Sreda, 08.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pad Rencija uzdrmao EU

Sudbina zemlje je u rukama predsednika Serđa Matarele koji će formirati prelaznu vladu ili hitno raspustiti parlament i raspisati prevremene izbore
Одлазећи премијер: „Моје искуство владања завршава се овде” (Фото: Ројтерс)

Italijani češće menjaju vlade nego što gube na fudbalskim utakmicama. Štaviše, više se potresu kada se desi ovo drugo. U poslednjih 70 godina imali su 63 vlade. U tri godine su, pre nego će 2014. izglasati poverenje tada popularnom Mateu Renciju, promenili tri premijera. U nedelju su, glasajući na referendumu o ustavnim promenama, poverenje ubedljivom većinom otkazali i njemu, koji je zbog teškog poraza dao ostavku.

Nužnim institucionalnim i zakonskim reformama (ovo je bio najvažniji referendum posle Drugog svetskog rata, a preinačen je u glasanje o smeni premijera) „ne” je reklo 59,1 odsto birača. Renci je preuzeo punu odgovornost za ubedljiv poraz. Počinio je, kaže, veliku grešku kada je karijeru vezao za referendum i zaključio da se njegovo iskustvo vladanja ovde završava.

Koliko su junski rezultat u Britaniji i pobeda Donalda Trampa šokirali svet, u toj meri je ishod italijanskog glasanja bio predvidiv. Tačnije, nikoga preterano nije šokiralo to što narod nije podržao predlog o ustavnim reformama iako su znali da tako smenjuju premijera.

Verovalo se, istina, da će sondaže javnog mnjenja koje su ukazivale na ovaj ishod ipak omanuti, kao na Ostrvu i SAD, i da će Renci dobiti podršku jer uprkos svemu Italija za dve godine ne želi da vlast uzme, trenutno najizvesniji, populistički pokret Pet zvezdica. Čak su mnogi premijerovi oponenti na marginama referenduma priželjkivali da on dobije podršku, prvenstveno jer su reforme zemlji nužno potrebne. Sada se, pak, čini da je zemlji najpotrebnija stabilnost.

Jasno je bilo svima da je narod besan na demokrate, da je u poslednje vreme kopnila Rencijeva slava. Politička smrt vlade nije došla iznenada. Ovo je drugi put da primaju pogubne poruke od glasača. Adrenalin su na ovom polju doživeli kada je demokrate ubedljivo porazio evroskeptik Bepe Grilo na lokalnim izborima. Od tada se javnost pripremala za ovaj trenutak. Ali, iako nisu šokirale javnost, desile su se istorijske promene koje će se odraziti na opšte izbore 2018. godine – koji slute na pobedu struja koje jedva čekaju da raspišu referendum o izlasku zemlje i EU.

Uprkos tome, ni ondašnja štampa juče nije bila zatečena. Od trijumfa opcije „protiv” više ih je iznenadila njihova ubedljiva pobeda. Tako na naslovnici „Korijere dela sera” piše da je talas „ne” pobedio. „Republika” navodi da se radi o trijumfu ove struje, dok „Fato kvotidijano” ističe da je „Ustav pobedio Rencija sa 59 prema 41”.

Najvatrenija su bili zapadni mediji. Tako jedni zaključuju da su Italijani kaznili elitne političare i poslali Evropskoj uniji lošu poruku. Drugi kažu da država srlja u propast i da je referendumski poraz zagrevanje pred izlazak iz evrozone, dolazak populista na vlast i izlazak zemlje iz EU.

Rojters ocenjuje da su ishodi referenduma u Britaniji i Italiji, na kojem je pravo glasa imalo 46 miliona građana, sudbonosni za opstanak Evropske unije. Oni blaži kažu da je, pogrešno procenivši raspoloženje birača, Renci gurnuo treću najveću ekonomiju evrozone u političku neizvesnost, dok druga krajnost tvrdi da ova dešavanja nemaju nikakve veze s EU i raspoloženjem građana u uniji, te da italijanski zemljotres neće ni osetiti u Briselu.

A šta će uslediti u Italiji posle Rencijeve ostavke? Naime, sada je na potezu šef države Serđo Matarela koji će odlučivati o neposrednoj budućnosti zemlje birajući između dve opcije.

Kako mu Renci nije zatražio da formira novu vladu (parlament bi mogao da izglasa Renciju poverenje), Matarela može da imenuje tehnokratsku vladu – što je, saglasna je svetska štampa, najverovatniji scenario. To znači da će šef države imenovati predsednika vlade uz podršku aktuelne ili nove proširene većine. Čuje se da bi ovu ulogu mogli dobiti ministar finansija Pjer Karlo Padoan ili predsednik Senata Pjetro Graso.

Ako povuče ovaj potez, prelazna vlada imaće zadatak da usvoji budžet za sledeću godinu i preda ga parlamentu na glasanje, a potom da modifikuje novi izborni zakon pre opštih izbora. Moglo bi se desiti da prelazni premijer odluči da ostane do kraja aktuelnog mandata parlamenta u februaru 2018. godine, što bi bilo nepovoljno za pokrete kakav je Pet zvezdica.

Druga opcija je da Serđo Matarela hitno raspusti parlament, što je, saglasni su analitičari, malo verovatno. U prilog tome govori i to što je pokret Pet zvezdica odmah zatražio da se izbori održe za nedelju dana, ali ih ne podržavaju partije koje imaju većinu u parlamentu svesni da populisti imaju najviše šanse da trijumfuju na Rencijevom istorijskom porazu.

Reakcije iz Evrope

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble smatra da Italija treba da nastavi ekonomske reforme koje je pokrenuo Renci i da je sada važno da zemlja ima funkcionalnu vladu. Šojble, kao i šef evrogrupe Jerun Dajselblum tvrdi da investitori treba da budu mirni i da nema razloga da se govori o krizi evra.  

Evropski komesar za ekonomska pitanja Pjer Moskovisi kaže da Italija ima solidne političke institucije i jaku ekonomiju koja će prebroditi premijerovu ostavku. On je za televiziju Frans 2 odbio spekulacije da je referendum bio glas protiv Evropske unije.

S druge strane, nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer kaže da je Nemačka zabrinuta krizom vlade u Italiji i da neuspeli referendum nije pozitivna poruka Evropi u teškim vremenima, dok evropski komesar za proširenje Johanes Han smatra da italijanski rezultat nije poželjan na evropskom nivou, ali da ga ne treba preuveličavati jer su mnogi glasali protiv vlade i premijera.

Dojče vele: Izgnali su ga besni i do juče korumpirani

Nemački radio kaže da su premijera izgnali besni, frustrirani, zapostavljeni i oni koji su do sada profitirali od korumpiranog sistema, podsećajući da je Renci drugi premijer, posle Dejvida Kamerona, koji je ove godine podneo ostavku.

„Jesu li pomislili o posledicama? Imaju li bolje recepte”, pita Dojče vele i dodaje da „u ostatku EU zvone alarmi i gore crvene lampice jer su populisti nastavili fatalni niz pobeda”.

Radio dalje pita koji investitor ide u zemlju u kojoj na sledećim izborima može da pobedi evsroskeptik Bepe Grilo, ali i ocenjuje da je premijer sam sebi „zapržio čorbu” koju neće samo on kusati. „Italija će postati evropski problem. Evropskoj uniji samo je još to falilo, posle ’bregzita’ i nerešenog grčkog problema”, zaključuje Dojče vele.  

 

 

 

 

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.