Petak, 03.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nepravda bez završnice

Pretpostavljam da je Gordon N. Bardoš („Pravda bez završnice”) jedan od retkih naučnika sa Zapada koji tvrdi da se otimanje Kosova i Metohije od Republike Srbije 2008. može uporediti sa Hitlerovim čerupanjem Čehoslovačke 1938. godine. Po tom stavu on se izdvaja iz kruga onih intelektualaca i političara iz Amerike i EU koji opravdavaju odluke svojih vlada ne samo tobožnjom krivicom Srba („Miloševićevog režima”) već i pojmom pravde i pravednog rešenja kosovskog problema. Međutim, posledice tog čina, gospodin Bardoš, razmatra na koži Srbije i ta teza zaslužuje kritički osvrt.

Najpre, teško je zaobići ključni problem u slučaju Kosova: koren problema je u odnosu moćnih zapadnih sila prema Srbiji, a ne šta Srbija treba da radi u okolnostima u kojima nepravda u međunarodnim odnosima ima završnu reč. Ako se tvrdi da je ova godina repriza 1938, bar kada je reč o Srbiji i njenoj pokrajini, onda iz toga slede bar dva pitanja: 1) na kakvom putu se nalaze moćne države Zapada sa politikom deža vi, i 2) šta Srbija treba da čini u uslovima koje nameće „naoružana nepravda”?

Nije naučno, a ni politički odgovorno lako prelaziti preko državnih odluka zapadnih sila sentencama: tipa „Sila Boga ne moli”, ili „Ne može šut sa rogatim”. Nisu one netačne, ali sigurno je da važe za kraća istorijska razdoblja. Ne treba nam logički dokaz. Istorija nas uči da nije baš uvek moćni vladar ili moćna država, gospodarila bez mere i kraja. Tako će biti i ubuduće. U prirodi je moći da se širi, a ona kojoj se ne stavljaju prepreke (opozicija) nezaustavljivo kreće na sve što joj se nađe na putu. Mi upravo živimo u svetu u kojem EU i NATO šire svoju ekonomsku, političku i vojnu snagu bez jačeg otpora i kritike. Odluka da se Republici Srbiji otme Kosovo, kao što se zna, nema uporište u međunarodnom pravu već u bezobzirnoj sili. Ako naučnici ne mogu da joj se praktično suprotstave, ne bi smeli da ćute i zaobilaze tu kardinalnu činjenicu.

A sada da pređemo na raspetu Srbiju. Da li pred njom stoje dve opcije – tvrda i umerena? Podela na „tvrde” i „umerene” u politici je tipična, postoji u svakoj nacionalnoj političkoj kulturi i ispoljava se povodom svakog značajnijeg društvenog problema. Ova podela nije odgovarajuća za opisivanje srpskih političkih razlika posle 17. februara 2008. Evo i zašto. Svaki poznavalac srpske kulture i istorije znaće da kosovsko pitanje nije od juče. Srbi već šest vekova žive sa Kosovom i ono čini deo njihovog kolektivnog bića i svesti. To viševekovno pamćenje jednog naroda, kao i pamćenje bilo kog drugog naroda, nije mogućno izbrisati ili preinačiti nasilnim odlukama moćnih država. Upravo ova činjenica neće dopustiti bilo kojoj relevantnoj političkoj stranci da Kosovo odvoji od svih ostalih spoljnopolitičkih pitanja, kako preporučuje Bardoš. Ako imamo takvu snagu nacionalnog i istorijskog pamćenja, Kosovo nipošto, možemo reći, nikada neće biti skrajnuto iz spoljnopolitičke srpske agende. Sve stranke koje imaju koren u narodu, bilo na vlasti bilo u opoziciji, imaće temu Kosova i Metohije u vrhu svojih programskih prioriteta.

Pitanje je samo kako će delovati, kojom retorikom i sa kakvim sredstvima?

Pretpostavljam – sa dubokom svešću o svojim unutrašnjim snagama i s oprezom prema političkim namerama moćnih država sveta. Verujem da će Srbija mudro jačati svoje materijalne i sve druge resurse, da se neće zaletati u oceni prijatelja na zapadnoj međunarodnoj sceni. Gospodin Bardoš dobro primećuje da oni koji su vodili poznatu politiku prema Balkanu „i ubuduće će imati stavove i ciljeve suprotne srpskim državnim interesima”. Svako upućen u stvari zna šta to znači. Iz ovakvih procena – a već imamo gomilu dokaza o brutalnom mešanju tih država u unutrašnju slobodu Srbije – naša politička elita bi morala, uprkos unutrašnjim razlikama, da tesno sarađuje u spoljnopolitičkim nastupima. Ako za Srbiju nije dilema Kosovo ili EU, već, kao što tvrdi Bardoš, jačanje unutrašnjih materijalnih i duhovnih resursa, onda nema bojazni od izolacije i uzaludnih konflikata. I nije Srbija sebe izolovala niti je ona ušla tri puta u sukobe sa velikim silama 20. veka. Činjenica je da su velike sile ratovale protiv nje i njenih građana, protivno svim međunarodnim zakonima. Ona je krvarila i patila zbog svog prava na slobodu i društveni razvoj.

A intelektualna elita, zapravo nacionalno odgovorna, treba da prihvati polemički diskurs sa stavovima i delima onih inostranih naučnika i profesora koji najagresivnije šire netačne ocene o Srbima i ratnopolitičkim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije. Jedan dobar primer čitamo ovih dana na stranicama „Politike”, u tekstu Alekse Đilasa o knjizi Sabrine Ramet, ali i o drugim knjigama u kojima se nenaučno i ideološki ostrašćeno sudi o ulozi Srba u proteklim istorijskim događajima.

Sociolog, naučni savetnik

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.