Da li će sudije Ustavnog suda biti izabrane na vreme

Nove sudije Ustavnog suda, po svemu sudeći, neće biti izabrane na vreme, odnosno do ponedeljka kada za njih devetoro, od ukupno 15 sudija ovog suda, ističe mandat na koji su birani 2007. godine. S obzirom na to da će danas u parlamentu biti nastavljena rasprava o amandmanima na predlog budžeta za narednu godinu, malo je verovatno da će poslanici stići da se „pozabave” i izborom sudija.

Skupština, podsetimo, treba da izabere četvoro sudija od osam kandidata koje je predložio predsednik Tomislav Nikolić. U kabinetu predsednika Republike juče nismo uspeli da dobijemo odgovor da li će Nikolić pre ponedeljka izabrati pet sudija na predlog Narodne skupštine.

Iako je većina imena kandidata za nove sudije Ustavnog suda poznata, niko sa sigurnošću ne može da kaže da li će i ko od njih u ponedeljak otići na novo radno mesto u zgradi u Bulevaru kralja Aleksandra. Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, u Ustavnom sudu će ostati svega šest sudija kojima mandat ističe 2019. godine. Sa tolikim brojem sudija, ne mogu da se donose odluke jer je za to neophodna većina sudijskih glasova. Takođe, sud ne može da donosi ni odluke o samostalnom pokretanju postupka za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, jer takva odluka mora da bude doneta dvotrećinskom većinom glasova svih sudija Ustavnog suda.

Osim kašnjenja izbora sudija, stručna javnost bavila se poslednjih dana i biografijama kandidata, odnosno polemisala je da li je svako od njih, iako ispunjava Ustavom propisane norme (da je stariji od 40 godina i da ima 15 godina iskustva u pravnoj struci) „istaknuti pravnik” što je, takođe, kvalifikacija definisana u najvišem pravnom aktu.

Ustav naše zemlje iz 2006. nije preciznije odredio šta tačno znači „istaknuti pravnik”. To, čak, nije učinjeno ni u Zakonu o Ustavnom sudu iz 2007. godine. Zato se čini da nepostojanje zakonske odredbe koja bi preciznije odredila ko se smatra istaknutim pravnikom nije rezultat propusta, već namere zakonodavca.

„Politikin” sagovornik dobro upućen u izbor sudija Ustavnog suda, čudi se da među kandidatima nema nijednog profesora ustavnog prava sa državnog pravnog fakulteta.

– Među kandidatima, koliko sam upoznat, samo je jedan iz profesure. To je ozbiljan šamar državnim pravnim fakultetima koji su ranije „davali” i po nekoliko sudija Ustavnog suda. Među predloženima nema ni sudija Vrhovnog kasacionog suda. Međutim, ima dupliranja institucija iz kojih kandidati dolaze, odnosno iz nekih od njih dolazi i po nekoliko kandidata. Neke institucije, uz duboko uvažavanje, nisu „najsrećnije” rešenje za „davanje” sudija Ustavnog suda. Biti sudija Ustavnog suda trebalo bi da bude kruna karijere jednog sudije – navodi naš sagovornik.

Nedopustivo je, prema njegovim rečima, da Ustavni sud Srbije kojem predstoji izuzetno turbulentan period, u budućem sastavu nema više istaknutih sudija sudova najvišeg reda i profesora. Takođe za političke organe koji biraju sudije, „istaknuti pravnik” je svaki pravnik kojeg oni smatraju ili proglase takvim, navodi naš sagovornik.

– Prema jednom tumačenju, istaknuti pravni stručnjak je onaj koji se ističe po svojim profesionalnim dostignućima. Dakle, „istaknuti pravnik” nije samo izuzetan pravni „tehničar” ili pravni „zanatlija”, već osoba koja raspolaže najvišim znanjima u tumačenju i primeni prava, pogotovo najvišeg pravnog akta, a njegovi stručni i naučni kvaliteti ga izdvajaju među pravnicima. Izdvajati se po profesionalnim dostignućima od ostalih pravnika znači ne samo imati iskustvo, godine života i staž, kao i formalno visoke kvalifikacije (sudije najviših sudova u zemlji, profesori na pravnim fakultetima….) već imati i konkretne „dokaze” svoje „izuzetnosti” – stručne i naučne radove koji predstavljaju značajan doprinos određenoj oblasti prava, presude u velikim predmetima – zaključuje naš sagovornik.