Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Na dan krsne slave

Prepoznajem radost u svom srcu i zahvalnost našoj krsnoj slavi što smo svi zdravi i na okupu. A nostalgična sećanja na bajkovite slike detinjstva – krijem duboko u lavirintima duše

Danas je Mratin dan. Krsna slava Bajića u zaseoku Šumarička mala sela Medveđe u kojoj sam pre šest decenija rođen. Još nije svanulo. Na zidu mog beogradskog doma iz kandila iznad ikone Stefana Dečanskog – titra svetlucava žuta lojanica. Jutros sam je veoma rano upalio uz molitvu koju sam tiho mrmljao da ne probudim čeljad – za zdravlje moje unučadi i cele porodice. U mraku i mrtvoj tišini koju remeti daleko zavijanje sirene za koju mi je teško da razaznam da li je policijska ili je nekom nesrećniku pozlilo pa ga voze u bolnicu – čekam da svane i ne palim nikakvo svetlo. Dok se puši kafa koju sam kao utvara hodajući na prstima sebi skuvao – lice mi obasjava mlečna svetlost ekrana u koji sam zagledan. Zurim u tastaturu kompjutera, probuđen setom, nemirom i željom da nešto napišem. Kao da hoću da se ispovedim – teško mi je da počnem. Na prepoznajem – šta to osećam u grudima? Zbog čega me tišti nejasan bol ispod rebara? Zašto baš jutros?

Umesto slova, na jednoobraznoj belini ekrana – kao da vidim svog dedu Mirka. Kako u beloj košulji od lana, s novim suknenim pantalonama i u stajaćem mikadu, preko strnjišta iznad kojeg se razvlači kasna jesenja magla – laganim, jednomernim korakom odlazi prema seoskoj crkvi. U desnoj ruci mu je pleteni ceger sa staklenom flašom crnog vina i slavskim kolačem uvijenim u vezeni peškir, sa sušenim bosiljkom i cvetom od muškatle koju je moja majka sačuvala od mraza tako što je unela saksiju u gostinsku sobu u kojoj se ponekad podlaže kube. A u levoj dedinoj šaci koja je u džepu mikada – jeste moja dečja ruka. Da mi ne bude hladno. Osećam rapavost i toplinu njegovog čvornovatog dlana. Nas dvojica idemo, gazimo snežak koji je nenadano ove godine poranio – i ćutimo. Čuje se gaktanje vrana koje nadleću nedavno bačeni stajnjak po svežem oranju pored kojeg prolazimo. A onda – jeka crkvenog zvona.

U crkvi, miris tamjana – pritajeni red i mimohod oko velikog hrastovog stola na kojem je seča slavskih kolača. Slatkasti miris mladog vina pomešan sa opojnošću bosiljka i tamjana puni nozdrve. Čuje se poj sveštenika i mrmor slavske molitve. A kad se sve završi, seljaci se rukuju, jedni drugima čestitaju slavu – pitaju se za zdravlje, za porod i za stoku. Čija je krava steona, koliko je kome oprasila krmača, šta će ko, kad i gde da seje i sadi... A ja, začuđenim dečačkim očima gledam u gorostasne figure svetaca na ikonostasu. U mačeve u njihovim rukama, u oreole iznad glava. I u blagost očiju Presvete Bogorodice koja me netremice posmatra.

Šta me to muči na dan moje krsne slave? Zbog čega se osećam kao da sam nešto skrivio? Šta smo to izneverili? Da li su u našim životima iščileli pradedovski zaveti, običaji, časni obrazi, naši koreni i date reči? U šta smo se to pretvorili? Kuda idemo? Jesmo li dostojni naših očeva, njihove žrtve i trpeža? Da nama bude bolje? Da mi odemo u gradove u kojima se manje i lakše radi – a lepše i lagodnije živi? A da oni ostanu sami – da u roditeljskim kućama trpe svoju starost, bedu, bolest, nemoć i stid? I da nikog nema da im pruži čašu vode, da podloži vatru, da okadi ikonu kućnog sveca? I da makar kaže lepu reč. Da li smo zaboravili ko smo i šta smo? Šta su nam dužnosti, šta je red i zakon? Zbog čega su slike naše prošlosti čistije, bajkovitije i jasnije  – od onoga što nam se događa danas? Zašto nam je sve što se nekada zbilo lepše i čestitije? Naše detinjstvo, dečaštvo i mladost na selu, u zabranima i bagremarima, na njivama i poljima, u vinogradima i voćnjacima, na sprudovima i topoljacima reke na kojoj smo naučili da plivamo. Koja nam i danas teče kroz vene – i koju sanjamo. Zašto u našoj onoliko željenoj današnjici više nema dobrih namera, tolerancije, poštenja, poezije i lepote? Mora li baš sve da bude podložno tranziciji naših duša, pamćenja, srca i mozga? Mora li sve biti zdrobljeno, obesmišljeno i samleveno vrednostima tzv. novog svetskog poretka i načina življenja?

Dok čekam da svane – zamišljam moju unučad kako se tiska oko slatkog žita i slavskog kolača koji ćemo danas preseći pre nego što dočekamo goste. Prepoznajem radost u svom srcu i zahvalnost našoj krsnoj slavi što smo svi zdravi i na okupu. A nostalgična sećanja na bezbrižna slavska jutra sa dedom, na bajkovite slike detinjstva, na osmeh moje majke – krijem duboko u lavirintima duše. Trudim se da ništa ne zaboravim – i da budem dobar čovek.

Glumac, reditelj, scenarista

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.