Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kina do ... Srbije

У сталном успону.... (Фотодокументација „Политике“)

Negde krajem 2007 godine, kao i mnogo puta u zadnjih nekoliko godina put me dovede poslovno u Kinu. Taj put u Kinu me je podsetio na par stvari iz mog života koji me je slučajno doveo u vezu sa Kinom i dalekim istokom.

Da pređem na stvar. Kao što rekoh, prošle godine navratim sa svojim kolegama (inače Japancima) u Šangaj da odradimo neki posao. Radim za jednu japansku firmu u Singapuru. Kina i Japan inače imaju kompleksnu vezu. Ekonomija nije jedina veza. Japansko pismo, kultura, Budizam i konfučijanska filozofija koja se meša sa japanskom šinto religijom, potiču direktno iz Kine počev od par stotina godina pre Hrista. Moje kolege Japanci su svesni svega toga ali su takođe svesni i nešto skorijeg ”dodirivanja” japanske i kineske ”kulture” tokom Drugog svetskog rata kada je japanska vojska počinila nebrojene zločine u ovom delu Kine. Ne znam da li je taj ragovor o politici i ne-kulturi ”ohladio” moje samuraje ali posle teškog i napornog sastančenja mi odlučismo da umesto u kineski restoran - što bi bilo normalno - odemo do obližnjeg kubanskog restorana pored ulice Hua Šan odmah preko puta hotela Hilton u centru Šangaja. Mislim da se zove ”Kubaa Libre”. Klasični kubanski restoran sa mnogobrojnim flašama ruma, kubanskim cigarama (verovatno kineskim lažnjacima), grafitima po zidovima i neizbežnim fotografijama, Če Gevare, Ernesta Hemingveja i Fidela Kastra (baš tim redom). Popesmo se mi na drugi sprat gde je malo mirnija atmosfera kad tamo na zidu veliki grafit SRBIJA DO TOKIJA...” i u nastavku na drugom zidu ” ... I DO MILVOKIJA” ali taj deo nije bitan za ovu Azijsko-centričnu priču.

Pomislih: ”E, pa ima nas svugde”. Slatko se nasmejem ovoj koincidenciji (Srbin, Japanci itd..). U stvari pomislio sam kako je počeo ponovni kulturno-ekonomski razvoj Kine. Ne nisam mislio na Deng Hsiao Pinga, bivšeg šefa kineske komunističke partije. Pomislio sam na mog drugara Đoleta i vezu Srbije i Kine. (napomena: Đole nije pravo ime zbog zaštite identiteta dotičnog).

Dakle...Jednog vrućeg poslepodneva ranih devedestih godina u izvesnoj zemlji Jugoistočne Azije (ne pominjem ime ove zemlje iz istog razloga što ne pominjem ni pravo ime mog drugara) sedesmo ja i Đjole u dvorištu ambasade bivše nam zemlje (on je radio u ambasadi) gledajući kako dve „Pinke“ pokušavaju da igraju tenis. Inace reč ”Pinka” na staro-srpsko-šatrovačkom znači Filipinka. Ne sećam se tačno kako je ta reč nastala ali sam prilično siguran da razlog nije bio pristojan. Ukoliko mislite da je pomenuta zemlja Jugoistočne Azije, Filipini, nije.

Elem, bili smo negde kod treće flaše ”Džonija Šetača” kad se sekretarica ambasade obratila Đoletu da se ispred kapije nalaze dvoje državljana Narodne Republike Kine i da traže vize. Pogledam ja Đoleta i kažem mu: ”...e pa neverovatno, ovi šverceri iz Bulevara Revolucije svugde se nađu”. Ne znam da li se sećate, ali u to vreme je veliki broj Kineza dolazio u Beograd da preprodaje jeftinu kinesku robu, a Bulevar im nekako beše Belgrade Čajna taun  (to je bilo pre nego što su se preselili na Novi Beograd)... Đole me pogleda prekorno i reče: ”Što si ti bre jedan mufljuz. Pa jel se sećaš kako smo mi liferovali robu iz Trsta i bili ponosni na kulturni uticaj koji smo projektovali na građane bivše SFRJ koristeći brendove poput Lakosta, Robe di Kappa, Leviske i ostalo. Uzgred budi rečeno, Marko Polo, Kristofer Kolumbo, Magelan i Ljuba Zemunac. Svi su oni bili šverceri. Ljuba je bio i više od toga ali ajde da ne idemo sada u detalje.” Uglavnom Đole reče sekretarici da uvede Kineze u Ambasadu i da im kaže da će im on dati vize. Problem je nastao kad su Kinezi instistirali da putuju u Srbiju kao turisti. Đole samo što nije eksplodirao. ”Pa kakvi bre turisti! Pa jel vi znate da se na samo nekoliko kilometara od Beograda vodi rat. Vi ste gospodine i gospođo ulični preprodavci i šverceri . To je jedno pošteno zanimanje i ne treba se toga stideti.” Zgledaše se Kinezi, pogledađe Đoleta i priznaše uglas da su ”Šverceri”. Nekako rekoše to sa olakšanjem, kao kad neko prizna da je alkoholičar ili narkoman. Đole im dade vize i mirna Bačka. Odoše oni za Beograd i možda negde dalje na ”rad i školovanje” i da promovišu kulturnu saradnju.

Sledećeg dana nekako u isto vreme, dok smo bili kod prve flaše gorepomenutog i bez pinki da nam odvraćaju pažnju najednom nas iz učmalosti trgoše buka i vika. Sekretarica u panici dođe i reče da je ispred kapije ambasade oko 200 Kineza i da čekaju vize. Broj okupljenih raste iz minuta u minut. Postoji opasnost da će provaliti kapiju.

Vidim ja da je vrag odneo šalu. ”Pa mislim stvarno...” reče Đole. ”Daš im prst, a oni bi ruku”. Đole ode da ”konsultuje nadležne”, a ja se na sporednu kapiju izvukoh iz potencijalno neugodne situacije.

Nikada mi nije otkrio šta se posle dogodilo ali sam kasnije negde pročitao da je u jednom trenutku oko 40 hiljada Kineza privremeno obitavalo u Srbiji na putu za Zapad. E sad, znam ja Đoleta. Nije on bio tako efikasan da ih sve sam prebaci u Srbiju ali je verovatno doprineo da barem neki od njih dođu ili bar prođu kroz Srbijicu na putu za bolji i srećniji život.

Ja sam se par godina posle tog događaja preselio u Ameriku i privremeno zaboravio Istok i Đoleta.

Epilog:

Posled višegodišnjeg života na „trulom Zapadu“ vratih se 2007. na tada već „truli Istok“. Od sredine 2007. živim u Singapuru sa porodicom. Kada sam upisivao kćerku u školu imali smo mogućnost da odaberemo koji će ”strani” jezik da uči (glavni jezik je engleski). Ona nije izabrala neki drugi evropski jezik, nego Mandarin Kineski. Reče mi, ”tata, hoću da razumem šta ljudi pričaju po samoposlugama”. Iznenadila me je želja moje kćerke da prisluškuje razgovore drugih ljudi. Nije da nije. Međutim, još više me je iznenadila činjenica da Mandarin Kineski koji je inače glavno narečje u Narodnoj Republici Kini, polako ali sigurno postaje „glavni“ kineski jezik ne samo u Singapuru gde je inače domaći kineski jezik ”Hokijenski”, i Hong Kongu gde se domaća verzija kineskog zove ”Kantonski”, već i u celom svetu. Ekonomski progres prati i kulturna ekspanzija, prvo u Aziji a posle... videćemo.

Kina je nova industrijska sila. Oduvek je bila izvor kulture u Aziji, a od skora i centar ekonomske moći. Zemlja je dom novim i najuticajnijim globalnim konglomeratima kao što su Lenovo, Čajna Petro-Hem, SiSiBi itd… Veliki broj Kineza koji su ranije otišli iz zemlje i stekli obrazovanje na Zapadu se vraćaju u zemlju kao poslovni lideri nove svetske super-sile. Sve “ikone” svetske ekonomske globalizacije od Tomasa Fridmana do Frensisa Fukujame pišu o Kini kao novom konkurentu Americi za dominaciju nad takozvanim Novim svetskim ekonomskim poretkom.

A ja ne mogu da se otmem utisku da je moj drugar Đole bar nekog uloga u tome imao. ...ili je to ipak bio Deng Hsiao Ping? Ajd živeli!

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.