Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ko je kriv za jačanje desnice u Austriji

Nakon što je desničarski kandidat osvojio polovinu glasačkog tela, analitičari su saglasni su u oceni da je nagli rast popularnosti alpskih desničara, između ostalog, rezultat ulepšavanja i prećutkivanja nemile istorije, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata
Норберт Хоферб (Фото Ројтерс)

Predsednička izborna trka u Austriji zvanično je završena u utorak u podne, ali vremena za predah nema: političkom Beču predstoji novo iskušenje. Parlamentarni izbori biće po svoj prilici prevremeno raspisani, najverovatnije za treći vikend u maju iduće godine.

Prema konačnim rezultatima, objavljenim juče – 53,78 odsto glasova za novog predsednika Aleksandra Van der Belena i 46,22 za njegovog poraženog rivala Norberta Hofera – moglo bi se prosuditi da će etablirane građanske stranke i na sledećim izborima odneti jasnu pobedu nad Slobodarskom partijom, strankom krajnje desnog spektra. Međutim, komentatori sportskog duha u metropoli na plavom Dunavu, i ne samo oni, opisuju održane izbore za novog šefa države kao preliminarno sučeljavanje umerenog političkog centra i krajnje desnice. Najavljuju da će odluka o pobedniku pasti u takozvanom revanšu – posle sledećih parlamentarnih izbora.

Analize biračkog raspoloženja na upravo održanim predsedničkim izborima zanimljiv su pokazatelj sa kakvim biračkim telom će se suočiti parlamentarne stranke na sledećim izborima: 64 odsto Austrijanaca dalo je glas Aleksandru Van der Belenu – samo da bi sprečili trijumf predsedničkog kandidata krajnje desnice. To navodi na zaključak da tri stranke koje su stale iza Aleksandra Van der Belena – Zeleni, socijaldemokrate i narodnjaci – ipak neće moći da računaju na efekat koji po tradiciji prati pobednika prethodnih izbora u Austriji. Sa druge strane, pristalice Norberta Hofera mahom su glasale – iz političkog ubeđenja. To bi, pojednostavljeno tumačeno, značilo da je kandidat ekstremne desnice osvojio bezmalo polovinu glasova biračkog tela, dok su popularnost i autoritet tri stranke levog i desnog građanskog centra prevagnule za nešto više od sedam odsto.

Ostale analize biračkog raspoloženja, sprovedene u minule dve godine, pokazale su da je Slobodarska partija kao jedina stranka mogla konstantno da računa na naklonost od 30 i više odsto biračkog tela. S obzirom na podeljenost unutar Narodnjačke stranke, sadašnjeg koalicionog partnera u vladi socijaldemokratskog kancelara Kristijana Kerna – polovina njenih istaknutih političara podržala je Norberta Hofera kao predsedničkog kandidata, uprkos preporuci šefa stranke Rajnholda Miterlenera da se glasa za Van der Belena, što je tumačeno kao partijski puč – ali i uvažavajući činjenicu da mnogi poslanici narodnjaka smatraju da bi posle sledećih izbora trebalo formirati koaliciju sa slobodarima, kao u vreme mandata vlade Šisel–Hajder početkom novog veka, Slobodari su favorit na sledećim parlamentarnim izborima.

Austrijska desnica gleda na mnogo hvaljenu i izvesno neizbežnu evropsku budućnost Srbije kao eksperiment koji podrazumeva njeno pristupanje kontinentalnoj uniji naroda kao đak ponavljač i „anfan teribl”

Mogućnost da stranka krajnje desnice formira vladu u Austriji plaši Evropu, s obzirom na efekat koji bi mogla da ima na druge evropske države, posebno na Francusku. Ali, sa druge strane, još više zabrinjava činjenica da u Austriji danas bezmalo polovina biračkog tela podržava tu ekstremnu desnicu. To je više nego bilo gde drugde u zapadnoj Evropi. Ovakav razvoj nameće sam po sebi pitanje šta je dovelo do takvog razvoja.

Analitičari u Austriji i inostranstvu saglasni su u oceni da je nagli rast popularnosti alpskih desničara, između ostalog, rezultat ulepšavanja i prećutkivanja nemile istorije, posebno u periodu posle Drugog svetskog rata. Ratni zločini su konstantno poricani, mada je negiranje čak zabranjeno zakonom. Ratnim zločincima iz Prvog i Drugog svetskog rata se do danas odaju počasti. Jedan od retkih izuzetaka je postupak Univerziteta Salcburg koji je 2015. godine – uprkos masivnoj kritici u javnosti – oduzeo titulu počasnog doktora nauka nobelovcu Konradu Lorencu, zbog njegove nacističke prošlosti...

Drugačija tumačenja istorije, posebno ona izvan granica Austrije, kvalifikovana su kao propaganda nekadašnjih ratnih protivnika, a krilatica koja je korišćena kao argument u raspravama je glasila: „Pobednici pišu istoriju”. Nažalost, nisu pobednici ispisali stranice austrijskih istorijskih udžbenika, već alpski istoričari. Indirektnu podršku dobili su uoči stogodišnjice Velikog rata, kada je oživljena teza da krivicu za taj rat snose vlade svih zemalja koje su u njemu učestvovale – posebno Rusija i Srbija.

Teško je reći kako bi na takav razvoj politike u Austriji trebalo gledati iz srpskog ugla. Činjenica je, međutim, da je rast popularnosti desnice u Alpima odvajkada bio poguban po Srbiju. Situacija u današnjoj Austriji umnogome podseća na neka druga vremena, posebno u pogledu njenog postavljanja prema Balkanu – uprkos žovijalnim tonovima i verbalnoj podršci koju austrijska desnica povremeno koristi kada se povede reč o našoj zemlji. U privrednom smislu, ali i u pogledu uvažavanja političkog suvereniteta, Austrija se još uvek predstavlja na Zapadu kao kompetentni partner zemalja zapadnog Balkana u njihovim procesima evrointegracija. Srbija se u tom kontekstu predstavlja kao nedozreli učenik kojem je potreban mentor, blaže formulisano, ili oštrije kritikovano – tutor. Drugim rečima, austrijska desnica gleda na mnogo hvaljenu i izvesno neizbežnu evropska budućnost Srbije kao eksperiment koji podrazumeva njeno pristupanje kontinentalnoj uniji naroda kao đak ponavljač i „anfan teribl”.

Krajnje je vreme, dakle, da Srbija i na istorijskom polju preuzme inicijativu i da jasno pokaže i (ponovo) dokaže da je demokratska Evropa nastala i uz njene ogromne žrtve i zalaganje.

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.