Malta: Talas afričkih izbeglica biće još veći

Evropska borba sa najvećom migrantskom krizom od Drugog svetskog rata ove godine završava se Pirovom pobedom. Koliko je kontroverzni sporazum EU i Turske u martu uveliko zaustavio priliv migranata preko Egejskog mora, toliko je seoba ka Evropi intenzivirana na centralnom Mediteranu. U zoni plovidbe između obala Libije i Tunisa prema Italiji i Malti ove godine udavio se rekordan broj od 5.000 migranata, izvestila je Međunarodna organizacija za migrante (IOM). U prevodu, tokom 2016. na zlosrećnoj ruti između obala urušene Libije i Italije svakog dana smrt u talasima nalazilo je najmanje 14 ljudi, žena ili dece.

Na pragu zime crni rekord daleko je premašen. Naime, krajem prošle sedmice, na putu iz Libije prema italijanskoj obali, samo u jednom danu podavilo se preko 100 migranata. IOM ovih dana upozorava da su krijumčari promenili „model poslovanja”. Naime, krijumčari ljudi osim što su podigli tarifu po putniku sada ukrcavaju sve veći broj izbeglica u sve gore čamce i brodove. Istovremeno, ta dotrajala plovila krijumčari puštaju na pučinu gotovo istovremeno, tako da u slučaju havarije spasioci veoma teško mogu sinhronizovano da pomognu velikom broju civila raštrkanih na čamcima koji gotovo istovremeno tonu, prenosi atinski dnevnik „Katimerini”.

Od januara do sada više od 360.000 migranata i izbeglica prešlo je sa obala severne Afrike u Evropu. Malta, sledeći predsedavajući EU od 1. januara 2017. godine, ne skriva bojazan da će talas pristižućih migranata i izbeglica iz Afrike u bliskoj budućnosti biti još i veći.

„Afrika će doživeti demografsku eksploziju u doglednoj budućnosti, i Evropa više nema opciju da se uljuljkuje pred problemom migracija. Ukoliko Evropa vrlo brzo ne osmisli plan za rešavanje temeljnih ekonomskih uzroka migracija, talas novopridošlih Afrikanaca biće sve veći”, izjavila je za portal „Juro njuz” Nataša Meli Dodej, ambasadorka Malte u Poljskoj, ističući da Malta kao neutralna država u centru Mediterana ima nameru da održi ulogu između „dva sveta”: Evrope i Afrike.

Inače, Ujedinjene nacije odavno najavljuju demografski bum Afrike od sada do 2050. godine. Prema UN u Africi danas živi oko 1,2 milijarde ljudi, sa tekućim godišnjim priraštajem od oko 30 miliona novih stanovnika. Već od sledeće decenije – tvrdi UN – priraštaj u Africi skočiće na 42 miliona novih stanovnika godišnje. Od čega će taj svet živeti, pogotovo oni iz ispošćenih krajeva Crnog kontinenta, ne brine samo La Valetu i Brisel.

U međuvremenu, ostrvo sa oko 430.000 stanovnika, Malta je inače ove godine registrovala 500 zahteva za azil: zvanična La Valeta to ocenjuje kao „veliki broj”. „Proporcionalno to je kao kada bi Poljska primila 170.000 pridošlica”, navodi Meli Dodej.

Migracije, bezbednost i unutrašnje tržište tri su glavna prioriteta La Valete tokom predstojećeg šestomesečnog predsedavanja EU, naveo je nedavno Luis Greh, zamenik premijera Malte, upozoravajući da je EU na ispitu.

Najveći uspeh malteškog predsednikovanja biće, smatra ambasadorka Meli Dodej, ako EU uopšte uspe da osmisli „kreativno rešenje za migrantsku krizu, uz ozbiljnu reviziju azilantske politike i pravedniju relokaciju migranata”.

Put do „kreativnog evropskog rešenja” za afričke (ekonomske) migracije ovih dana zapeo je upravo na Malti. Naime, vlada Malija odbila je zvanični zahtev La Valete da uputi državne službenike na mediteransko ostrvo u misiju identifikacije sunarodnika u grupi privedenih Afrikanaca čiji je zahtev za azil odbijen, prenosi „Malta dejli”. „Mali isključivo interesuje sigurnost i blagostanje sunarodnika. Nećemo slati službenike da identifikuju ako je neko iz Malija ilegalno na Malti i saučestvovati u njihovoj deportaciji”, izjavio je za Glas Amerike Abdulaje Diop, ministar inostranih poslova Malija.