Petak, 22.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Životni kraj trostrukog atentatora na Tita

„Udba je ubijala naše ljude u Evropi, pa se preselila u Ameriku. Kad su upala petorica sa mašinkama, odmah sam pomislio: oni su. Poletao sam u zaklon, iza automobila, ali sam se obradovao kad sam čuo: Ovo je FBI”, pričao nam je Radoš Stevlić
Радош Стевлић у разговору за „Политику”, 29. септембра 2015. у Чачку (Фото Г. Оташевић)

Čačak – U Finiksu (Arizona) u večnost se preselio bogoslov Radoš Stevlić, emigrant potekao iz Gornje Gorevnice, trostruki atentator na Josipa Broza Tita. Negdašnji mladić iz čačanskog sela, u nebeskom prostoru pridružio se pre dva dana nesuđenoj meti ali je, pred kraj ovozemaljskog života, septembra 2015. u Čačku, ovom izveštaču „Politike” kazao nešto što priliči čestitom Srbinu i pravoslavcu:

„Kao i moji saborci u emigraciji, smatrao sam da je Josip Broz lažni car Šćepan mali i da ne zaslužuje da vlada Srbijom. Bio sam svestan da po našoj veri nemam pravo da oduzmem čoveku život, i možda je bolje što se sve završilo kako i jeste” - kazao nam je tada Stevlić, koji je u svojoj drugoj postojbini (SAD) robijao 4,5 godine zbog nikad izvedenog atentata na predsednika SFRJ.

Prodica Stevlićeva u SAD je objavila umrlicu na internet stranici azcentral.com, gde stoji:

„Radoš `Stiv` Stevlić, 78, iz Piorije u Arizoni, preminuo je 22. novembra 2016. Rođen je u Čačku, u Srbiji, preselio se u Čikago u Ilinoisu 1967, a 16 godina kasnije u Arizonu. Nadživela su ga braća Hranislav i Sreten (Rašo), snaja Brana, dve sestre koje su kaluđerice u srpskim manastirima, tri pastorke i mnogi sinovci i sinovice. Ranije je sahranio brata Jovišu.

Porodica će saučešća primati u petak, 25. novembra, od 17 do 19 sati u kapeli Hansen u Finiksu. Opelo je u subotu, 26. novembra u 9.30 u srpskoj pravoslavnoj Crkvi Sv. Nikole u Finiksu, posle čega je ispraćaj do večne kuće na groblju u Finiksu.” (Ovo su američka vremena).

O jeseni 2015. kad je poslednji put došao u čačanski zavičaj, kazao nam je i ovo:

„Ja sam star čovek i moram da brinem o večnosti koja je podugačka. Zašto bih nju izgubio zbog ovozemaljskog kratkog života od stotinak godina. Zato pokušavam da pred Bogom budem ispravan kako bih zaslužio život večni. Možda vam delujem kao zanesenjak, ali ja u to verujem. Približava mi se kraj a naš narod kaže: s čim ćeš izaći pred Miloša?”

Kao junoša, svršio je Bogosloviju u Beogradu ali nikad, život i ljudi hteli su tako, nije bio rukopoložen za sveštenika niti primljen na studije teologije čemu je stremio. Izraziti antikomunistički stav usmerio ga je ka Italiji i političkom azilu 1966. („Preko logora u gradiću Latina, Musolinijevom rodnom mestu, dobio sam vizu za SAD”). Evo kako nam je pre 15 meseci opisao šta je dalje bilo:


Radoš Stevlić je u SAD bio na udaru Federalnog istražnog biroa (Foto G. Otašević)

„Najpre sam, godinu i po, radio u jednoj fabrici u Čikagu jer nisam našao ništa bolje, a onda sam kupio jedan restoran sa 70 mesta i sobama za izdavanje, i istovremeno počeo da razvijam privatni posao sa kućama. Odmah sam se obreo u našem emigrantskom krugu i brzo postao predsednik Crkvenoškolske opštine `Sveti Nikola` u Čikagu. Svake godine kupovao sam po jednu kuću dok me 1976. nisu uhapsili agenti Federalnog istražnog biroa (FBI).

Jugoslovenska Vlada je, tih godina, Stejt dipartmentu u Vašington uputila spisak sa imenima 146 osoba, svi su Srbi razume se, sa zahtevom da ih američke vlasti pohapse (`Imam taj spisak kod kuće, u Arizoni`). Stejt dipartment je odgovorio ovima u Beogradu da ne mogu da utamniče toliki narod, to je puk vojske, pa se sve svelo na naš šestoricu: Nikolu Kavaju, Stojiljka Kajevića, Boška Radonjića, Životija Savića, Nikolu Živovića i moju malenkost. Danas (29.9. 2015), živi smo samo Kajević i ja. Glavna optužba bila je pokušaj ubistva Josipa Broza Tita.”

Nekoliko godina pre hapšenja, Stevlić se iselio iz Čikaga:

„Udba je tada ubijala naše istaknute ljude u Evropi, pa se preselila u Ameriku. Sastanemo se i većamo ko je sledeći od nas. Zato sam kupio imanje na 60 kilometara od Čikaga, nastanio se tu i počeo da podižem zid oko imanja da bih se obezbedio od napada agenata Udbe. Kad su jednog dana kod mene upala petorica ljudi sa mašinkama, odmah sam pomislio: oni su. Poletao sam u zaklon, iza automobila, ali sam se obradovao kad sam čuo: „Ovo je FBI, ustanite i stavite ruke na kola.”

Dok su me vozili u centralni zatvor Čikaga, upitao sam agente Biroa: `Zar ste morali tako teatralno da me hapsite?` Toliko puta sam bio kod vas u kancelariji, mogli ste da me pozovete telefonom i jednostavno bih došao. Onaj jedan kaže: `Tako nam je bio naređeno, da sve izvedemo kao da hapsimo opasne teroriste”.


Tokom izdržavanja zatvorske kazne u SAD Radoš Stevlić je završio ekonomski fakultet (Foto G. Otašević)

Stevlić nam je pripovedao da je na suđenju u Čikagu „Kavaja odmogao i sebi i ostalima”. „Protiv mene su imali osam tačaka optužbe, Kajevića devet, protiv Kavaje pet tačaka. Moja maksimalna kazna mogla je da bude 65 godina, Nikolina 35. Ali, na kraju, meni su dali 10 a njega je sudija osudio na 20 godina zato što je svojim jezikom upropastio čitavu stvar. Kavaja na suđenju uperi prst ka sudiji i kaže mu – `Ti mene ne možeš da osudiš koliko ja mogu da izdržim, kad - tad ja ću stati na tle slobodne Srbije`. Dalje mu Nikola priča: `Da su ovi iz FBI kod mene u Crnoj Gori sve bi ih povešao na bandere, a i tebe Sulejmane`, obrativši se federalnom tužiocu O`Salivenu. Sudija na to reče Kavaji – `You are One Man Army` – i udvostruči mu kaznu.”

Šta je, ustvari, istina oko atentata na Tita? Radoš je opisao da su se naši emigranti u SAD tri puta pripremali da ubiju predsednika SFRJ.

„Jedan pokušaj propao je Meksiko sitiju za vreme Brozove posete. To je bilo 1965. godine, pre mog dolaska u Ameriku. Tamo su iz SAD išli Dragiša Kašiković, preodenut u katoličkog sveštenika, a Kavaja i neki Milan Srbin, kome nikad prezime nisam zapamtio, bili su navodno turisti sa fotoaparatima, ali su u njima nosili bombe. Nikola mi je kasnije pričao da nigde nisu mogli da priđu ni blizu Broza, bio je strašno čuvan”.

Drugi plan je izneverio u Filadelfiji (SAD):

„Oko aerodroma je bio dubok jarak i tu je Kavaja išao u akciju sa snejperkom. Trebalo je da se čeka da Broz izađe iz aviona i krene pešice ka terminalu. Taj deo Nikola je uhvatio na nišan i nije bio problem sa izruči 4 – 5 metaka, ali se Broz uopšte nije pojavio iz aviona. Vrata nisu ni otvorili već je pilot, posle sletanja, samo okrenuo letilicu i ponovo je podigao. Tada smo zaključili da smo bili provaljeni i da je neko obavestio FBI, jer nije bilo nikakvog razloga da avion sleti pa ponovo uzleti.”

Treći pokušaj propao je u Vašingtonu:

„Kajević i ja išli smo u izvidnicu, tražeći mesto gde bi bilo najbolje da se sačeka limuzina Josipa Broza. U Americi je običaj da strani državnik odlazi u Belu kuću sa predsednikom i posle razgovora sa njim izlazi i obilazi oko vrta. U severozapadnom delu Bele kuće je pres komanda, mi smo mislili da je najbolji momenat da ga sačekamo blizu te zgrade. Kavaja je bio obučen u pilotsku uniformu, jedva sam ga i ja prepoznao. Ali, sa obe strane Brozove limuzine su duge papuče na kojima su napakovani stajali policajci, nije bilo nikakvih izgleda da se priđe. Čujem razne razgovore na mnogim jezicima, ko zna čijih agenata, ima KGB - a, MI 6… Mi nismo ni znali gde je Broz tačno, auto je blindiran, pobili bismo nedužan narod. Kavaja je imao mašingever, nosili smo bombe, ali je oko nas bila masa špijuna. Zato smo ćutali i odustali. To je bilo 1975. godine kad je američki predsednik Džimi Karter pozvao Broza u posetu i rekao mu da će pohapsiti sve antititovske elemente u Americi.”

Od deset dosuđenih godina, Stevlić je u zatvoru izdržao 4,5, u ribijašnici u Viskonsinu.

„Ne mogu da kažem ništa loše o tom zatvoru, možda i zbog toga što su čuvari bili uglavnom vijetnamski veterani, borci protiv komunista kao što sam i ja bio. Tokom robijaških godina Stevlić je odslušao sedam semestara, položio sve ispite i završio ekonomski fakultet, kao najbolji u svojoj generaciji.”

Kao stub porodice oko sebe je u Americi okupio braću iz Srbije, koji su dolazili jedan po jedan: Joviša (počivši) i Sreten prebegli su kao emigranti, dok je Hranislav doputovao sa pasošem i ostao u SAD.

Radoš Stevlić živeo je gradiću Piorija u Arizoni i tokom poslednjeg susreta rekao nam je:

„Ja sam vlasnik kompleksa od 336 stanova u Glendejlu, nedaleko od Finiksa. To je naselje od oko 8 hektara, dugačko kilometar. Kompleks je podignut 1984. godine i ima 20 stambenih zgrada, kao i još jednu sa upravom i kancelarijama. To izdajem pod kiriju i sve sam prepisao bratu Sretenu, deset godina mlađem od mene”.

Komentari40
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.