Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Uh, što vo­li da me­si gu­ra­bi­je!

Ako že­li­mo da ne­ke stva­ri oka­rak­te­ri­še­mo kao bez­vred­ne, be­zna­čaj­ne, ne­va­žne, ne­ret­ko će­mo po­seg­nu­ti za iz­ra­zom tri­ce i ku­či­ne
Дарко Новаковић

Razmišljajući o izrazima aktuelnim u jeziku i zastarelim rečima u njihovoj strukturi, nameće se jedna misao: Život reči je baš čudan. Neke nestaju iz jezika jer nestaju pojave i predmeti koje su označavale, druge nestaju jer bivaju potisnute savremenim sinonimima, neke se naprosto zaboravljaju.
Mnoge zastarele lekseme egzistiraju u savremenom jeziku zahvaljujući tome što se nalaze u strukturi frazeologizama koji se aktivno upotrebljavaju. Te se reči danas, pogotovo u govoru mlađe populacije, ne mogu čuti u samostalnoj upotrebi, izvan frazeološke konstrukcije. Njihovo značenje savremenim jezičkim korisnicima uglavnom je nepoznato. S druge strane, brojni su izrazi čije su leksičke komponente deo jezičke prošlosti, ali su oni u vrlo živoj i aktivnoj upotrebi kod savremenih govornika srpskog jezika. U ovom kratkom tekstu osvrnućemo se na značenja zastarelih reči koje se javljaju u strukturi aktuelnih frazeoloških jedinica.    
Često čujemo da u životu stvari treba meriti istim (jednim, jednakim) aršinom. Sasvim nam je jasno da zapravo treba „jednako o svemu suditi, jednako ocenjivati“, ali tek pogledom u rečnik shvatamo da je aršin, u stvari, stara mera za dužinu (između 65 i 75 cm). Isto tako, često ćemo reći da neko ne popušta ni pedalj ili da napreduje pedalj po pedalj, odnosno da ne popušta „nimalo“, odnosno da napreduje „malo-pomalo“. Takođe, za nekog ko je malog rasta kažemo da ga nema ni pedalj od zemlje. Međutim, retko ko zna da je pedalj, kao i aršin, stara mera za dužinu. Pedljima se nekada označavalo rastojanje jednako razmaku između vrha palca i vrha srednjeg ili malog prsta kad se ispruže. 
Ako želimo da neke stvari okarakterišemo kao bezvredne, beznačajne, nevažne, neretko ćemo posegnuti za izrazom trice i kučine. Značenje ovih reči izvan frazeološke konstrukcije uglavnom je nepoznato. Trice su, u stvari, ljuske od samlevenog žita koje pri sejanju ostaju u žitu, dok je kučina – neobrađeno, grubo vlakno koje obično ostaje kao otpadak pri preradi konoplje ili lana. Dok otkrivamo značenja reči koje gotovo svakodnevno pominjemo kroz upotrebu izraza čije su one sastavni deo, nemojmo samo da se zapletemo kao pile u kučine.

Raz­mi­šlja­ju­ći o iz­ra­zi­ma ak­tu­el­nim u je­zi­ku i za­sta­re­lim re­či­ma u nji­ho­voj struk­tu­ri, na­me­će se jed­na mi­sao: ži­vot re­či je baš ču­dan

Kada nam za nekoga kažu kako voli da mesi gurabije, odmah nam je jasno da imamo posla sa nekim ko slatko priča, ko je slatkorečiv. Ako bismo pak znali bukvalno značenje reči gurabija, onda bismo mogli pomisliti da je reč o osobi koja voli da mesi „kolačiće od brašna, jaja, šećera (ili meda) i masla“. Slično tome, gotovo je nepoznato da leksema ćuskija označava „gvozdeni alat u obliku poluge za bušenje rupa u zemlji, za podizanje tereta i dr.“, ali se neće ustuknuti kada treba reći da je neko glup kao ćuskija (odnosno „sasvim glup“) ili pijan kao ćuskija (odnosno „jako, potpuno pijan“). Značenja turcizama gurabija i ćuskija su, dakle, u savremenom jeziku nepoznata, ali su značenja izraza sa ovim leksičkim komponentama, naprotiv, sasvim razumljiva. 
Iza vrata jezičke prošlosti kriju se i lekseme groš i krajcara. Značenje ovih reči, pogotovo mlađoj populaciji, uglavnom nije poznato. Groš je kovani novac od 20 para (jedna petina dinara) u Srbiji do 1918. godine, dok je krajcara austrijski bakarni novac male vrednosti, para, novčić. Međutim, frazeologizmi sa ovim leksičkim komponentama vrlo su frekventni u jeziku: za svoj groš „o svome trošku, za svoj novac; sam, za sebe, po svojoj volji ili želji“, ne davati groša (za nešto) „nimalo ne ceniti, ne poštovati“, ne vredeti ni pola groša „nimalo ne vredeti, biti bezvredan“, ne vredeti ni prebijene krajcare „ništa ne vredi“.
Turcizmi bostan i (h)alva nisu karakteristični za jezik savremenih nosilaca srpskog jezika, pogotovo mlađih. Značenje ovih reči uglavnom im je nepoznato. Halva je naziv za istočnjački slatkiš od pšeničnog brašna, masla i meda (šećera), dok je savremena leksička zamena za bostan – lubenica, odnosno dinja. Međutim, značenja izraza obrati zelen bostan „zlo, rđavo proći, propasti“ i ići (prodavati se) kao halva „vrlo se dobro/lako prodavati, imati dobru prođu“ sasvim su jasna i ovi frazeologizmi su vrlo česta ekspresivna sredstva u svakodnevnoj govornoj praksi.
Razmišljajući o izrazima aktuelnim u jeziku i zastarelim rečima u njihovoj strukturi, nameće se jedna misao: život reči je baš čudan. Neke nestaju iz jezika jer nestaju pojave i predmeti koje su označavale, druge nestaju jer bivaju potisnute savremenim sinonimima, neke se naprosto zaboravljaju. A neke pak imaju tu sreće da se nađu u strukturi određenih izraza i time svoj životni vek produže, doduše ne kroz samostalnu upotrebu, ali barem kao sastavni element neke aktuelne jezičke jedinice. Međutim, i ta sreća može biti kratkog daha. Tako se onaj aršin iz izraza meriti istim aršinom polako gubi, te navedeni frazeologizam sve češće čujemo sa poznatijom leksičkom varijantom – meriti istom merom. I sudbina krajcare je slična: za nešto što ne vredi ni prebijene krajcare danas će se češće reći da ne vredi ni prebijene pare

Dok­to­rand, In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU  

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.