Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ubistvo ambasadora Karlova otvorilo mnoga pitanja

Neki zapadni mediji čak vuku paralelu sa zlokobnim sarajevskim atentatom, dok turski mediji „bljuju vatru” na neprijatelja „broj jedan” predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Fetulaha Gulena, kao odgovornog za napad, uz dodatak da je usve „umešana i CIA”
Опроштај од амбасадора Андреја Карлова у Турској (Фото Ројтерс)

Ubistvo ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari otvorilo je mnoga pitanja, od toga kome i zašto odgovara atentat, ko će i zašto iz ovoga izaći kao poražen ili pobdnik, kako će to uticati ne samo na rusko-turske odnose i rat u Siriji, te šta se može očekivati nakon ovog bezumnog čina.

Istovremeno, neki zapadni mediji, poput londonskoga Gardijana, čak vuku paralelu sa zlokobnim sarajevskim atentatom na austrijskoga prestolonaslednika Ferdinanda, koji je svet gurnuo u klanicu Prvoga svetskog rata, dok turski mediji „bljuju vatru” na neprijatelja „broj jedan” predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, Fetulaha Gulena, kao odgovornog za napad, uz dodatak da je usve „umešana i CIA”.

Ankara nakon neuspelog puča traži izručenje Gulena od SAD-a, a u samoj zemlji vlada prava antigulenovska histerija. Sve to, piše zagrebački Jutarnji list, dodatno udaljava Tursku, drugu vojsku po snazi u NATO-u, od SAD i baca je u jači stisak Moskve.

To, kako se navodi, celoj tragičnoj situaciji daje dodatnu dramatiku u ovo krvavo predpraznično vreme kada se Evropom širi nemir zbog niza terorističkih napada i gotovo histerične atmosfere pretnji.

Kako sada stvari stoje, Andrej Karlov nije ubijen (samo) kao simbol 'ruskog angažmana u Siriji' i zbog destrukcije gotovo savezničkih odnosa Rusije i Turske, nego je, kako pišu ruski mediji, ambasador bio jedan od glavnih organizatora i posrednika u pripremi trojnog kremaljskog susreta ministara spoljnih poslova Rusije, Turske i Irana - Sergeja Lavrova, Mevluta Čavušoglua i Mohameda Džavada Zarifa.

Za taj se susret tvrdi da će (može) biti prekretnica u odnosima na Bliskom istoku te će (može) izgraditi novu konfiguraciju političkih savezništava u vezi s ratovima u Siriji, ali i Iraku.

Iako se dogodila ekstremna situacija, trojni sastanak u Moskvi nije otkazan, a nakon njega je rečeno da su tri države spremne garantovati sporazum između sirijske opozicije i vlasti, dogovarati prekid vatre, dostavu humanitarne pomoći te slobodni protok ljudi po Siriji.

Time su Rusija, Turska i Iran sebe deklarisali kao zemlje koje određuju i kreiraju sudbinu Sirije te da im možda Zapad ni ne treba kao partner, osim, možda, da se prilagodi njihovim odredbama.

Doduše, navodi se dalje, Turska i Iran su u konkurentskim odnosima na terenu, ali s istim ambicijama regionalnih (i šire) sila, a Rusija u svom naletu kao (trenutni) gospodar sirijske situacije želi kontrolisati (imati pod sobom) najjače „domaće” učesnike.

Jutarnji piše da Mosva sada smatra da može držati pod kontrolom i Teheran i Ankaru, ali sve zavisi i o tome kakvu će poziciju zauzeti nova američka administracija Donalda Trampa jer interregnum u SAD-u traje predugo.

SAD je u ovom trenutku sa svojim sirijskim saveznicima izbačena iz igre, a Brisel se dugo zagrejava uz liniju igrališta, bez veće ambicije da uđe u igru opterećen vlastitim brigama i dilemama koje se samo svode na to da zaustave (mogući) novi izbeglički prodor u Evropu.

Iz smrti svog ambasadora Rusija može „izvući” najviše, piše Jutarnji i dodaje da je Zapad unisono osudio taj bezumni teroristički čin, a ono što je, kako se navodi, najbitnije, pogotovo turskom predsedniku Erdoganu, jeste da sa sebe skine bilo kakvu odgovornost te da Vladimir Putin to prihvati.

I zagrebački Ekspres piše da događaji u Turskoj podsećaju na ubistvo austrijskog prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu pre sto godina, koji je sledom kasnijih događaja gurnuo svet u Prvi svetski rat.

Kao pre stotinu godina, svet je danas prepun tenzija, raste nacionalizam, a političke ideje dovode do nezadovoljstva među građanima i stari svetski poredak čini se pred raspadom, piše ovaj hrvatski portal.

Danas ruske i turske vlasti očito koordiniraju svoj odgovor na atentat. Sigurno je, dodaje se, da neće međusobno zaratiti, a obe države krive teroriste za pokušaje narušavanja njihovih odnosa. Ipak, konstatuje portal, zlokobna senka se spustila.

„Eksplozije, terorizam, sektaško i nacionalističko nasilje širi se plamenovima rata koji proždiru Siriju. Šire se preko granica država i preko morskih obala”, navodi Ekspres uz podsećanje na reči ubice ambasadora: „Ne zaboravite Alep. Ne zaboravite Siriju”.

Gotovo nestvarni snimci i fotografije zabeležile su poslednje trenutke života ruskog ambasadora i njegovog ubice u Ankari.

„Živimo u čudnim i uznemirujućim vremenima. Toliko toga čini se nestvarnim da se ponekad moramo podsetiti da su događaji opisani u vestima doista stvarni. Iznad svega nadvila se mračna senka nesigurnosti”, piše Ekspres i konstatuje da je možda ubica iz Ankare stvarno hteo samo da upozori na patnje ljudi u Alepu.

Tanjug

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.