Četvrtak, 26.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILMSKA KRITIKA

Nešto i za detinjastu glumačku dušu

Film „Stado”, režija Nikola Kojo, scenario Nebojša Romčević, uloge: Nikola Kojo, Zoran Cvijanović, Nataša Ninković, Vesna Trivalić, Nikola Đuričko, Srđan Timarov... Trajanje 100 minuta, proizvodnja Srbija, 2016.
Из филма „Стадо” Николе Које (Фото видео исечак)

Sasvim je moguće da će se vrlo brzo pokazati da je na aktuelnom bioskopskom repertoaru i film „Stado” Nikole Koje novi domaći hit. Ova dinamična i prilično okretna filmska komedija, sa primesama urnebesa, satire i farse, ima sve ono što je potrebno da bi je gledalac mogao zavoleti. Slatko se nasmejati, nad nečim i zamisliti, u svakom slučaju razgaliti.

Ovaj film pre svega ima pravo glumačko „stado”, retko na filmu tako veliki broj poznatih i voljenih glumaca u većim i manjim ulogama i u osvežavajućim minijaturama. Opravdano i neophodno, jer „Stado” prevashodno i jeste film o glumcima, kao neka vrsta terapije za uvek pomalo detinjastu glumačku dušu i nedovoljnim angažmanom u glavnim ulogama izranjavana glumačka srca, tek onda i film o tretmanu umetnika u našem društveno-političkom okruženju. A i „pastir” ovog stada je i sam glumac, Nikola Kojo – sada i kao reditelj filma, pa se i te kako razume u problematiku.

Kao Kolja, jedan od glavna četiri jahača ove komične glumačke apokalipse, Nikola Kojo je izvrstan. Kakav je kao reditelj-debitant? Bez uranjanja u dubinske analize najvažnije je reći – nije se obrukao. Naprotiv. Sa zanatske strane to je dovoljno rediteljski pismeno, primereno zahtevima same priče i odabranom filmskom jeziku koji je dobrim delom bliskiji televiziji. Onaj deo u kojem reditelj Kojo zaslužuje čistu peticu jeste njegov rad sa kolegama glumcima. Plemenito i sa puno ljubavi u krupnim planovima. I sa istančanim osećajem da od svakog od te mnogobrojne glumačke bratije u „Stadu” izvuče ono najbolje.

Stiče se utisak da su svi glumci uživali u namenjenim im ulogama, da su se Nikoli Koji predali s puno poverenja i da im je ovakva vrsta saradnje pružila radost koju spremno dele sa publikom.

Naravno, nadam se da nisu sa producentom Kojom, jer on i to jeste, sarađivali kao sa junakom filma Koljom te sve ovo radili na „poček”, na „dođem ti” kada me isplati televizija ili kontroverzni sponzor – biznismen ili ovi s vrha partije. I nadam se da producent Koja nije poput Kolje stan kupljen kreditom u „švajcarcima” stavio pod hipoteku da bi snimio film. Jer, džabe će onda počastiti sudskog izvršitelja najgorom mogućom kletvom, onom što smo je čuli u „Stadu” a glasi: „Dabogda doživeo duboku starost u ovoj zemlji i ti i svi tvoji!”...

Taj Kolja, glumac, kojeg već nekoliko puta pominjem, ima bivšu suprugu glumicu Vidu (Vesna Trivalić), najboljeg druga i glumačkog partnera Cveju (Zoran Cvijanović) i Cvejinu ženu Milu (Nataša Ninković), takođe glumicu. I ova četvorka tako glumački maestralno nosi ovaj film (u njihovim se ulogama baš uživa) čiju je priču napisao dramski pisac i scenarista Nebojša Romčević, poprilično oslonivši fikciju na stvarnost. Na činjenicu da zaista postoje neizlečivi entuzijasti slepi za objektivne okolnosti koji su spremni da zarad svoje umetnosti žrtvuju svoju egzistenciju. Baš kao što zaista postoje umetnici koji su se zarad ostvarivanja svojih egzistencijalnih ciljeva uključivali i još se uključuju u razne partije.

Ono što me je posebno dojmilo u Romčevićevoj priči u Kojinom filmu jeste brisanje jedne od filmskih predrasuda ili je bolje reći jedne od najvećih nepravdi, a to je da su glumice iznad četrdeset godina gotovo pa nepoželjne na filmu. Za razliku od prekookeanskih scenarista koji više ne znaju šta bi za žene ovog „uzrasta” uopšte mogli da napišu, Romčević je i znao i umeo. I Vesna Trivalić i Nataša Ninković dobile su veliki, sa Kojom i Cvijanovićem, ravnopravan glumački prostor koji su sa toliko punokrvnosti, duha, komičnosti i šarma, ali i samokritično i samoironično ispunile, da je to zaista vredno pamćenja.

„Stado” je, dakle, film koji vredi gledati i zaviriti malo i u glumački život izbliza. Ne zaboravite, i glumci su samo ljudi i uglavnom dele sudbinu svih nas. I jeste, jedu gorak hleb, ali mi ostali o tome malo razmišljamo. Nikola Kojo je svoj debitantski film „Stado” posvetio Miloradu Mandiću Mandi.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marina
Gledala. U Nemackoj. Bilo me je pomalo sramota, toliko je los. Nijedan aspekt nije na ocekivanom nivou. Osim sto glumci dobro izgledaju, za svoje godine. Dakle, zelim da sto pre zaboravim da su ovakvi glumacki velikani, dozvolili sebi da naprave ovako nesto i da puste u (bilo kakvu) javnost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.