Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jugoslovenski eksperiment bio je neponovljiv

Kroz Muzej istorije Jugoslavije, u okviru čijeg kompleksa se nalaze „Muzej 25. maj”, Stari muzej i Kuća cveća i koji 1. decembra obeležava dve decenije postojanja, godišnje prođe oko 120.000 znatiželjnika
Колаж савезних штафета

Kada kažemo štafeta prvo pomislimo na Tita. I na Dan mladosti. Retko se ko seti da su štafetna trčanja postojala kod nas i za vreme kraljevine dok je štafete, u sklopu sokolskih sletova, dobijao i kralj Petar. U Muzeju istorije Jugoslavije, koji 1. decembra slavi dvadeset godina od osnivanja – nastao je spajanjem Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije i Memorijalnog centra Josip Broz Tito – nalazi se zbirka od 22.000 palica, koja je svetski fenomen pošto nove štafete pristižu svake godine 25. maja. Osim toga, kroz ovu jedinstvenu kuću, u okviru čijeg kompleksa se na Dedinju nalaze „Muzej 25. maj”, Stari muzej i Kuća cveća, godišnje prođe oko 120.000 znatiželjnika. Što je najinteresantnije – većina su stranci, i to ne samo oni sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Sve njih dovodi možda najpre činjenica da je „jugoslovenski eksperiment” bio redak i neponovljiv, da sličnih muzeja u Evropi nema i da je, iz današnje perspektive, pravi užitak bliže se upoznati sa istorijskim periodom i zemljom koja više ne postoji, a koji se, zajedno, mogu identifikovati jednom rečju – Tito.

Popularnost, moguće je, donosi i to što je ono što ovaj muzej nudi drugačije od vremena u kojem postoji. Današnje doba, kaže Neda Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije, prepoznaje se kao ono u kojem ljudi egzistiraju po principu da nam je sve u jednom: iz sadašnjosti, koju živimo, tumačimo prošlost i vidimo budućnost. A ta sadašnjost je virtuelna.

– Uz to, kao da nema vizije, i to ne samo u Srbiji, nego generalno. Ljudi širom sveta kao da žale za nekim drugim, boljim vremenima. Kada sam sebi, nakon, evo, četiri godine koliko vodim muzej, pokušala da objasnim u čemu je tajna interesovanja naših posetilaca, došla sam do zaključka da to nije tako jednostavno pitanje. Otvoreni smo, dostupni smo, to je kvalitet. Ali, uz to, mora se priznati da je ideja jugoslovenstva, kako god da je bila upakovana, iako je bila zloupotrebljena, iako je i diskutabilna, bila esencijalno čista zamisao sa vizijom. To je ljudima primamljivo. Kultura sećanja na tu ideju, počev od Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, preko Kraljevine Jugoslavije pa posle socijalističke Jugoslavije, sve do raspada 1991, očito je još uvek jaka. Pre svega u ličnim sećanjima, bila ona pozitivna ili negativna. A ona su najveći motivator – dodaje Neda Knežević.

Što se jugonostalgije tiče, ona je neizbežna. Jer, ova institucija čuva i grobove Josipa Broza i njegove supruge. To je svakako deo muzejske programske orijentacije, čak se 4. i 25. maja potpuno menja izgled kuće, tada je u njenim odajama najviše upravo „jugonostalgičara”.

– Mi se, imajući to u vidu, trudimo da se u poslednje vreme jugonostalgijom bavimo kao fenomenom, da ga suočimo sa različitim kontekstima i odnosima. Da budemo medijator, debatno mesto. To je i jedan vid čišćenja od ideološkog konteksta koji je u našem slučaju jak. Ipak su se nekada na partijskim sastancima donosile odluke šta će se i kako izlagati ovde – podseća naša sagovornica.

Digitalizovanje Titove foto-arhive pokazalo se kao odličan potez, proboj se desio i van regiona, poziv je usledio čak i od čuvenog Muzeja moderne umetnosti u Njujorku (Moma), čiji su istraživači iz odseka za arhitekturu i dizajn, koji pripremaju veliku izložbu o socijalističkoj arhitekturi (otvoriće se 2018. godine) bili zapanjeni onim šta su sve našli kada su pročešljali ovaj fond.

Svi zaposleni u muzeju potpuno su obuzeti strateškim projektom sećanja na veliki jubilej koji nastupa 2018. godine – sto godina od nastanka Jugoslavije. Sve što se sada dešava i što će se dešavati uvezano je sa tom proslavom koja će se programski protezati kroz sve prostore i celu godinu, počev od decembra 2017.

– U tom duhu pred publikom će se naći prvi put nešto što bi se moglo zvati stalnom postavkom od sto predmeta, čije je osmišljavanje u toku – obećava direktorka MIJ.

Štafeta kralja Petra za dan muzeja

Upravo na dan muzeja, povodom rođendana, od 10 sati prepodne do 18 sati uveče ulaz u kompleks biće slobodan, a samo tog dana pred publikom će se premijerno naći jedna od četiri sokolske štafete koje su u septembru 1940. godine, povodom sedamnaestog rođendana Petra II Karađorđevića, prestolonaslednika i starešine Sokola, stigle u Beograd u organizaciji Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije. U Starom muzeju, gde je u julu za publiku otvoren rad na stalnoj postavci, pod nazivom Otvaramo depo, u četiri termina (od 10, 12, 14 i 16 sati) biće organizovana stručna vođenja. Na postavci su simbolično, jedan naspram drugog, predstavljeni fondovi Memorijalnog centra Josip Broz Tito i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. Za najmlađe posetioce biće organizovan Dečji kutak sa igrama iz Jugoslavije koje su obeležile detinjstvo mnogih generacija, a danas su gotovo potpuno zaboravljene.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.