Ponedeljak, 02.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNARODNI PREGLED

Trampov kineski gambit

Koje „tastere” će da pritisne Donald Tramp kada se iz svog pompeznog doma na njujorškoj Petoj aveniji preseli u mnogo svedenije uređenu Belu kuću, za sada je misterija koja podjednako zbunjuje i Amerikance i druge građane širom sveta. Da li će tajkun koji, po sopstvenom priznanju, „dobija sve što poželi”, shvatiti položaj šefa najveće supersile kao još jedan trofej, igračku koju će odbaciti kada se zasiti? Ili će u njemu prevladati merkantilni duh poslovnog čoveka kojeg, uprkos spoljašnjoj ekstravaganciji i razbarušenosti, ipak vodi logička računica, pa će na kraju zaista uspeti da od Amerike ponovo napravi veliku zemlju?

Iako je do 20. januara, dana kada će 45. predsednik SAD biti zvanično inaugurisan ispred Kapitol hila, ostalo tek nešto više od mesec dana, malo je opipljivih dokaza koji bi nedvosmisleno mogli da ukažu u kojem će smeru krenuti Tramp i gde će, posledično, povesti svet kakav danas poznajemo. Bilo bi, ipak, previše naivno misliti da su kontradiktorni signali koje šalje samo izraz njegove političke nedoraslosti i manjka iskustva. Pre će biti da milijarder koji je prešao put od dvostrukog autsajdera (najpre na partijskim, pa potom i na „pravim” predsedničkim izborima) sasvim svesno povlači zbunjujuće poteze, uživajući u fami koju na taj način izaziva.

KINA, KINA, KINA: Još dok se borio za predsedničku nominaciju u redovima republikanaca i za većinu ljudi bio tek žovijalna maskota izbora 2016, Donald Tramp je nekoliko puta javno istupao kritikujući odnos Vašingtona i Pekinga, naročito njegovu ekonomsku dimenziju. Nije dugo trebalo da u internet zajednici bude izmontiran snimak zapenušenog tajkuna kako u različitim situacijama grmi: „Kina, Kina, Kina”... Pomalo bizaran skeč zabavljao je tada gledaoce širom sveta, ali svega nekoliko meseci kasnije mnogima od njih je zastala knedla u grlu kada je Tramp prema Kini za samo nekoliko dana povukao dva, ranije nezamisliva poteza. Taman se nekako slegla prašina oko telefonskog razgovora novoizabranog predsednika SAD i predsednice Tajvana od kojeg su u Pekingu poskočili, da bi Tramp bacio još jednu retoričku „bombu”. Naime, javno se zapitao zašto bi Amerika morala da poštuje politiku „jedne Kine”, postulat koji je preduslov za bilo kakvu diplomatsku aktivnost sa Pekingom, ako već Kinezi ne budu spremi na ustupke u trgovinskim odnosima.

Nakon što je lakonski doveden u pitanje jedan od temelja odnosa dve zemlje, bilo je zanimljivo posmatrati dalje reakcije Trampa i Pekinga, svakog preko svoje omiljene platforme za komuniciranje – „Tvitera”, odnosno partijskog glasila „Ženmin žibao”. I dok se Tramp pitao zbog čega je u redu da SAD prodaju oružje Tajvanu, a neprihvatljivo da on razgovara sa tajvanskom predsednicom, uticajni kineski medij se u jednom od svojih izdanja na engleskom jeziku u redakcijskom uvodniku zapitao zašto bi Peking, ako Amerika već ne poštuje politiku „jedne Kine”, insistirao na mirnom prisajedinjenju Tajvana kad već to može da uradi na silu.

SLON U STAKLARSKOJ RADNjI: Da je reč o trapavim gafovima neiskusnog političara koji se nameračio da kroji spoljnu politiku po sopstvenoj meri, teza je koja dominira u većem delu liberalne zapadne inteligencije. Ipak, imajući u vidu celokupan Trampov opus, bilo bi naivno potceniti njegovu strategiju. Pre bi moglo biti reči o biznis pristupu „toplo-hladno”. Naime, novi šef Bele kuće za ambasadora u Peking šalje guvernera Ajove Terija Brensteda, kojeg je kineski premijer Si Đinping opisao kao „starog prijatelja”, što je nesumnjivo veliko priznanje u delikatnoj kineskoj diplomatiji. Brensted i Si su se upoznali 1985. kada je Si (u to vreme zvezda u usponu Komunističke partije) prvi put boravio u SAD, a domaćin mu je bio upravo novopostavljeni američki ambasador.

Da je Tramp u Peking poslao nekog spoljnopolitičkog jastreba, kakvih u Stejt departmentu ne manjka, onda bi to značilo materijalizaciju njegovih glasnih razmišljanja na „Tviteru”. Ovako se slanje poznatog lica donekle može tumačiti kao ispružena ruka, i za sada jedini konkretan korak prema Kini. Sve ostalo su spekulacije i (namerne?) provokacije novog predsednika koji je u potpunosti „ukrao šou” svom prethodniku, i dalje aktuelnom šefu države, koji se sve ređe pominje... Naravno, ništa ne bi bilo pogrešnije negoli svesti priču o budućnosti sino-američkih odnosa na pozivanje na letnje druženje, izdanje Ajova, 1985. Si Đinping je nekoliko puta ponovio da želi da Azijom upravljaju Azijati, što u trenutnom političko-ekonomskom ključu u Pekingu valja prevesti kao cilj da Azijom upravljaju – Kinezi.

BURA U ŠOLjICI ČAJA: Od Niksonove posete Kini, koja se smatra vododelnicom u savremenim američko-kineskim odnosima, prošlo je gotovo pola veka, i veze između dve zemlje su građene prevashodno u ekonomskoj dimenziji, uz što je moguće veće izbegavanje konfrontacije. Ono što se ovih dana često gubi iz vida kada se govori o Trampovoj „tvrdoj” taktici prema Kini jeste da je zaokret ipak napravio Barak Obama. Iz kineske perspektive, do prekoračenja okvira dobre prakse u međusobnim odnosima došlo je kada je Obamina administracija lansirala spoljnopolitičku strategiju nazvanu „azijski stožer”, čija je suština prebacivanje ključnih američkih interesa iz Evrope i sa Bliskog istoka na područje istočne Azije. Hilari Klinton, tada na mestu državne sekretarke, proglasila je u autorskom tekstu za „Forin polisi” 21. vek američkim vekom na Pacifiku. Kao svojevrstan paket-aranžman uz „azijski stožer” ide i američka inicijativa o trgovinskom sporazumu, takozvano Transpacifičko partnerstvo, koje u suštini više predstavlja poruku onima koji su isključeni iz nje nego njenim članovima. A Kina nije u tom klubu...

Legendarni američki spoljnopolitički guru, i arhitekta približavanja sa Kinom Henri Kisindžer nedavno se osvrnuo na Trampove opaske prema politici Pekinga. Iako je ustvrdio da primedbe novoizabranog predsednika „nisu bile mudre”, poručio je da uopšte ne sumnja da će Tramp kada uđe u Ovalni kabinet i te kako voditi računa da ne povredi načelo politike „jedne Kine”. Diplomatski doajen je prethodno boravio i u Pekingu, gde se su susreo sa Si Đinpingom. Slučajno ili ne, Trampove izjave su, osim nekoliko žaoka u partijskim glasilima, mahom ignorisane. Zapravo, tretirane su kao bura u šoljici čaja, kao igrokaz koji nema nikakvu težinu dokle god ne dolazi sa najprestižnije adrese u vašingtonskoj Aveniji Pensilvanija.

Komentari10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.