U Srbiju stiže još 1,4 miliona evra za nauku

Iz Brisela dobra vest za nauku u Srbiji – dr Magdalena Đorđević sa Instituta za fiziku u Beogradu osvojila je prestižni evropski grant u vrednosti od 1.356.000 evra za istraživanja kvark-gluonske plazme Ovo je drugi grant Evropskog istraživačkog saveta (ERC) koji stiže u Srbiju, nakon dva miliona evra odobrenih pre tačno dve godine za projekat dr Sofije Stefanović i njenog tima iz Laboratorije za bioarheologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji se bavi porođajima, majkama i bebama u praistoriji.

Pokrenut još 2007, Evropski istraživački savet, koji postoji od 2007. i raspolaže budžetom od 13 milijardi evra, predstavlja „jezgro” u okvirnom naučnom programu Horizont 2020, koje je namenjeno samo za najbolje od najboljih, odnosno za one ideje koje potencijalno mogu da promene tok svetske nauke. 

– Na svetu su retke oblasti u kojima je konkurencija tako snažna. Države se u nauci mere i po tome koliko su ERC grantova dobile, a retki dobitnici iz nevelikih država kao što je i Srbija predstavljaju prave heroje među savremenim istraživačima. Reč je o najznačajnijoj podršci koju je jedan istraživač sa Zapadnog Balkana u oblasti prirodnih nauka i ikada dobio od Evrope i to za izučavanje fundamentalnih osobina materije – objašnjavaju u Centru za promociju nauke, koji je i objavio vest o uspehu naše naučnice.

Dr Magdalena Đorđević je diplomirala na Fizičkom fakultetu u Beogradu, nakon čega je otišla u Ameriku i doktorirala na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku. Istraživanja u oblasti nuklearne fizike nastavila je u Ohaju. Uprkos brojnim priznanjima i uspešnoj karijeri u SAD, odazvala se na poziv Instituta za fiziku i pre šest godina se vratila u Srbiju, zajedno sa suprugom koji je takođe uspešan fizičar, ali u oblasti biofizike.

– Ekonomska korist ovog projekta je da smo u zemlju doneli 1.356.000 evra bespovratnih sredstava Evropske unije. Dobar deo tog novca će biti iskorišćen da se zaposle naši naučnici, posebno mlade kolege, koje bi verovatno otišli iz zemlje. Da sam želela da ostanem u inostranstvu, ne bih se ni vraćala. Volela bih da ovaj primer bude pokazatelj našoj vladi da ovdašnja nauka ima potencijal i da naše istraživače treba podržati – kaže dr Đorđević, dodajući da to nažalost trenutno nije slučaj.

Sa svojim timom, naša naučnica proučava novo stanje materije – kvark-gluonsku plazmu, čije je postojanje dokazano tek pre desetak godina u eksperimentima na akceleratoru u Brukhejvenu u SAD i Velikom sudaraču hadrona u CERN-u kod Ženeve. Kvark-gluonska plazma je stanje materije na tako ekstremno visokim temperaturama i pritiscima, da su u njoj kvarkovi slobodni, a prirodno je postojala samo u ranoj fazi razvoja Univerzuma.

– Materija se sastoji od atoma, atomi od jezgra i elektrona. Jezgra se sastoje od protona i neutrona, koji se sastoje od još sitnijih čestica koji se nazivaju kvarkovi i gluoni, a koji su u jezgru vezani izuzetno jakim interakcijama – objašnjava dr Đorđević.

U eksperimentima kvark-gluonska plazma nastaje pri sudarima izuzetno brzih teških jona, pri čemu ostvarena temperatura iznosi i neverovatnih 5 triliona Kelvina, koja je skoro milion puta viša od temperature u centru Sunca. 

Značaj ovog istraživanja teško je opisati. „Kosmolozi ne mogu da razumeju neka od temeljnih pitanja, kao što su osobine ranog univerzuma, ako se pre toga ne istraži priroda kvark-gluonske plazme” kaže dr Đorđević, zadovoljna jer se njeni modeli neobično dobro slažu sa eksperimentalnim podacima iz dva različita akceleratora. 

Svoje istraživanje će nastaviti na Institutu za fiziku, za koji tvrdi da je „najelitnija istraživačka institucija u Srbiji, koja zapošljava jedan odsto istraživača, a proizvodi 10 odsto svih naučnih radova objavljenih iz Srbije”. Tim koji će raditi na ovom projektu biće sastavljen od starijih i mlađih istraživača, doktoranada i tri inostrana saradnika.