Rodno osetljiv jezik u javnoj upotrebi

Tema koja ne prestaje da zaokuplja srpsku javnost jeste upotreba rodno osetljivog jezika u javnom govoru. Rodno osetljiv jezik predstavlja jednu od manifestacija politički korektnog govora, ali je i važan aspekt rodne ravnopravnosti. U okviru feminističke škole, iz koje izrasta ideja rodno osetljivog jezika, dolazi do distinkcije između termina rod i pol. Rod se definiše kao stanje, odnosno sociološka kategorija, dok je pol biološka karakteristika. Politička korektnost predstavlja sistem mera kojima se zabranjuje ili obeshrabruje korišćenje reči i izraza sa negativnim ili uvredljivim konotacijama čime se čuva dostojanstvo grupa koje su žrtve nekorektnih stereotipa. Rodno osetljiv jezik, kao aspekt rodne ravnopravnosti, postao je danas nezaobilazna stavka mnogih zakonodavnih tekstova, priručnika, preporuka.

Postavlja se pitanje – čime se postiže rodna ravnopravnost u jeziku i koja jezička sredstva nam to omogućavaju? Ali najpre, ima li u samom jeziku potrebe za tim, ili nam je ona nametnuta društvenim, političkim, demokratskim, evrointegracijskim i drugim sličnim razlozima? Razumljivo je to da jezik treba da odražava društvene promene, ali on to čini spontano, bez naše svesne namere. S obzirom da danas žene obavljaju poslove koji su nekada obavljali samo muškarci, kada o njima govorimo, upotrebljavamo ženski oblik njihovih zanimanja ili funkcija, naročito ako ih one posebno određuju, npr. Znaš, videla sam onu pilotkinju o kojoj si mi pričala ili Vodila sam jutros dete kod lekara pa je i naša pedijatrica potvrdila da je virus u pitanju. Lingvistički razlog za upotrebu ovakvih oblika je preciznost, pa se njima izbegavaju eventualni nesporazumi. Recimo, u jednom tekstu nalazi se ovakva rečenica: Policija je tokom istrage došla do dokaza koji nedvosmisleno ukazuju na sumnju da je Roganović izvršilac. A Roganović je u stvari – jedna bebisiterka. Dakle, elementi rodno senzitivnog jezika poput ženskih oblika zanimanja, titula i funkcija, mogu sprečiti eventualne nesporazume u govoru. Drugi lingvistički razlog leži u jezičkom normiranju. Budući da se jezik konstantno menja zadovoljavajući potrebe svojih govornika, saveti jezičkih stručnjaka koji bi usmeravali takve promene bili bi neophodni  i opravdani, da ne bi svako govorio onako kako se njemu čini da treba i kako mu zvuči lepše.

Međutim, nije uvek dovoljno samo dodati nastavak za oblik (npr. doktor – doktorka, junak – junakinja itd.), jer u srpskom jeziku postoje i parovi reči koji imaju različito značenje u zavisnosti od nastavka, npr. domaćin – domaćica. Značenja ovih reči svakako se razlikuju, a ta razlika je proizvod patrijarhalne podele uloga u domaćinstvu, pa se ovde javlja potreba za novom rečju. Takav problem prave recimo i sekretar i sekretarica, pa bi upomoć mogla priskočiti sekretarka. Lingvističkim rečnikom rečeno, potrebna je intervencija u kreiranju korpusa jezika rodne ravnopravnosti.

Još uvek preovladava mišljenje u javnosti da, recimo, nazivi nekih zanimanja u ženskom rodu navodno „paraju uši” i „nisu u duhu srpskog jezika“, npr. psihološkinja, vojnikinja, sutkinja, filološkinja i dr. Međutim gledajući gramatičke mogućnosti srpskog jezika, među njima ne postoje jezički izrazi koji ne odgovaraju duhu srpskog jezika, već je reč o tome da svaki takav izraz mora proći put do potpunog prihvatanja u okviru govorne zajednice. Na primer, u širokoj upotrebi je izraz kuvarica, dok je izraz šefica manje zastupljen. Ove dve forme, koje nose potpuno isti nastavak za rod, razlikuju se samo po tome što je kuvarica oznaka za zanimanje tradicionalno namenjeno ženama, dok je šefica oznaka pozicije koje u novije vreme počinju da zauzimaju i žene. Isti slučaj je i sa sluškinjom i novoformiranom vojnikinjom. Osim zamerki da ove reči nisu u duhu srpskog jezika, mnogi ističu da one zvuče ružno ili da podsećaju na hrvatske novotvorenice.

Prateći aktuelna dešavanja i Odbor za standardizaciju srpskog jezika usvojio je odluku o upotrebi rodno senzitivnog jezika. Stav Odbora je da nazive zanimanja i titule treba upotrebljavati u rodno senzitivnom obliku ako je to u skladu sa normom srpskog jezika i dobrom jezičkom praksom. Ako neki naziv zanimanja nema svoj ženski oblik, treba koristiti generički muški rod. Postoje dva načina na koja se može obezbediti vidljivost žene u jeziku. Prvi je pisanje žena ispred naziva zanimanja (žena pilot), a drugi je rodno neutralno pisanje zanimanja uz puno ime i prezime (generalni konzul Aleksandra Đorđević). Odbor ne preporučuje korišćenje paralelnih formi ili pisanje muških formi uz dodavanje nastavaka za ženski rod, jer takva praksa opterećuje i komplikuje rečenicu.

Dr Marina Nikolić,
Institut za srpski jezik SANU

Msr. Jelena Trikoš, Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini