petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Školski policajac – član kolektiva, nikako višak

Ovaj program se ukida od prvog januara, tvrde u Nezavisnom sindikatu policije. – U MUP-u uveravaju da broj ovih službenika raste i da se projekat nastavlja
(Фото Драган Јевремовић)

Školski policajac bi od početka sledeće godine mogao da bude „penzionisan”, tvrdi Nezavisni policijski sindikat Srbije. Ništa tome slično, bar ne za javnost, nije se čulo od nadležnih iz Ministarstva unutrašnjih poslova za bezmalo deceniju i po otkako postoje školski policajci. Naprotiv, iz MUP-a najavljuju da će uposliti još „uniformi” u kućama znanja.

– Prema saznanjima kojima raspolažemo, „Školski policajac” je samo pilot projekat u MUP-u, koji će od 1. januara 2017. godine biti potpuno ukinut. Do te informacije došli smo na osnovu razgovora sa kolegama na terenu i najavljene sistematizacije radnih mesta u kojima se uopšte ne spominje mesto školskog policajca. Umesto angažovanja tog kadra, nadležni najavljuju video-nadzor koji se već uspostavlja u školama i povezuje sa policijskim stanicama. Kao alternativa policajcima, kako smo čuli, ponuđeno je i privatno obezbeđenje – objašnjava Miloš Jelenković, predsednik Nezavisnog policijskog sindikata Srbije.

Navode o potencijalnom ukidanju „Školskog policajca” demantuju u MUP-u. Ističu da policija posebnu pažnju posvećuje zaštiti učenika i škola, u čemu ovaj program ima značajnu ulogu, i planiraju da ga nastave – ne da ga obustave.

– „Školski policajac” je uveden 2002. godine da bi se unapredila bezbednost učenika i škola, sprečilo problematično ponašanje i smanjio broj krivičnih dela u blizini obrazovnih ustanova. U svih 27 policijskih uprava postigao je značajne rezultate. Broj naših službenika angažovanih u školama konstantno je u porastu. Program se nastavlja i u narednoj godini, a planiraju se i druge preventivne mere za poboljšanje bezbednosti đaka i škola – uveravaju u MUP-u.

Procenjuje se da u prestonici više od 85 odsto škola ima video-nadzor, a na republičkom nivou tek oko 40 procenata. U ovoj školskoj godini, prema podacima MUP-a, ukupno 373 školska policajca angažovana su na području 681 škole u Srbiji, a samo u Beogradu 136 policijskih službenika brine o bezbednosti 208 škola. O sigurnosti u zonama škola dodatno vode računa i policajci u patrolama, saobraćajna i kriminalistička policija, kažu u MUP-u, kao i da rad policajaca usmeravaju na osnovu bezbednosne situacije u školskim krugovima koju neprestano prate.

Većina školskih policajaca ne obezbeđuje jednu, nego dve, pa i tri škole. To im otežava rad, ali ne umanjuje njihov značaj – priznaju direktori osnovnih i srednjih škola negodujući dok se prosvetnim krugovima širi vest o mogućem ukidanju dragocenog i deficitarnog kadra.

– Nije svakoj školi neophodan policajac, ali je povećana bezbednost i smanjen broj krivičnih dela gde su stalno prisutni. Jedan policajac ne može pravovremeno da reaguje na incidente u više od jedne škole, to je fizički neizvodljivo. Skorašnje vršnjačko nasilje na Voždovcu, u Školi za negu lepote, primer je da on sam nije mogao da spreči napadače da pretuku đaka. U vreme te tuče obilazio je drugu od ukupno tri škole o kojima brine. Zbog toga smatramo da bi povećanje broja školskih policajaca rešilo dva goruća problema – policajci koji čekaju posao dobili bi šansu i smanjilo bi se nasilje u školama – kaže Jelenković iz sindikata policije.

Podseća da je nedavno školski policajac u rejonu Trgovačke škole u Starom gradu sprečio maloletnika u preprodaji heroina.

– Naopako ako ukinu „pola” školskog policajca što imamo. Ne mogu da zamislim da škola danas funkcioniše bez njega. Dobili smo ga prve godine kada je ta služba uvedena. Delimo ga sa Prvom ekonomskom, u vreme odmora prisutan je u obe škole jer nam se odmori ne poklapaju. Potreban nam je u kasnim prepodnevnim, popodnevnim i večernjim satima. To radno vreme mu komplikuje život, ali nam izlazi u susret jer imamo više od 1.000 učenika na lokaciji gde se mogu očekivati različiti problemi − ukazuje Zoranka Rebić, direktorka Trgovačke škole.

Nije svakoj školi policajac potreban, ali je dobrodošao
(Foto A. Vasiljević)

U zdanje Trgovačke, u gradskom jezgru, doslovno se ulazi sa ulice – nema ogradu ni dvorište. Ima samo jednog radnika obezbeđenja, koga plaćaju roditelji, i „pola” policajca.

− Kod nas je specifična situacija. Đaci veliki odmor provode na ulici. Najosetljivija su nam deca iz unutrašnjosti, nespremna za izazove velegrada. Naš policajac poznaje đake. Mlad je i oni mu veruju. U dosluhu sa đacima sprečava organizovanje sačekuše ili tuče, kakve su među omladinom, nažalost, postale pravilo ponašanja − dočarava Rebićeva.

Nisu problematični klinci osnovni razlog da nadležni dodele školi policajca, presudno može da bude školsko okruženje. Osnovnu školu „Skadarlija”, na primer, da dobije službenika MUP-a „kandidovala” je adresa u boemskoj četvrti.

– Naša deca su dobri đaci. Pod našim krovom nema nasilja, ali nam znači što je školski policajac više kod nas nego u Prvoj beogradskoj gimnaziji sa kojom ga delimo – priznaje Mirjana Sloboda, direktorka „Skadarlije”.

Školama bi odgovaralo da ne moraju da dele policajca, a nekima su preko potrebna i dva.

– Dvorište nam se prostire na hektar i po, imamo četiri objekta, 7.800 kvadratnih metara prostora gde se odvija nastava. Sa oko 850 đaka, radimo u dve smene. Nemamo privatno obezbeđenje. Omeđeni smo sa četiri ulice, jedan od ulaza nam je u prometnoj Lješkoj. Preko puta nam je Trinaesta beogradska gimnazija, sa kojom delimo Zokija, našeg školskog policajca. Po potrebi, on nadzire i obližnju OŠ „Filip Kljajić Fića”. Naši đaci, gimnazijalci i osnovci su dobra deca, ne sukobljavaju se, ali ko može da garantuje da potencijalni rivalitet nikad neće da eskalira – kao iz rukava prosipa Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene tehnološke škole, arsenal argumenata kojima potkrepljuje tvrdnju da je ovoj kući znanja „trećina” policajca malo.

Uporno na svakom sastanku direktora škola i policije Čukarice, kako kaže, ponavlja da im je jedan školski policajac malo, da su im potrebna – dva.

− Obrazloženje nadležnih je „zovite nas ako budete imali problem, nemamo dovoljno kadra”. Nije poenta samo da dođu zbog incidenta, veća je korist kada su tu preventivno. Nama školski policajac, koliko god malo bio ovde, znači mnogo. Vide ga đaci u dvorištu, zgradi, neposrednom okruženju. Njegova pojava ostavlja bitan psihološki efekat. Oni koji bi pravili probleme odustanu kad vide uniformisano lice. Ukidanje te službe povećalo bi bezbednosni rizik. Školski policajac, član kolektiva, nikako višak − kategorična je Parezanovićeva.

 

Privatno obezbeđenje kao alternativa

Ima li dovoljno radnika obezbeđenja kadrih da brinu o sigurnosti škola, kad je od oko 40.000 ljudi koji u Srbiji rade taj posao obaveznu obuku prošlo 11.500, a samo 5.000 dobilo licencu. Obezbeđenje bez licence od prvog januara neće moći da bude angažovano.

− Nekako funkcionišemo sa dežurnim nastavnicima i učenicima i povremeno školskim policajcem. Značilo bi nam privatno obezbeđenje, ali ko će to da plati? Škola nema sredstava, roditelji učenika nisu imućni, đački dinar nije obavezan. Oko 60.000 mesečno potrebno je za dva službenika. Da rade 10 meseci, koliko traje nastava, to je 600.000 dinara, i morala bi da se raspisuje javna nabavka... Bolje je povećati broj školskih policajaca − kaže Nataša Parezanović.

 

Svakog meseca jedan policajac više u školama

– Školski policajci su prvi put zaposleni pre 14 godina

– U Nacionalnoj strategiji za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, s kraja 2008. godine, piše da je školski policajac uveden u školama „za koje je procenjeno da imaju najizraženiju bezbednosnu problematiku”. Tada je bilo angažovano njih 267 u 494 škole (260 osnovnih i 234 srednje) – Za poslednjih osam godina zaposleno je 106 školskih policajaca, a broj obrazovnih ustanova koje pokrivaju povećao se za 186.

– Od decembra 2008. do danas svakog meseca najmanje jedan policajac postajao je školski, a njihov rejon istovremeno bivao je, u proseku, za dve škole veći.

Komеntari3
5b988
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.