Grejanje po svaku cenu

Zrenjanin – Zrenjaninci su za petnaest dana grejanja u oktobru dobili račune od kojih su se sledili. Trenutno najveća neizvesnost u gradu na Begeju vlada zbog računa koje uskoro očekuju za ceo novembar. Vlada opravdana bojazan, jer se pretpostavlja da će biti bar duplo veći od prethodnih koje su jedva isplatili. Ako su ih svi i izmirili.

Teškoće sa plaćanjem grejanja, za oko osam hiljada stanova koliko ih je ovde vezano na daljinski sistem grejanja, počele su pre dve godine kada je u celoj zemlji uvedena naplata grejanja po potrošnji, a ne po kvadraturi kako se to radilo ranije. To je imalo za posledicu veliki skok računa i brojne pritužbe građana.

Lokalna samouprava, kao osnivač JKP „Gradska toplana”, da bi ublažila proteste donosila je preporuke koje su donekle smanjivale pritisak, ali su one, u suštini, samo odlagale probleme. Preko ključnog pitanja – a to je cena koju građani ne mogu da podnesu, prelazilo se.

Tako je Skupština grada donosila odluke da se računi podele i da se jedan deo plaća zimi a drugi leti. Zatim su, na dobrovoljnoj bazi, građanima ponuđeni  delitelji toplote i novi ventili, a što je trebalo da doprinese uštedi energije i manjim računima. Uštede nisu primećene, građani su uglavnom nezadovoljni, što je ponovo eskaliralo na početku ove grejne sezone.

Ko ima pare taj će da se greje preko daljinskog grejanja, ko nema moraće da traži druge načine. Poslednjih godina traže se manji stanovi, da se lakše ugreju, a mnogi bi rado i otkazali Gradskoj toplani i prešli na čvrsta goriva ili struju. Ali, tu nailaze na prepreke. Da bi se isključio sa parnog grejanja, vlasnik stana mora da dobije saglasnost svih vlasnika sa ulaza, s tim da ostaje u obavezi da i dalje plaća fiksni deo računa za grejanje.

– Mi smo se savetovali s pravnicima nakon što su neke odluke Skupštine grada naišle na oštar protest građana, i opšta je ocena da bi neke od njih sigurno pale na Ustavnom sudu. Smatramo da u regulisanju ove oblasti potrošač nije zaštićen, on je čak obespravljen, a da se ne govori o tome da se javnom preduzeću daje monopolski položaj. Sve ćemo da uradimo da se nepravilnosti isprave, a ako nam to ne uspe dogovorom, spremni smo da idemo na Ustavni sud. Mi se toga ne libimo, ali smo uzdržani jer proces može da traje godinama, a građanima gori pod nogama. Ne možemo da shvatimo da se građanima ne daje pravo izbora. Potpišete ugovor, a onda ne možete da ga raskinete – kaže Dušan Kokot, predsednik Upravnog odbora zrenjaninskog Centra za zaštitu potrošača „Begej”.

On nudi primer koji odlično ilustruje šta znače loši propisi kada se suoče s praksom. Naime, porodica Kujundžić ima stan u Zrenjaninu koji ne koristi iz objektivnih razloga. Sonja Kujundžić za „Politiku” priča da je porodica koja je izbegla iz Novog Travnika kupila stan nakon što je svoj bivši prodala posle promene mesta boravka.

– Kao vlasnik stana vodi se moj brat koji je teško oboleo i već dve i po godine se leči u Vršcu, a ja i majka smo morale da odemo u Arilje da radimo, i tamo živimo  kao podstanari. Stan je celo vreme prazan, ali nismo uspeli da se isključimo sa mreže. Neće to da urade već nam isporučuju račune koji sada s kamatom iznose oko 300.000 dinara. Kad dođem vidim poruke pet-šest privatnih izvršitelja. Bojim se da ćemo zbog energije koja nikog nije grejala na kraju ostati bez stana – veli Kujundžićeva.

Ona ističe da je brat jedno vreme bio teško duševno bolestan, da nije mogao da donosi odluke bez staratelja, pa ništa nisu mogli ni da preduzmu.

Aleksandar Starčević, međutim, ističe da „Gradska toplana”, čiji je direktor, nije ništa mogla da uradi. – Mi moramo da se držimo propisa. Ovlašćenja vlasnika stana nisu ni na koga preneta, onaj ko ga je zastupao nije sproveo potrebnu proceduru da zatraži saglasnost ostalih stanara. Ako se prikupi saglasnost možemo da pokušamo da prevaziđemo problem u kome se našla porodica o kojoj je reč.