Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Godišnjica Dejtona: Hoće li se nova administracija SAD zanimati za BiH

Današnji dan, 21. novembar i 21. godišnjicu Dejtonskog sporazuma BiH dočekuje s dilemom kakav će pristup tom ugovoru imati nova vlast u Americi
Званично потписивање Дејтонског споразума у Паризу 14. децембра 1995. (Фото: „Википедија”)

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Šta će posle pobede Donalda Trampa još uvek zagonetna američka politika imati da kaže o čedu vlastite spoljne politike, Dejtonskom mirovnom sporazumu i zemlji nastaloj tim međunarodnim ugovorom, koja 21. godinu od rođenja čeka raspeta između pasionirane žudnje Sarajeva za umanjenjem snage Republike Srpske, posledične reakcije Srba za samostalnošću i antidejtonskih poziva Hrvata za reuspostavu Herceg-Bosne, ugušene zarad pakta s Bošnjacima.

Pristalice uverenja da dejtonski okvir teško može biti ozbiljnije menjan argumente pronalaze u izmenjenim međunarodnim okolnostima gde Amerika više nema snagu kao devedesetih kada je upravljala celim međunarodnim poretkom, što je trend koji se u spoljnoj politici SAD može pretpostaviti i nakon pobede Trampa, ali i dobrim odnosima koje su u odbrani tog ugovora Srbi i RS izgradili ne samo s Izraelom i ojačalom Rusijom već i pojedinim evropskim zemljama.

Imajući u vidu da Vašington, ipak, ostaje najvažnija tačka na planeti, među Srbima koji smatraju da je nepotrebnu histeriju „oduševljenja” Trampom bolje što pre pretočiti u konkretan plan pristupa Americi, jer provejava uverenje da će novu američku administraciju možda biti moguće uveriti u to da je protektorska uloga visokog predstavnika (OHR) i stranaca u pravosuđu tačka spoticanja demokratizacije i kost u grlu šansama da se tri naroda posvete izgradnji zemlje umesto međusobnog tužakanja, s čim su sem Moskve saglasne i neke evropske zemlje.

Gašenjem OHR-a, čemu se protiv Turska, a u čemu je imala podršku Amerike, zaokružilo bi se sprovođenje i smisao sporazuma za mir, koji se smatra ponosom američke spoljne politike, pa je lakše razumeti zašto su se bošnjački snovi mogli videti na javi nemalo pre američkih izbora kada je na sarajevskim ulicama uz politički blagoslov i velika očekivanja javno podržana Hilari Klinton.

Razlog za to je moguće verovanje da od nove garniture iz Vašingtona teško može biti vetra u leđa za dosadašnju politiku jačanja BiH koju su Srbi uz strah i negodovanje – jer to povlači i slabljenje Srpske – dosad objašnjavali sprovođenjem obećanja američkog diplomate i tvorca Dejtonskog sporazuma Ričarda Holbruka datom Aliji Izetbegoviću u Ohaju kada je navodno rekao da je na njemu da potpiše Dejton, a na Americi da se pobrine za ostalo.

„Otvaranje bilo kakve priče o izmeni Dejtona ili nekom novom sporazumu, vratilo bi BiH u devedesete godine i otvorilo pitanje mogućih ratnih ciljeva. O sadržaju tog dokumenta dogovorili su se svi narodi i saglasnost za njegovu promenu ne postoji unutar BiH, a uveren sam ni u međunarodnoj zajednici”, rekao je za naš list Mladen Ivanić, predsedavajući Predsedništva BiH.

I pre 21 godinu odlučnost Amerike da uvaži realnost da Republika Srpska mora da postoji i dobije međunarodnu verifikaciju bila je presudna za mirovni sporazum, koliko i promena politike u Beogradu i odlučnost Slobodana Miloševića da do mirovnog dogovora dođe makar i na štetu Srba u Krajini, a delom i Srpskoj.

Mit koji postoji u Americi da je preduslov pregovaračkom procesu bila iznenadna promena odnosa vojnih snaga na štetu Srba pada pred činjenicom da su Srbi Miloševića ovlastili da pregovara u njihovo ime, pre nego što su se hrvatska vojska i Armija BiH pomognute spolja pripremile i naoružale, u čemu Amerika vidi i svoje zasluge jer je osim direktnog bombardovanja preko Turske i tuzlanskog aerodroma dopremano i naoružanje. Ipak, u Americi postoji narativ da sporazuma ne bi bilo bez bombardovanja srpskih položaja, iako je Milošević ovlašćen za pregovore i pre toga, a koji je za razliku od rukovodstva RS bio daleko „fleksibilniji” pregovarač.

„Dejtonski sporazum došao je u fazu kad treba da se preispita ono što je dograđeno nezakonitim nametanjem, a vreme je da visoki predstavnik ode, jer će u protivnom BiH ostati nikad nedovršena zemlja”, primećuje Milorad Dodik, predsednik RS.

Put do mira i sporazuma 1995. vodio je preko priznavanja Republike Srpske, pa je Holbruk u Švajcarskoj prelomio da Srpska treba da postoji i da takav dogovor treba da se postigne s Alijom Izetbegovićem, što je odgovaralo i Miloševiću koji je po svaku cenu želeo sporazum. Tome svedoči i prethodno uvođenje sankcija Republici Srpskoj iz Beograda, što je ometalo pripreme za odbranu same Srpske, u trenucima kad se znalo da se pripremaju jake ofanzive.

Izostanak odgovora Srbije na pokrenute ofanzive potvrđuje da Srbija nije bila spremna za rat i da je Beograd po svaku cenu tražio mir, što je Holbruku omogućilo da u vojnu bazu dovede Miloševića, Izetbegovića i Tuđmana pa je uprkos američkom protivljenju ranijim mirovnim pregovorima zbog navodnog uverenja da se njima kažnjavaju Bošnjaci, u bazi Rajt Peterson naposletku potpisan ugovor za Srbe znatno povoljniji od prethodnih, Kutiljerovog ili Vens-Ovenovog.

„Očekivanja su da se ništa neće menjati u pristupu Amerike prema Dejtonu, kao svom proizvodu, jer su u međuvremenu republikanci bili u obliku Džordža Buša. Iz ugla Amerike BiH funkcioniše, ima svoje probleme i diskusiju, a očekuje se da se Vašington uopšte neće baviti BiH ni Balkanom. Osim toga, pet zemalja je dalo definitivan oblik Dejtonu, među kojima i Rusija pa sumnjam da to neko može da pokrene”, kaže za naš list Miloš Šolaja sa FPN u Banjaluci.

Oni koji su svedoci pregovora dele se na one koji Miloševiću zagovaraju spomenik usred Banjaluke i one koji veruju da je pred put u Ohajo postojao znatno povoljniji dogovor po RS, a najpre izlazak na more, Brčko i koridor kroz Posavinu i Sarajevo kao distrikt (umesto potpuno bošnjačkog grada), u slučaju čega pada mit o Miloševićevom velikom uspehu, znajući da delegacija iz RS nije učestvovala na tajnim sastancima.

Komentari22
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Извињавам се на ћирилици
Највјероватнија је прогноза да ће се нова америчка администрација занимати Балканом у мјери која ће бити одређена побољшањем билатералних односа са Русијом. Бољи односи са Русијом - мекши односи према Србима на Балкану. АЛИ... ниједна америчка администрација неће испустити залогаје уграбљене у претходном периоду на брдовитом Балкану (БиХ, Црна Гора, Хрватска, Косови и Метохија). Коначно ту су и америчке обавезе према тамошњој служинчади; Америка се њих неће одрећи у истој мјери у којој се Русија неће одрећи Срба! Нисам експерт али ми се чини да Срби шансу требају потражити у лабављењу америчке стеге, које ће услиједити због неке врсте меканог америчког изолационизма. Ту је и наглашена нетрпељивост нове америчке администрације према исламском тероризму што ће благо речено осјетити и БХ-муслимани. Хрвати, као ортодоксни католици проћи ће слично ватиканским Пољацима. (Хваљен Исус и лимарија - second hand f9). Они остају цигла у предзиђу католичанства. Боље нису ни заслужилиу!
Кослав З.
После 5. Октобра запатио се а сад већ и умрежио ропски слугерањски менталитет код нас. Нормално би било да ми водимо своју унутрашњу и спољну политику, испрвану и без штете по себе и друге, без обзира која је америчка гарнитура на власти. Једино што би требало учинити је да се куртоазно поздрави избор америчког народа а не да се, као последње европске парије, стално осврћемо и на своју сенку и тиме само храбримо наше непријатеље у рђавим намерама према нама. Са овим треба престати и у Р. Српској и у Србији!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.