Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

AFP: Na Kubi sledi borba R. Kastra i vicepremijera

Nove nejasnoće u odnosima SAD-Kuba posle smrti Kastra
Руковање кубанског председника Раула Кастра и америчког председника Барака Обаме 2015. године (Фото Ројтерс)

HAVANA - Kraj ere kubanskog lidera Fidela Kastra nameće pitanje o budućnosti kubanskog jednopartijskog sistema, ali i o tome ko će zameniti stariju generaciju revolucionara, prenosi AFP.

Fidelov brat Raul (85) najavio je da će se povući sa političke scene nakon kongresa Komunističke partije 2018. godine i istakao kao svog naslednika vicepremijera Kube Migel Dijaz Kanela (56), koji je prvi visoko rangirani lider koji nije učestvovao u Kastrovom revolucionarnom pokretu, kada je smenjen diktator Fulhensio Batista 1969. godine.

Analitičari predviđaju borbu između „tvrde linije” Kastrovih pristalica i „naprednijih” članova režima.

„Očekivanja većine Kubanaca, kada se radi o promenama, sve više će rasti. Fidelova smrt otvoriće vrata većim sukobima i konfrontacijama između ove dve struje. Raul će imati mnogo više prostora, ali i njegov politički rival”, smatra jedan od analitičara.

Disident Mirijam Leja rekla je da bi smrt Fidela Kastra mogla da donese prednost nad tvrdokornim sektorom stare garde.

„Ima šanse da otvorimo društvo još više, i da napredujemo brže sa reformama”, rekla je ona.

Od kada je preuzeo mesto predsednika 2008. godine Raul Kastro je diskretno radio na „defidelizaciji” rukovodstva države, izjavio je jedan zapadni diplomata koji je nekoliko godina živeo u Havani.

„Ceo život je posvetio ulozi režimskog 'tvrdolinijaša', ali on se u stvari trudio da prati pragmatična dešavanja, a protiv ideologije za koju se Fidel zalagao”, rekao je diplomata.

Prema njegovim rečima, Kubanci su se „pokrenuli” ranije.

„Kubanci su sahranili Fidela mnogo ranije i odavno gledaju u budućnost. Za njih je Fidel ništa više od veličanstvene uspomene”, rekao je on i dodao da je „post Fidel era” započela još 2006. godine, a da je trenutno bitno šta će se dešavati posle ere Raula Kastra.

Mnogi građani Kube izjavili su da će uvek u srcu nositi Fidela, ali i da se raduju budućnosti.

„Najveći gubitak osećaju osobe povezane sa Fidelom”, rekao je politikolog i direktor kubanskog magazina „Temas” Rafael Ernandes i dodao da to važi i za „one koji ga podržavaju i za one koji ga smatraju uzrokom svim problema”.

Analitičari ocenjuju da je Kuba sada na raskrsnici, ali i da će se Raul suočiti sa izazovima koje donose ekonomske i političke promene.

U međuvremenu otopljavanje odnosa Kube i SAD se dovodi u pitanje, jer je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp nazvao Fidela Kastra „okrutnim diktatorom”, što preti da unazadi pokrenuto približavanje dve zemlje.

Tramp je tokom predsedničke kampanje, pretio da će poništiti dogovor Kube i SAD ukoliko Kuba ne unapredi ljudska prava, pre svega religijske i političke slobode za kubanski narod i ne oslobodi političke zatvorenike.

Raul Kastro je poslednjih godina nadzirao postupne ekonomske reforme, a smatra se da sada kada nema Fidela, te reforme mogu brže da se odvijaju.

„Nakon smrti Fidela Kastra reforme će dobiti zamah, a bez Fidelove harizme pozicija Komunističke partije zavisiće od ekonomskih rezultata”, ocenio je stručnjak sa univerziteta u Teksasu Arturo Lopes Levi – prenosi Tanjug.

 

Nove nejasnoće u odnosima SAD-Kuba posle smrti Kastra

MADRID – Smrt lidera kubanske revolucije Fidela Kastra otvara nove nejasnoće u budućim odnosima između Havane i Vašingtona, imajući u vidu i izbor Donalda Trampa za novog predsednika, piše španski list „Pais”.

„Smrt Fidela Kastra pojačava nejasnoće kada je u pitanju buduća normalizacija odnosa izmedu SAD i Kube koja je i tako dovedena pod znak pitanja nakon pobede republikanca Donlada Trampa na izborima. Izabranom predsedniku SAD predstoji da odluči da li će nastaviti ili prekinuti dijalog sa Havanom koji je zapoceo njegov prethodnik - demokrata Barak Obama”, navodi španski list.

„Pais” podseća i da Kastro u svoje vreme nije izlazio protiv inicijative njegovog brata, sadašnjeg lidera Kube Raula Kastra, o pocetku diplomatskog dijaloga sa SAD.

U Havani su to shvatili kao prećutni pristanak na pokušaj zbližavanja sa Vašingtonom.

Ipak, kako navodi list, to ne znači da citavo sadašnje kubansko rukovodstvo podržava ovu politiku.

Sa svoje strane, Tramp je tokom predizborne kampanje nazvao greškom dijalog sa Havanom. On se zalagao za ocuvanje svih americkih sankcija protiv Kube sve dok u Havani ne nastupe demokratske promene, navodi „Pais”.

List ocenjuje i da Tramp nakon stupanja na dužnost verovatno neće promeniti mišljenje. Na to, između ostalog, ukazuje i njegova odluka da u svoju buduću administraciju uvrsti poznate pristalice nastavka embarga protiv Kube, prenosi Sputnjik.

Odnosi između SAD i Kube su poceli da se poboljšavaju dolaskom Barka Obame na vlast. Američki lider je u martu posetio Kubu, gde se sastao sa sadašnjim liderom zemlje Raulom Kastrom. To je bila prva poseta nekog američkog predsednika ostrvu od 1928. godine.

Mnoge američke kompanije već otvoreno ulaze na kubansko tržište, iako deo ograničenja na rad na ostrvu još uvek postoji, prenosi Tanjug.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.