Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
FILATELIJA

Izdanje „Umetnost” posvećeno osmorici umetnika

Na markama prikazani portreti Sime Milutinovića Sarajlije, Laze Kostića, Stanislava Vinavera, Tina Ujevića, Mihaila Bulgakova, Lajoša Zilahija, Vasilija Kandinskog i Antonjina Dvoržaka
На маркама и коверти су прикази Симе Милутиновића Сарајлије и Лазе Костића (Фото „Пошта Србије”)
Ликови Станислава Винавера и Тина Ујевића на поштанским маркама и коверти (Фото „Пошта Србије”)

Tradicionalnim, prigodnim izdanje „Umetnost”, koje je ove godine „Pošta Srbije” u opticaj pustila 23. novembra, obeležene su godišnjice rođenja znamenitih srpskih i svetskih umetnika: književnika Sime Milutinovića Sarajlije, Laze Kostića, pesnika Stanislava Vinavera i Tina Ujevića, romanopisaca Mihaila Bulgakova i Lajoša Zilahija, slikara Vasilija Kandinskog i kompozitora Antonjina Dvoržaka.

Autor karneta od osam maraka – četiri marke nominala 23 dinara i četiri marke nominala 70 dinara – jeste mr Marina Kalezić, kreator maraka „Pošte Srbije”, koja je naslikala osam jedinstvenih portreta ovih istaknutih umetnika.

Tehnikom višebojnog ofseta, osmerac je štampan u novosadskom „Forumu”, u tiražu od 10.000. Izdanje prate i četiri koverta sa prigodnim motivima, a prigodan žig prvog dana nosi datum objavljivanja i poštanski broj 11101.

Jednom od marki iz ovog tradicionalnog izdanja obeleženo je 225 godina od rođenja Sime Milutinovića Sarajlije. Srpski pesnik Simeon Milutinović – Sima Sarajlija (3. oktobar 1791, Sarajevo – 30. decembar 1847, Beograd) upoznao se na školovanju u Nemačkoj, gde je slušao filozofiju, sa uglednim nemačkim književnicima (Gete) i tom prilikom štampao ep „Serbijanku”. Po povratku na balkanske prostore, postao je Njegošev vaspitač na Cetinju, a kasnije je radio kao carinik, policajac, sekretar ministarstva i član apelacije. Bavio se pisanjem stihova, politikom, istoriografijom, lingvistikom. Njegova važnija dela su: epske pesme „Trojebratstvo” i „Trojesestarstvo”; drama iz istorije Crne Gore „Dika crnogorska”, tragedija „Obilić”, jedna zbirka lirskih pesama i dva istorijska spisa: „Istorija Srbije”, koja obuhvata samo vreme od 1813. do 1815. godine, i „Istorija Crne Gore od davnih do novijeg vremena”. Nominalna vrednost marke s njegovim likom je 23 dinara.

U čast 175 godina od rođenja Laze Kostića izdata je marka nominale 70 dinara. Laza Kostić (12. februar 1841, Kovilj – 26. novembar 1910, Beč) je jedan od najznačajnijih književnika srpskog romantizma. Pisao je lirske i epske pesme, balade i romanse, pripovetke „Čedo vilino”, „Maharadža”, „Mučenica”, tri drame „Maksim Crnojević”, „Pera Segedinac”, „Uskokova ljuba ili Gordana”, estetičku raspravu „Osnova lepote u svetu s osobenim obzirom na srpske narodne pesme”, filozofski traktat „Osnovno načelo”, „Kritički uvod u opštu filosofiju” i veliku monografiju „O Jovanu Jovanoviću Zmaju njegovom pevanju, mišljenju i pisanju, i njegovom dobu”. Među najpoznatijim delima su mu „Među javom i med snom” i „Santa Marija dela salute”.

Markom je obeležen i jubilej – 125 godina od rođenja Stanislava Vinavera (1. mart 1891, Šabac – 1. avgust 1955, Niška Banja) srpskog pesnika i prevodioca, satiričara, novinara, književnika i esejiste. Bio je pripadnik grupe novih modernističkih srpskih književnika, i kao pesnik i esejista utemeljivač ekspresionističkog pokreta; napisao je „Manifest ekspresionističke škole” i zbirku simbolističke poezije „Mjeća”. Vinaver je prvi preveo Hašekovog „Dobrog vojnika Švejka”, Rableovog „Gargantuu i Pantagruela”, Kerolovu „Alisu u zemlji čuda”, Tvenove „Doživljaje Toma Sojera”.

Iste godine, pa time i isti jubilej vek i dve i po decenije od rođenja obeležen je markom u čast Tina Ujevića, jednog od najvećih jugoslovenskih pesnika. Augustin Tin Ujević (5. jul 1891, Vrgorac, Austrougarska – 12. novembar 1955, Zagreb, FNRJ) bio je plodan stvaralac originalnog talenta. Svojim prisustvom u književnosti između Prvog i Drugog svetskog rata živo i aktivno je uticao na njen tok i razvoj. Pisao je i kritike, eseje, feljtone. Bio je dobar znalac više stranih jezika; prevodio je Prusta, Remboa, Poa...

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.