Brankovina bez turističke ponude

Valjevo – Narodni muzej i Visoka poslovna škola strukovnih studija iz Valjeva pripremili su i ovih dana objavili istraživačko-planski dokument „Predlog za nacrt strategije razvoja Brankovine kao turističke mikrodestinacije”, koji će nakon prezentacije pokloniti gradu. U njemu su navedeni konkretni predlozi kako da se unapredi turistička ponuda ovog znamenitog mesta i u njega dovede više gostiju.

Zbog direktne veze sa istorijskim procesom Srpske revolucije, Prvog srpskog ustanka i ulogom porodice Nenadović u njoj, kao i vezanosti za život i delo velike pesnikinje Desanke Maksimović i književni rad putopisca Ljube Nenadovića, Brankovina predstavlja kulturno dobro od velikog značaja. Muzejske prostore u ovom mestu godišnje obiđe više od 30.000 posetilaca, a Brankovinu u celini posećuje 50.000, u nekim godinama i 70.000 ljudi.

Međutim, bez smeštajnih kapaciteta i bez objekata za ugostiteljske usluge, tj. bez mogućnosti smeštaja i ishrane, posetioci Brankovine nemaju uslove za boravak preko 24 sata, tako da Brankovina nije turistička destinacija, navode predlagači. I, dodaju, nije čak ni izletište, već samo jedna od atrakcija valjevskog kraja, bez kapaciteta da većinu posetilaca zadrži duže od jednog do jednog i po sata, koliko je potrebno da se obiđu i upoznaju sadržaji istorijskog spomen-kompleksa.

Pritom, podsećaju autori predloga, Brankovina kao turistička destinacija ima mnoge prednosti. Osim direktne povezanosti sa istorijskim ličnostima i događajima, kulturna dobra u ovom mestu su autentična i originalna. Brankovina je brend, poznata je širom Srbije, u nju već dolazi veliki broj posetilaca, ima izuzetno dobar geografski položaj i veoma je pristupačna gostima.

U tom kontekstu predlog predviđa razvoj Brankovine u dve faze: u prvoj bi se razvijala do aktivnog izletišta, a u drugoj bi to aktivno izletište preraslo u mikrodestinaciju spremnu za održivi razvoj turizma. U sklopu prve faze trebalo bi rešiti osnovne infrastrukturne probleme – kvalitetno snabdevanje vodom, električnom energijom, unutrašnju rasvetu kompleksa, rekonstrukciju internih puteva, izgradnju adekvatnog parkinga, uređenje mesta za razonodu, predah i rekreaciju, mapiranje i uređenje pešačkih i biciklističkih staza.

Druga faza bi obuhvatila izgradnju većeg objekta za boravak i ishranu turista i dodatne kapacitete seoskog turizma sa mogućnostima za smeštaj i ishranu.

Brankovina polako posustaje usled tridesetogodišnjeg neulaganja u razvoj – upozorava dr Biljana Rabasović, profesorka na Katedri za marketing i trgovinu valjevske Visoke poslovne škole. – Svedoci smo da se pojavljuju neke nove destinacije, da se ekskurzije preusmeravaju, što znači da se iako je Brankovina u samom srpskom vrhu po broju posetilaca mora raditi na njenom razvoju. Naša studija nije zaokružena, ona je izraz naše volje da gradu Valjevu prezentujemo ideju i da opomenemo da je vreme da se donese strategija razvoja Brankovine kao turističke mikrodestinacije – poručuje profesorka Rabasović.