Na tržištu Srbije 80 miliona litara rakije

Samo četvrtina rakije na tržištu Srbije dolazi od registrovanih proizvođača, upozorava Ministarstvo poljoprivrede. Prema zvaničnim podacima, prošle godine proizvedeno je svega 22,5 miliona litara rakije, a kada se ovi podaci ukrste sa količinom voća iz zasada (koji nesumnjivo završe u kazanima) jasno je da se na tržištu proda i do četiri puta više ovog žestokog pića.

Nadležni napominju da je to najvidljivije na primeru šljive. U Srbiji se godišnje prosečno proizvede oko 740.000 tona ovog voća, a od 70 odsto tih količina (od oko 520.000 tona) napravi se rakija. Ako je za litar rakije potrebno od osam do deset kilograma tog voća računica je jasna.

– Tako dolazimo do količine od 52 do 62 miliona litara i to samo šljivovice. Ali, činjenica je da se na tržištu nalaze i mnogo veće količine voćnih rakija. Pretpostavka je da je u Srbiji trenutno u prometu oko 80 miliona litara rakije – kaže Kolinda Hrehorović, šef odseka za proizvodnju i preradu voća u Ministarstvu poljoprivrede.

Zakon o jakim alkoholnim pićima stupio je na snagu početkom ove godine. Osim usaglašavanja sa EU standardima cilj donošenja novih propisa bio je i da domaći proizvođači postanu konkurentniji i da se obezbede isti uslovi poslovanja za sve – kroz suzbijanje sivog tržišta.

Ali za sada se ne vidi veliki pomak iako su individualni proizvođači prvi put dobili priliku da prodajom voćnih destilata za registrovane sisteme uđu u legalne tokove.

Na to ukazuju i nedavno otkrivene ilegalne proizvodnje viskija i drugih alkoholnih pića na severu Kosova i podatak da su boce skupih žestokih pića završavale čak u restoranima i kafićima na Kopaoniku.

– Neosporno je da Srbija i dalje ima veliki problem sa nelegalnom proizvodnjom i prodajom alkohola. Ovo nije samo problem sive ekonomije već i zdravlja ljudi – upozoravaju iz Grupacije uvoznika i distributera jakih alkoholnih pića (GUDAP), koja je juče u Privrednoj komori Srbije organizovala okrugli sto na temu borbe protiv sive ekonomije u oblasti alkoholnih pića.

Prema nedavno sprovedenom istraživanju (na uzorku od 1.054 građana u Srbiji) tek 28 odsto njih kupuje rakiju u prodavnicama i trgovinskim lancima. Za trećinu ispitanika „povoljna cena” je odlučujući faktor pri izboru, a polovina njih nema običaj da čita deklaraciju niti da proverava da li je piće originalno.

Nebojša Dević, šef odseka za zaštitu prava intelektualne svojine pri Ministarstvu trgovine upozorio je i da se na tržištu nalaze velike količine falsifikovanih žestokih pića. Kako kaže tim poslom se bave organizovane grupe, a najveće količine uglavnom viskija, vodke, likera… različitih svetskih brendova prodaju se u noćnim klubovima. Takva pića obično nemaju deklaraciju i najlakše ih je prepoznati po čepu, koji se teško može plagirati.

– Ekipa ovlašćenih stručnjaka iz EU tri meseca je boravila u Srbiji. Njihova procena je da se u čak 85 odsto noćnih klubova i ugostiteljskih objekata prodaju falsifikovana pića. Na osnovu našeg iskustva ta pića se proizvode u nekakvim garažama, a ulaze i različitim kanalima preko Kosova, iz Bosne, Bugarske i Mađarske – ističe Dević, dodajući da je danas veća zarada od kamiona falsifikovanog pića nego od punog gepeka droge a i kazne su neuporedivo blaže.