Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Nepouzdani vodič za 2017.

Šta god da se bude događalo, opšte je uverenje, biće onako kako nikada nije bilo

Dok se 2016. približava kraju, sa još nepotpunim inventarom – preostale dve sedmice bi mogle da mu nešto pridodaju – očigledno da je ovo bila godina „dešavanja neočekivanog”.„Bregzit” i „trampotres” – ishodi britanskog referenduma i američkih predsedničkih izbora – bili su najveći šokovi i događaji s najdalekosežnijim posledicama koji su, upravo zbog svoje neočekivanosti, objašnjivi samo u retrospektivi.

Pa i u tom slučaju samo delimično. Nema naime još kompletnog odgovora na ključno pitanje koje se ovim povodima nametnulo: kako su građani ove dve nacije, koji se smatraju racionalnim i pragmatičnim, mogli da podlegnu demagozima i podrže nešto što se, iz mnogo razloga i teško oborivih argumenata, smatra lošim za nacionalne interese i njih same.

U oba slučaja aktuelna preokupacija je – kako da se smanji šteta. Komplikovani britanski razvod od EU još nije formalno započeo, ali je već sasvim jasno da će biti skup: račun se procenjuje između 20 i 60 milijardi evra!

Amerikanci se dotle suočavaju s paradoksom da je gubitnica predsedničke trke Hilari Klinton osvojila čak 2,8 miliona glasova više od pobednika Donalda Trampa koji je to postao zahvaljujući tesnoj, manjoj od jednog procenta, prednosti u tri „kolebljive države”, uz prateću kontroverzu o navodnoj hakerskoj manipulaciji Rusije u njegovu korist.

Godina na izmaku ostaće upamćena i po tome što je u njoj mnogo toga što je bilo nenormalno postalo normalno. Legitimizovanje političkog laganja i ignorisanje činjenica pritom je najštetnije, jer za rezultat ima eroziju suštine demokratije: da se na referendumima i izborima izjašnjavaju birači koji su obavešteni, a ne lažima zavedeni.

Šta 2016. ostavlja u nasleđe 2017? To je naizgled lako pitanje – na koje nema odgovora.

Zašto ga nema pokazala je upravo odlazeća godina, u kojoj su se politički proroci žestoko opekli, previđajući da se događaji u politici mogu prognozirati (zbog čega postoje i političke kladionice), ali ne i predviđati.

To međutim nije prepreka za nova nagađanja, uz neizbežnu podelu na optimiste, pesimiste i one koji pretenduju da su realisti. Uz opkladu da sigurno neće biti bolje nego što je bilo, što znači da može da bude gore. Čak i u slučaju da dogodine bude mnogo više očekivanog nego neočekivanog.

Sve opet počinje od Amerike i Trampa. Dok novi predsednik formira svoj kabinet, uživa u globalnoj pažnji i naveliko tvituje konture politike koju će sprovoditi od 20. januara kada stupa na dužnost, uočljivo je da je više strepnji nego nada. Šta god da se bude događalo, opšte je uverenje, biće onako kako nikada nije bilo.

Na prvi pogled, u Vašingtonu nova politička elita smenjuje staru, ali reč je i o nečemu mnogo većem: da je ono što se dosad činilo veoma čvrstim, u stvari krhko; da su američke institucije počele da „otkazuju” i da bi upravo Trampov trijumf mogao da bude početak kraja „brenda Amerika” i najava „zalaska imperije”.

Trampove populističke tirade za vreme kampanje protiv vašingtonske „močvare”, sudeći po saradnicima kojima se okružuje, bile su samo mamac koji su progutali američki gubitnici globalizacije: njegov kabinet, još nekompletan doduše, po kombinovanom bogatstvu svojih pripadnika zasenjuje sve skorašnje administracije.

Trampov izbor Reksa Tilersona, šefa jedne od najvećih naftnih kompanija sveta, navodnog prijatelja Putina, za novog državnog sekretara doneo je spekulacije da će nova spoljna politika SAD počivati više na pogodbama nego na principima. To bi moglo da dovede do „Jalte 2.0”: prepuštanja Rusiji Ukrajine (sa Krimom, naravno), Belorusije, Sirije, pa možda i Srbije koja se upire da ostane nesvrstana u današnjem svetu u kojem je svrstavanje vrlina.

Ne isključuje se, sudeći po Trampovoj retorici, ni ekonomski rat Amerike sa Kinom, a među crnim scenarijima je neka nuklearna avantura Severne Koreje…

U središtu pažnje već na početku 2017. biće međutim Evropa: u martu su izbori u Holandiji gde su u porastu šanse desničarskog ekstremiste Gerta Vildersa. Samo mesec dana kasnije održavaju se predsednički izbori u Francuskoj gde ne bi bilo preveliko iznenađenje pobedi li Mari le Pen, evropski Tramp u suknji.

Šta ako na izborima za Bundestag bez većine, pa time i bez kancelarskog položaja, ostane uzdanica EU Angela Merkel? Ili ako na (očekivanim) vanrednim izborima u Italiji na vlast dođe komičar Bepe Grilo i odmah organizuje referendum o izlasku iz evrozone?

I tako redom. Na „stres testu” biće sve ono što je dosad smatrano zagarantovanim. Neizvesnosti koje donosi 2017. postaju donekle razumljivije ako se na političke zemljotrese iz ove godine gleda kao na simptome šire krize globalnog političkog i ekonomskog poretka kome se prostor za regeneraciju sve više sužava, mada još nije iscrpeo sve svoje resurse.

„Vetar ugasi sveću i raspiri požar”, kaže teoretičar „nepredvidivog” Nasim Taleb. Živi bili pa videli šta će nas od ova dva snaći u srećnoj nam novoj 2017.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.