Četvrtak, 20.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Više preduzeća i radnji

Od početka 2016. do kraja oktobra osnovano 35.936 firmi, što je 2,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. – Istovremeno je izbrisano 19.760 „privrednih subjekata”, 41 odsto manje nego lani
(Фото Танјуг)

Prema podacima „brojača” Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je početkom decembra 2016. poslovalo oko 125.500 privrednih društava i 229.500 preduzetnika. Do kraja oktobra osnovano je 35.936 preduzeća i preduzetničkih radnji, što je 2,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, ali je istovremeno iz privrednog registra izbrisano 19.760 firmi – i to mnogo više radnji nego preduzeća. Pažljiviji „čitači” tabela APR, međutim, primećuju da ih je za deset meseci 2016. izbrisano čak 41 odsto manje nego u istom periodu 2015.

U APR-u napominju da ova poželjna statistika traje već tri godine. Veći broj osnovanih u odnosu na ugašena preduzeća beleži se od 2013, dok je kod preduzetničkih radnji ovaj pozitivan trend vidljiv od 2014. godine. Od 2013. godišnje se osnuje oko 8.500 preduzeća, a ugasi se oko 2.500. Kod preduzetničkih radnji je obrnuto – godišnje se otvori oko 30.000, ali se mnogo i zatvara. Bilo je godina, od 2009. naovamo, kada je broj zatvorenih firmi bio veći od broja otvorenih.

U ovoj državnoj agenciji nerado tumače razloge promena u registru. Pretpostavlja se da je značajno smanjenje broja zatvorenih preduzeća i radnji posledica i bitno drugačijeg rada inspekcija. One koji ne rade baš striktno po zakonu, inspektori ne žure da zatvore, već od njih zahtevaju da promene svoje ponašanje, nadgledajući njihove postupke. S druge strane, među registrovanima je sada više onih koji su do juče radili „na crno”. Otuda i znatno više naplaćenih poreza i doprinosa u državnoj kasi u ovoj godini, povećanja broja „formalno”, odnosno legalno zaposlenih i smanjenja broja nezaposlenih.

Svaki treći izbrisani preduzetnik iz registra od početka 2016. brisan je po sili zakona, kažu u APR-u. Odnosno, na osnovu zahteva Narodne banke Srbije, a razlog je – blokada poslovnog računa duže od dve godine.

Za Nebojšu Atanackovića, predsednika Unije poslodavaca Srbije, povećanje broja otvorenih radnji ne predstavlja iznenađenje.

– Treća je godina kako nema zapošljavanja u javnom sektoru – kaže Atanacković. – Pored toga, mnogo je ljudi ostalo bez posla. Jedni su morali da odu iz „državne službe”, a drugi iz firmi koje su otišle u stečaj.

U ovoj godini „Godini preduzetništva” država je izdvojila više od 16 milijardi dinara za podsticanje novih privatnih poslova. Odobravani su povoljni krediti, a četvrtina od pomenute sume nuđena je bez obaveze da se vrati.

Atanacković, međutim, poručuje Vladi Srbije da treba istovremeno da poradi da nove firme opstanu, jer je mnogo onih koji su se zadužili kod banaka kako bi pokrenuli svoj posao, a kao hipoteku su založili kuću ili stan.

– Bilo bi dobro da ovaj boljitak uslova poslovanja potraje. Jeftiniji kredit je olakšica na kratak rok. Pravi i trajni podsticaj za celu privredu bilo je smanjivanje poreza na zarade zaposlenih i doprinosa, ali i neporeskih zahvatanja gradova i opština. Država je to obećala, ostaje da vidimo da li će rečeno biti i učinjeno – kaže Atanacković.

Da je u prošlih godinu dana došlo „do izvesnog poboljšanja” uslova poslovanja, smatra i ekonomista Milojko Arsić, urednih „Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

– Taj boljitak je posledica promenjene državne politike – kaže Arsić. – Ostaje da se vidi da li će ovo poboljšanje biti trajno i da li će se ubrzavati. Povećanju broja otvorenih preduzeća i preduzetničkih radnji u ovoj „Godini preduzetništva” doprinose i državni podsticaji parama iz budžeta. I banke su snizile kamate, tako da su krediti jeftiniji.

Uslove poslovanja poboljšala je niska inflacija i stabilan kurs, kao i Zakon o radu, kojim je olakšano zapošljavanje i otpuštanje, ali je izostao efikasniji rad državnih institucija, naročito sudstva, ukazuje Arsić. I on smatra da je veća zainteresovanost za samozapošljavanje verovatno posledica i zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, koja je ozakonjena krajem 2013, a potrajaće do kraja 2017. godine, ali i zaostajanja plata u državnoj službi.

– Poslovni ljudi su ovo poboljšanje uslova poslovanja primetili i iskazali su ga u anketi „duing biznis” Svetske banke – podseća Arsić. – Prema kriterijumu lakoće poslovanja na listi Svetske banke, Srbija se u 2016. našla na 59. mestu među 189 rangiranih zemalja, što je skok od čak 32 mesta.

On smatra da Srbija mora još mnogo da poboljša poslovni ambijent, što potvrđuje i njen skromni napredak za četiri mesta na ovogodišnjoj listi konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, na kojoj je zauzela 90. mestu među 138 država. Arsić ukazuje da je ova lista obuhvatnija od liste Uslova poslovanja Svetske banke. Ona obuhvata i takve kriterijume, kao što su efikasnost pravosuđa i državne administracije, nivo korupcije, kvalitet infrastrukture, obrazovanja i drugo.

 

Trgovana i restorani najbrojniji

Među novoosnovanim preduzećima od početka ove godine do kraja oktobra najviše je bilo nespecijalizovanih trgovina na veliko – 853. Slede firme za drumski prevoz tereta – 451, zatim firme za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem – 344, restorani i pokretni ugostiteljski objekti – 291 i preduzeća za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada – 227.

Među novim preduzetničkim radnjama osnovanim u periodu januar–oktobar 2016. najviše je bilo restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta – 1.948, Usluge pripremanja i posluživanja pića – 1.417, frizerski i kozmetički saloni – 1.381, preduzetničke radnje za računarsko programiranje – 1.333, a na petom mestu su radnje za konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem – 1073.

 

„Blaga relaksacija”

Izvesno poboljšanje uslova poslovanja u 2015. primećeno je i u završnim računima preduzeća i preduzetnika za tu godinu, ali samo kao „blaga relaksacija”.

Prema izveštaju APR, u 126.262 privredna društva u prošloj godini bilo je zaposleno 992.530 ljudi – 21.360 više nego u prethodnoj. Njihov dobitak od 143,8 milijardi dinara nadmašio je gubitak od 132,6 milijardi ostvaren u 2014. Zanimljivo je da su mala preduzeća iskazala dobitak od 59,4 milijarde dinara, gotovo 2,5 puta veći nego u prethodnoj godini.

Poboljšane uslove poslovanja osetili su i preduzetnici, tvrde u ovoj agenciji. Obrađeno je 17.109 izveštaja, a taj uzorak je pokazao da je dobitak preduzetnika u 2015. bio za trećinu veći nego u 2014.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.