Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Otpremnine u Železnici 240 evra

Za dobrovoljni odlazak iz sve četiri kompanije prijavilo se oko 2.000 ljudi. – Oko 700 zaposlenih biće proglašeno tehnološkim viškom
За социјални програм се пријавило 2.000 радника (Фото Танјуг)

Posle sastanka reprezentativnih sindikata „Železnice” sa premijerom Aleksandrom Vučićem konačno je dogovoreno da se iznos otpremnina sa 200 poveća na 240 evra po godini staža. Kako za „Politiku” kažu predstavnici sindikata – taj iznos je maksimum koji su u ovom trenutku mogli da dobiju od države. Dragan Ranđelović, predsednik Sindikata železničara Srbije, podseća da je prva ponuda koja je stajala na stolu bila oko 170 evra.

– Znam da radnici nisu zadovoljni, ali to je maksimum u odnosu na plate. Postavlja se često pitanje kako da radnici EPS-a imaju mnogo veće otpremnine. Moram da kažem da su kriterijumi za dobrovoljni odlazak isti kao i u ovoj kompaniji, samo su zarade u EPS-u daleko veće – kaže naš sagovornik.

Prema informacijama iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sva četiri preduzeća („Železnica Srbije”, „Infrastruktura železnice”, „Srbija voz” i „Srbija kargo”) usvojila su planove optimizacije radne snage u skladu sa kojima bi do kraja godine broj zaposlenih trebalo da bude smanjen za oko 3.000 ljudi. Za sada se za dobrovoljni odlazak prijavilo skoro 2.000 zaposlenih. Najveći broj njih – čak 1.600 je iz „Infrastruktura železnice”.

Interne računice ukazuju da će oko 700 radnika, iz sve četiri firme, biti proglašeno tehnološkim viškom, a oko 300 njih otići će u redovnu penziju. Prema rečima predstavnika sindikata, jasno su definisani kriterijumi po kojima će neko biti proglašen tehnološkim viškom. To su: radni učinak, godine staža i broj dece. Zaposlenima kojima nedostaje do dve godine do penzije, pripada i novčana naknada kod Nacionalne službe za zapošljavanje u trajanju od 24 meseca.

– Svima koji uzmu otpremnine radni odnos će prestati 26. decembra kako bi mogli pre praznika da se prijave na biro – kaže Ranđelović.

Prema ranijoj proceni Svetske banke i Radne grupe u kojoj su i predstavnici resornog ministarstva, do kraja 2017. godine iz četiri ćerke firme nekadašnjih „Železnica Srbije” trebalo bi da ode oko 6.000 ljudi. Ovo preduzeće ima veliki broj zaposlenih u administraciji, tako da će ova služba biti drastično smanjena. Sa druge strane, nedostaje im kvalifikovana radna snaga poput pružnih radnika i mašinovođa.

Sva četiri preduzeća ukupno zapošljavaju oko 17.000 radnika. Najveći broj njih (oko 9.000) radi u „Infrastrukturi železnice” tako da će i najveći broj njih tokom sledeće godine ostati bez posla. Sindikalne računice pokazuju da se očekuje da tokom 2017. godine iz ovog dela firme otpremnine dobije još 1.600 ljudi.

Iako je fiskalna konsolidacija javnih finansija počela da se primenjuje još od početka 2015. godine, dosad je najmanje učinjeno kada je o reformama javnih preduzeća reč. Ipak, i Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond (MMF) „Železnicu” su u svojim ocenama isticali kao pozitivan primer.

Tako članovi Fiskalnog saveta u svom poslednjem izveštaju pišu kako se reforma javnih preduzeća uglavnom izbegava, a vidljivi pomaci napravljeni su upravo u „Železnicama Srbije”.

To je jedino javno preduzeće koje je ozbiljno otpočelo neophodne reforme: izvršena je podela na četiri nezavisna preduzeća, novi način subvencionisanja podstiče efikasnost, samo u 2016. predviđeno je smanjenje broja zaposlenih za 15 odsto, navodi se u analizi Saveta i dodaje da određena kašnjenja u sprovođenju ovih mera postoje.

Po tom planu predviđa se i ukidanje više od 800 kilometara nerentabilnih linija. Profesor dr Aleksandar Cvetanović u Izveštaju o upravljanju i finansiranju puteva i železnica u Srbiji ukazuje na loše stanje železničke infrastrukture.

Na svega 3,2 odsto pruga dozvoljena brzina prelazi 100 kilometara na čas. Maksimalnu brzinu do 60 kilometara na čas moguće je dostići samo na polovini železničke mreže. Sa izuzetkom pojedinih deonica pruga Beograd–Šid i Velika Plana – Niš, koje dozvoljavaju veće brzine.

Profesor Cvetanović navodi kao primer Koridor 10 na kojem je predviđeno da vozovi idu brzinom od 95 kilometara na čas. U stvarnosti na pojedinim deonicama dozvoljena brzina je gotovo upola manja. Na pojedinim mestima pruge su u toliko lošem stanju da se često brzina privremeno ograničava na 20 kilometara na čas.

Dodatni problem predstavlja nedostatak savremenih vozova. On tvrdi da je neophodno oko 4,6 milijardi evra kako bi se naše pruge osavremenila, a projektovana brzina vozova dostigla 160 kilometara na čas.

Država je počela da ulaže u naše pruge, tako da je oko 941 milion dolara izdvojeno za ulaganje u železničku infrastrukturu. U pitanju je takozvani ruski kredit od 800 miliona dolara, a ostatak novca izdvojen je iz budžeta. Rusi obnavljaju prugu Beograd–Bar, Beograd–Pančevo i deo Koridora 10. Osim toga, pri kraju je nabavka 27 dizel motornih vozova u vrednosti od 100 miliona dolara.

 Iz ovog novca obnavlja se i deo pruge Beograd–Budimpešta, od Stare Pazove do Novog Sada. Na nedavno održanom samitu u Rigi potpisan je sporazum o kreditu od 319 miliona evra sa kineskom Eksim bankom za modernizaciju drugog dela ove međunarodne saobraćajnice, od Beograda do Stare Pazove.

Činjenica je da je država počela ozbiljno da ulaže u železničku infrastrukturu, ali postavlja se pitanje da li će ovi poslovi biti uspešno privedeni kraju i da li će se ulagati u održavanje pruga kako bi Srbija konačno prestala da bude crna rupa na evropskoj mapi železničkog saobraćaja. 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.