utorak, 18.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 21.03.2008. u 22:00 Dragana Mladenović

Dosta sa hodanjem u iznošenim poetskim patikama

Tvrdimo, fanatično, da postoje nove vrednosti, koje poezija, oduvek pre nego život, nalazi!
Miloš Crnjanski ,,Objašnjenje ‘Sumatre’”

Sudbina pesničkih izdanja danas bi se mogla opisati ovako: ljubitelji književnosti ih retko kad (ili nikada ne) čitaju, izdavači ih nerado (ili nikako ne) objavljuju, a u knjižarama obično služe kao podupirači za police. Ako ostavimo po strani izdavače i knjižare, najveći problem savremene srpske poezije leži u činjenici da se zbirke pesama sve manje čitaju. U opštoj dominaciji proze, naročito romana, pisanje poezije sve više podseća na krajnje ličnu aktivnost posvećenu veoma uskom krugu ljudi. Ide se dotle da pesnik poimence zna skoro svakog svog čitaoca, (tu spadaju roditelji, bliži rođaci, neki prijatelji, kolege pesnici, pojedini neprijatelji, književni poslenici). Niži komunikativni stupanj na relaciji pisac-čitalac može se ostvariti samo pri takozvanom pisanju za sebe i/ili za svoju fioku. A umetnost koja ne komunicira sa savremenicima niti će sa onima koji tek dolaze, nema baš neko opravdanje. Upitate li konzumente proze zašto ne vole poeziju, velike su šanse da će njihov odgovor glasiti da je poezija dosadna ili da je ne razumeju.

Vojislav Despotov se s dobrim razlogom zapitao kako razveseliti poeziju, a tome bi se mogla dodati i pitanja kako je osvežiti, kako je učiniti zanimljivijom, kako je prilagoditi potrebama novog vremena i interesovanju novih čitalaca. Dučić, Nastasijević, Miljković, Lalić, Popa – bez njih je teško zamisliti istoriju srpske književnosti, ali mora se dalje! Ko još može da uživa u novim premudrim Miljkovićima, novim nedorečenim Nastasijevićima, novim polovičnim Popama? Dosta sa hodanjem u iznošenim poetskim patikama po utabanim stazama srpskog pesništva!

Razni su načini na koje je moguće vratiti pesme čitaocima i čitaoce pesmama. Šta ako se poezija koliko god je moguće približi prozi, ako pesnik u njenom nastajanju kao polazište koristi naučne, filozofske ili neke druge neknjiževne tekstove, šta ako subjektivno u pesmi ustupi mesto objektivnom, a motiv neshvaćenog poete zanimljivoj kratkoj fabuli? Da li poezija može da bude izvor informacija o novim teorijama evolucije, saznanjima iz oblasti arheologije ili astronomije? Mogu li, pored književnog, u pesmi opstati i ostali funkcionalni stilovi, recimo, kruti administrativni ili razbarušeni govorni stil, a da se pri tom ne izgubi ono poetsko u poeziji?

Valja istražiti domete pesništva, možda se u tim pokušajima otvore neka potpuno nova poetska vrata. Možda kroz njih požele da gvirnu i oni kojima je aktuelna pesnička umetnost dosadna i nerazumljiva.

Dobit je dvostruka – poezija bi bila osvežena, ubrzana i bogatija za nove motive, izvore, značenja i vrednosti, a kao takva, sigurno bi privukla mnogo više čitalaca. Daleko više od svih bližih i daljih rođaka zajedno.

Komеntari2
81803
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja