Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

EBRD emitovala prve dinarske obveznice

Tražnja investitora veća od emisije
Јоргованка Табаковић и Данијел Берг (Фото Танјуг)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) emitovala je pre dva dana prvih 250 obveznica denominovanih u dinarima u vrednosti od 2,5 milijardi dinara, koje će biti iskorišćene za odobravanje dinarskih kredita, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Prve obveznice EBRD-a u srpskoj valuti izdate su sa rokom dospeća od tri godine, odnosno dospećem 5. decembra 2019. i varijabilnom kamatom određenom kao tromesečni belibor plus 0,4 procentna poena godišnje, a obračunavaju se i plaćaju kvartalno. Ove obveznice EBRD-a emituju pod pokroviteljstvom Rajfajzen banke.

Obveznice će biti registrovane u Centralnom registru hartija od vrednosti i uključene na prajm listing Beogradske berze nakon registracije.

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković kazala je da očekuje veliko interesovanje za ove obveznice koje pokazuju poverenje EBRD-a u sve ono što je urađeno u Srbiji, odnosno poverenje koje je zasluženo ostvarenom niskom inflacijom, niskim kamatnim stopama i relativno stabilnim deviznim kursom. „Ovo je rezultat ogromnog uloženog truda i znanja svih činioca u ekonomskom i političkom životu Srbije. Bez političke nema ni ekonomske sigurnosti”, kazala je Tabakovićeva dodavši da je ovo početak jedne dobre prakse i da će dinari biti uobičajena valuta u kojoj će se u buduće razgovarati.

Ona je navela i da su, kada je počela priča o dinarizaciji u Srbiji, krediti u evrima činili 80 odsto, a da sada oni čine 70 odsto svih kredita.

Direktor EBRD-a u Srbiji Danijel Berg kazao je da EBRD daje značajan doprinos jačanju tržišta kapitala u Srbiji uz pomoć svoje prve emisije dinarskih obveznica koja će unaprediti sposobnost te institucije da kreditira srpsku privredu u lokalnoj valuti.

Time će, kako je naglasio EBRD doprineti aktivnostima koje imaju za cilj povećanje dinarizacije finansijskih sistema u Srbiji.

On je najavio da se očekuje da se u narednom periodu poveća kreditiranje u dinarima, odnosno da će 15 do 20 odsto kreditiranja EBRD-a u Srbiji biti u dinarima, a ne u evrima. „Naš cilj je da iskoristimo ovu emisiju da bismo obezbedili kreditiranje realnog sektora uključujući mala i srednja preduzeća i lokalne samouprave čiji su prihodi i rashodi u dinarima. Na ovaj način ćemo pomoći da se eliminiše rizik od promene deviznog kursa iz njihovih bilansa”, naglasio je on.

Berg je kazao da se vode aktivni razgovori sa zainteresovanima za ove obveznice i da se očekuje da prvi novac bude plasiran za dva do tri meseca.

Direktor sektora finansiranja u EBRD-u Izabel Lauren kazala je da je ovaj projekat prekretnica za srpsko tržište i nastavak napora EBRD-a da smanji zavisnost zaduživanja u stranoj valuti u zemljama u kojima posluje, ali i da ohrabri zaduživanje u lokalnoj valuti.

Ona je navela da je EBRD već odobrio kredite u lokalnoj valuti na nekoliko tržišta i da nigde nisu konkurencija državi, koja je nezamenjiva, već da oni samo daju dodatne podsticaje za zaduživanje u lokalnoj valuti.

Predsednik Upravnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović kazao je da je ta banka pokrovitelj izdavanja ovih obveznica EBRD-a, a to znači da je preuzela rizik da će ih sve otkupiti ukoliko ne bude interesovanja investitora za njih. On je naglasio da je trenutna likvidnost u domaćoj valuti toliko značajna i da tržište koje je dovoljno široko u Srbiji može sve da apsorbuje što se izdaje u dinarima. Petrović je naveo i da je trenutno na jedan dinar ponude kredita u dinarima, tražnja 1,7 dinara, a ukupno četiri milijarde dinara.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.