Četvrtak, 28.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Da li će od Stefanovićeve tužbe politički profitirati vlast ili opozicija

Diplomatski predstavnici zapadnih zemalja pomno prate istragu o rušenju u Hercegovačkoj, iako se slučaj „Savamala” nije našao u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku evrointegracija Srbije
Група грађана протестовала је испред Вишег суда, где је одржано рочиште по тужби Небојше Стефановића против новинарке недељника НИН Сандре Петрушић, главног уредника Милана Ћулибрка и компаније НИН доо због насловне стране „Небојша Стефановић, главни фантом из Савамале” (Фото Танјуг)

Koškanje pristalica i funkcionera naprednjaka i njihovih neistomišljenika ispred Višeg suda u Timočkoj ne samo da je donekle zasenilo ono što se u toj zgradi dešavalo – suđenje po tužbi ministra policije Nebojše Stefanovića protiv nedeljnika NIN – nego je i produbilo političku dimenziju slučaja rušenja u Savamali koje nikako da dobije epilog.

Iako se po snimcima stiče utisak da su predstavnici SNS-a bili znatno brojniji od suprotnog tabora, to pojedine među njima nije sprečilo da nasrnu u jednom trenutku na oponente vladajuće partije.

I jedni i drugi su se, prema izveštajima medija, okupili ispred suda pre dolaska stranaka na ročište. Prvi su – kako je izjavio gradski menadžer Beograda Goran Vesić, takođe prisutan na skupu – hteli da podrže Stefanovića. Drugi su razvili transparent s natpisom „Protiv terora vlasti” i, kako je izvestio N1, odbili da se predstave ekipi te televizije, ali su naveli da su „kritičari vlasti”.

Političkoj dimenziji slučaja „Savamala” od starta je doprinela činjenica da je rušenje u Hercegovačkoj usledilo u izbornoj noći, između 24. i 25. aprila. Sedam meseci kasnije javnost još čeka podizanje optužnice protiv „fantomki”, dok vlast i opozicija ratuju oko ovog događaja, za koji se interesuju i strane diplomate.

Tenzije su se zahuktale od maja, kad je premijer Aleksandar Vučić ocenio da je onaj ko je odlučio o rušenju „kompletan idiot”, sugerišući da je reč o bespravnim objektima koje je trebalo ukloniti danju, po legalnoj proceduri. U junu je predsednik vlade naveo da je „nesumnjivo da iza onoga što se desilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu”, ističući da će oni snositi „i krivičnopravnu i prekršajnu i svaku drugu vrstu odgovornosti”.

Odgovornost traži i Inicijativa „Ne davimo Beograd”, koja je posle rušenja intenzivirala organizovanje protesta na kojima su je često podržavali lideri opozicionih stranaka.

U tom kontekstu, pitanje je da li Stefanovićeva tužba i jučerašnja okupljanja pred sudom mogu u političkom smislu da koštaju naprednjake. Političke implikacije zavisiće od toga kakva bude presuda, odgovara analitičar Dejan Vuk Stanković.

„Svaki građanin može pred sudom da zaštiti svoja prava ako proceni da su povređena. U ovom slučaju ministar je posegao za time i tu nema ničeg spornog, kao što niko nije kriv dok sud ne dokaže suprotno. Isto tako, u demokratiji svaki funkcioner može biti predmet društvene kritike, ali se kod nas lako prelazi granica dobrog ukusa i zalazi u političku etikeciju i lično vređanje. Na sudu je da utvrdi da li je u slučaju NIN-a reč o racionalno obrazloženoj kritici ili prljavoj političkoj propagandi i utoliko će ovo suđenje biti interesantno”, ocenjuje Stanković.

Ukoliko Stefanović iz procesa protiv NIN-a izađe kao pobednik, učiniće uslugu sebi, ali ne i onima koje je premijer označio kao krivce, smatra politikolog Cvijetin Milivojević.

„Ako je sam Vučić, koji je valjda aksiom nesporne istine, bez suda presudio da su ’kompletni idioti iz vrha beogradske vlasti’ rušili u Savamali, čemu onda ovo suđenje. Ipak, budući da Stefanović nije u gradskoj vlasti, onda će ako dobije spor isterati na čistac one koji su odgovorni i svojim kolegama iz beogradske vlasti učiniti medveđu uslugu. Ali, nisam siguran da će učiniti dobro i ministarstvu koje vodi, jer koliko sam razumeo, čak ni premijer nije demantovao da su pripadnici MUP-a igrali neku čudnu igricu u noći rušenja”, ističe Milivojević.

Istovremeno, oko Savamale se često oglašavao ambasador SAD Kajl Skot. On je više puta negirao da vlada SAD podržava proteste „Ne davimo Beograd”, koje je krajem oktobra ocenio kao pitanje poverenja građana u Vladu Srbije. Na to mu je odgovorio lično Stefanović, „uputivši” ga da se umesto „rušenjem ilegalnih objekata u Beogradu pozabavi protestima u američkim gradovima” nastalim posle brojnih ubistava u SAD za koje se sumnjalo da su počinjena na rasnoj osnovi.

U isto vreme pojavila se i navodna priča da su na proslavi Noći veštica u ambasadi SAD američki marinci, maskirani u fantomke, izvikivali uvrede na Vučićev račun. Premijer je na to uzvratio da, „ako je to tačno, ništa osim tupavog humora američkih marinaca nisam očekivao”.

I ministar rada Aleksandar Vulin je, komentarišući nedavno otkrivanje oružja i eksploziva blizu Vučićeve porodične kuće, istakao da je „slučaj ’Jajinci’ počeo u izbornoj noći, sastankom Skota s predstavnicima opozicije”, posle čega je „već sutradan Savamala počela da bude glavna priča”. On je podsetio da su i službenici američke ambasade išli na proteste protiv rušenja.

Početkom novembra nemački ambasador Aksel Ditman izjavio je da diplomatski predstavnici te zemlje pomno prate istragu o Savamali. Slično je pre dve nedelje izjavio i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport, koji je objasnio da se Savamala nije našla u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku evrointegracija Srbije jer praksa EK nije da u takve akte stavlja pojedinačne slučajeve, dodajući da Delegacija EU prati dešavanja oko tih incidenata.

Iako smatra da će Savamala biti „hronično otvoreno pitanje u toku pregovora s EU sve dok ne dobije sudski epilog”, Cvijetin Milivojević procenjuje da će eventualne spoljnopolitičke pritiske zbog tog rušenja vlast amortizovati ustupcima u briselskom dijalogu. Jer, kako kaže, „za zvanični Brisel, ma šta to značilo, a pre svega za Vašington i Berlin, važnija je kooperativnost Beograda oko Kosova od Savamale”.

Ipak, politička priča oko Hercegovačke nije ni „dobitna priča za opoziciju”, tvrdi Dejan Vuk Stanković.

„Za vlast bi bilo pametno da je taj slučaj priveden kraju, ali nije jer se ušlo u institucionalnu dimenziju rešavanja problema, što je dobro. S druge strane, Hercegovačka nije posebno mobilišuća ako govorimo o opoziciji, jer su protesti, posle prvobitnog entuzijazma, posustali zbog slabog odziva”, kaže Stanković.

Komentari37
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.