Utorak, 25.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZAGUBLjENO BLAGO

Tri veka Beogradske Bogorodice

Novembra 1933. u prestonicu je svratio monsinjor Anđelo Rinkali, tada apostolski delegat iz Sofije na proputovanju za Rim, pa je došao u hram Svetog Petra apostola da vidi i Bogorodicu. To mu se posrećilo, jer je potom u Vatikanu bio izabran za poglavara Rimokatoličke crkve kao Jovan Pavle XXIII
Реликвија у исусовачкој Цркви Светог Петра апостола (Фото: Жељко Синобад)

U Međugorju, početkom osamdesetih, nekoj dečici se pričinila Gospa. Onda je Biskupska konferencija SFRJ onamo poslala komisiju: sva deca su isleđivana, a nalaz je bio pozitivan. Džaba je Vatikan izrazio sumnju; hodočasnici su pohrlili sa svih strana, verski turizam je procvetao, a čitav kraj se preporodio. Ali, ostao je crv sumnje, iako je opštepoznato da je sa Svemogućim sve moguće!

I ja sam pre dvadesetak godina video Bogorodicu, i to usred Beograda, ali povodom toga niko nije slao komisiju! Tom čudnom događaju „kumovao“ je velečasni Lorand Kilbertus, sveštenik u isusovačkoj Crkvi Svetog Petra apostola u Makedonskoj 23, kada mi je pokazao i poverio čudnu povest te relikvije. Skrivala se u senci bočnog prolaza sleva, iza stubova što podupiru svod. I samo pred onima što su znali da je onde, zasjala bi svojom uzvišenom baroknom lepotom. Tek nedavno, nakon obnove crkve, vraćena je u oltarski deo gde je oduvek i pripadala, da svojim plemenitim likom i s čedom u naručju ozari i vernike i namernike.

Sliku je 1732. godine dobio na dar Franjo Ksaverski Vogel, tadašnji superior beogradskih isusovaca, pa je na uglu Dušanove i Nemanjine (sada Ulice cara Uroša), na Dorćolu, njoj u čast nikao prvi jezuitski hram.

Iako ju je slikar, čuveni Jakov Krištofer Placer, daleke 1718. godine nazvao „Marija Pomoćnica“ (Maria Hilf) po originalu koji se čuva u Pasauu, u Nemačkoj, zbog zlehude sudbine koju je delila sa domaćinima prozvana je „Bogorodica Beogradska“ pa su je, uz braću katolike, podjednako poštovali i pravoslavni hrišćani. Ali, kako nam odande nisu uvek dolazili gosti u habitima i donosili darove, slika Gospe je iščilela iz sećanja. Verovatno da je zaboravu doprinelo i to što su jezuiti 1739. godine morali u bežaniju pred Turcima kad su ponovo nahrupili u Beograd, zapalivši za sobom crkvu i najstariju beogradsku gimnaziju, a poneli jedino tu sliku i smestili je u petrovaradinski Župni dvor, gde je „u egzilu“ provela gotovo dva veka.

Bogorodica nam se vratila tek 1933, dve godine nakon što su jezuiti ponovo došli u Beograd, kupili kuću Jovana Stejića u Poenkareovoj, danas Makedonskoj ulici, pa u dvorištu sagradili hram Svetog Petra Apostola. Skrasila se na svome i među svojima, ali zamalo da aprila 1941. godine opet podeli sudbinu svojih nesrećnih domaćina, kad je i crkva, njeno odredište i utočište, pogođena s dve zapaljive avionske bombe.

Ostalo je nepoznato da je zbog naše Gospe u Beograd navraćao i jedan budući papa! Naime, 16. novembra 1933. u prestonicu je svratio i monsinjor Anđelo Rinkali, tada apostolski delegat iz Sofije na proputovanju za Rim, pa je došao da vidi i Bogorodicu. To mu se posrećilo, jer je tom prilikom u Vatikanu bio izabran za poglavara Rimokatoličke crkve kao Jovan Pavle XXIII. Te bi tvrdnja da papa nikad nije posetio Srbiju morala da se relativizuje.

Trebalo bi da se preispita i stručnost turističkih pregalaca, jer po silnim bedekerima posvećenim prestonici nema ni slovca o „Bogorodici Beogradskoj”. A trebalo bi, makar zbog stranaca iz hrišćanskog dela sveta što nam dolaze u goste.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.