindikata. Još im jedino preostaje da se raduju dolasku stranih investitora i jeftinom radu koji će im ovi velikodušno ponuditi. I da uživaju u veličanstvenim vodoskocima muzičke fontane urađene po standardima šoping-mol kapitalizma – u okviru rekonstruisanog Trga Slavija na kojem više neće biti Dimitrija Tucovića.

Da li je neko učinio nešto da do toga ne dođe?

Sociolog