Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POZORIŠNA KRITIKA

Politički teatar apsurda

Predstava „Ujedinjenje ili smrt 1918”, režija Jelena Bogavac i Nenad Todorović, Narodno pozorište Priština sa sedištem u Gračanici, izvođenje u kafani „Zlatna moruna”
Из представе „Уједињење или смрт 1918” (Фото И. Божић)

Tekst predstave „Ujedinjenje ili smrt 1918” u izvođenju brojnog ansambla Narodnog pozorišta iz Prištine sa sedištem u Gračanici ima dokumentarističku osnovu, nastao je prema stenogramima Podgoričke skupštine održane uoči formiranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je donesena sporna odluka o ujedinjenju Kraljevine Srbije i Kraljevine Crne Gore (dramaturgija Jelena i Milena Bogavac). Scensko bavljenje ovim događajem posebno je važno u kontekstu situacije Narodnog pozorišta iz Prištine, srpske drame, posledice menjanja političkog statusa Kosova, povezane sa potpunim rasparčavanjem Jugoslavije, što je polazište.

Predstava u režiji Jelene Bogavac i Nenada Todorovića igrana je u prostorijama kafane „Zlatna moruna” koja nosi istorijsku verodostojnost i u vezi sa time se uklapa u osnovni dokumentarizam igre (tu su se, između ostalog, okupljali članovi Mlade Bosne čije su aktivnosti tesno povezane sa sadržajem). Takođe, izmeštanje igre, iz pozorišta u kafanu, može se razumeti kao simbolički odraz tematike predstave, posledica cepanja države, izmeštanja pozorišta, naroda, prinuđenosti na traženje novog prostora (teatra i života).

U prvom delu, petoro odlučnih muškaraca drže prodoran politički govor, tvrdeći izdajstvo kralja Nikole, a potom traže njegovu detronizaciju i ujedinjenje srpskog naroda. Atmosfera je tu verodostojno kafanska, u prostoriji je gužva, puši se i dovikuje iz zadnjih redova, a dele se i propagandne novine „Novo doba”. Potom silazimo u podrum gde pratimo drugi deo, zasedanje skupštine (scenograf Goran Stojčetović). Kako radnja odmiče, poslanici su sve pijaniji i razulareniji, što kulminira potpunim pokoljem. U trećem delu se slavi nezavisnost Crne Gore, gde ženski deo ansambla, u lascivnim, seksualno uzbuđenim pozama izgovara tekstove Nikole Petanovića Naiada koji veličaju odvajanje Crne Gore od Srbije. Ovaj deo se izvodi u prizemlju, kao prvi, što se može tumačiti kao simbolično ispisivanje punog kruga, od poziva na ujedinjenje, preko ujedinjenja, do rascepa. Stil igre u trećem delu, radikalno napuštanje dokumentarnog realizma, stvara posebno značenje nonsensa ponavljućih političkih ciklusa, od romantičarske zanesenosti ujedinjenjem do još zanesenije borbe za nezavisnost, drugi put slepljene s izrazitim apsurdom.

Igra glumaca je postojano praćena ironijom, što se, na primer, izražava upadljivo teatralnim prizorima, posebno u slučaju poslanika Marka (Marko Panajotović). On sedi među nama, s oklembešenom torbom s veknom hleba i prazilukom koji viri, a svako njegovo javljanje za reč karakteriše prekomerno vikanje i ponavljanje već ponovljenog, čime se jasno razobličava apsurd i besmisao političkih odluka. Pored njegovog landarajućeg praziluka, u kostimografskom pogledu se kritički-komična značenja grade i nanizanim ordenjem na odelima poslanika, čak i po njihovim leđima. To rešenje spretno karikira ideju razmetanja s herojstvom, uobičajen vid ponašanja ovih tipova (kostimografi Vuk Dautović i Aleksandar Kovačević).

Osim ironijom obojenog dokumentarizma, za ovu konceptualno vrlo zanimljivu predstavu je ključno zajedništvo, spojenost izvođača i gledalaca, ostvareno u odsustvu „scene kutije”. Gledaoci zajedno sa izvođačima glasaju za skupštinske predloge, horski pevaju himnu, piju i jedu posluženu rakiju, kačamak, poparu. Idejno ukidanje gledalaca je politički momenat par ekselans, kako tvrde teoretičari, na primer Boltanski. On je pisao da je u sferi diskusije o političnosti izvođenja ključan momenat transformacije gledaoca u glumca, odnosno učesnika, stapanje posmatranja i delanja, brisanja njihove odvojenosti. Kada delujemo, politička smo bića, jer menjamo svet oko nas. U toj svesti o mogućnostima društvene promene, porođenoj u teatru, Breht je video suštinu (političkog) pozorišta: „Užitak je čovekov da se menja, umetnošću kao i ostalim u životu, i umetnošću za ostali život”.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.