Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Žrtve nasilja

Želim da verujem da će novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici promeniti činjenice koje svedoče da svake godine oko 30 žena biva ubijeno u„toplom porodičnom gnezdu”, odnosno da više žena strada od ruke najbližeg svog nego u saobraćajnim nesrećama. Ali, gajim sumnje kad je reč o primeni.

Ministri kojima je posao briga o žrtvama porodičnog nasilja su kao najveću novinu zakona naveli udaljavanje nasilnika iz stana. Ništa nije sporno sa tom „novinom”, sem činjenice da je Porodičnim zakonom, koji je na snazi 12 godina, već predviđena mogućnost iseljenja nasilnika – bez obzira na to da li je on vlasnik stana.

Bilo bi nepošteno reći da se ova mera ne primenjuje. Ali, kad ukrstite podatke policije koji govore da se godišnje podnese 28.000 prijava za nasilje u porodici, sa podatkom da se oko 70 nasilnika iseli iz stana, to znači da zakon važi tek za svakog 400. nasilnika.

Šta daje nadu da će se ovo popraviti ako u sudijskim foteljama ostanu isti ljudi koji su procenili da svaki 400. nasilnik ugrožava žrtvu?

Ono što zabrinjava jeste što će iseljenje nasilnika zavisiti od procene policajca – u zemljama koje su nam uzori u pogledu prevencije nasilja u porodici ta procena nije subjektivna kategorija. Policajac ima formular u kome „štiklira” faktore rizika kojima je žena izložena i u zavisnosti od broja faktora donosi odluku o iseljenju.

Verujem da će policajac koji ne poznaje ni nasilnika ni žrtvu imati dobru procenu da li je ona ugrožena. Ali, ako se nasilje u porodici dešava negde gde nema više od 500 stanovnika i gde policajac poznaje nasilnika – gajim sumnju u njegovu objektivnu procenu.

Zašto sam skeptična kad je reč o primeni novog zakona? Pre svega zato što je naša kaznena politika blaga a najveći broj kazni koje se izriču su uslovne. Od 6.500 krivičnih prijava za nasilje u porodici u 2014. godini, više od polovine je odbačeno. Kao što sudije izriču blagu kaznu sinu koji je ubio roditelje – zato što je ostao siroče, tako se i nasilniku kao olakšavajuća okolnost navodi to što je „porodični čovek” ili „hranilac porodice”.

Razmišljajući kako da završim ovaj Uvodnik, dobila sam saopštenje Autonomnog ženskog centra koje je saželo većinu mojih sumnji. U njemu se, između ostalog, navodi da je država i do sada imala zakonskih mogućnosti da oštrije reaguje na slučajeve nasilja pa to uglavnom nije činila. Kad 1. juna 2017. godine počne primena u tužilaštvima, centrima za socijalni rad i u policiji neće raditi novi ljudi, već isti, koji mahom nisu adekvatno reagovali u ovakvim situacijama.

Ako ne budu umeli da prepoznaju nasilje, zakon neće imati efekta.

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.