Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sto osamdeset godina zdravstva u Aleksincu

Prvo zvanično organizovanje zdravstvenog zbrinjavanja stanovnika zabeležno krajem 1836. godine osnivanjem karantinske službe u varoši koja je u to vreme bila na srpsko-turskoj granici
Збрињавање рањеника у Алексинцу после битке на Шуматовцу Снимио: Иван Грокдан, руски војник добровољац (Фото: Архива историчара Зорана Стевановића)

Aleksinac – Na današnji dan pre tačno 180 godina u Aleksincu je počeo da radi zdravstveni karantin za ljude koji dolaze iz Turske kao odbrana od eventualnih zaraznih bolesti – od kuge, kolere i drugih. Nešto ranije, 7. novembra 1836. godine doneta je odluka u formiranju karantina koji su od kraja te iste godine vodila dvojica lekara – dr Herman Magner i dr Antonije Slavuj, sa kojima su radila i petorica bolničara. U to vreme Aleksinac je bio granično mesto sa carinom (granica sa Turskom bila je između aleksinačkih sela Katun i Draževac, a Niš i jug Srbije bili su pod turskim ropstvom sve do 1878. godine), ali i važno vojno i mesto od posebnog geopolitičkog i strateškog značaja. A, što je posebno zanimljivo, u to vreme Srbija je imala ukupno devet lekara, kaže za naš list istoričar Zoran Stevanović. Već 1876. godine, u Aleksincu koji se sve više razvijao (u međuvremenu dobio je sud, gimnaziju i poštu) počelo je osnivanje ambulantne i bolničke službe, a 1893. godine zvanično je otvorena i prva bolnica sa opštom službom i porodilištem, grudnim i odeljenjem za zarazne bolesti. Od tada sve do današnjih dana zdravstvo u Aleksincu neprestano se razvijalo, kaže za „Politiku” direktor Opšte bolnice, jedine na teritoriji Nišavskog okruga, dr Goran Vidić:

– Sa modernizovanjem pružanja usluga za oko 80.000 stanovnika opštine Aleksinac, Sokobanja i Ražanj u poslednjih nekoliko godina znatno smo unapredili rad ustanove. Od Ministarstva zdravlja dobili smo moderan ultrazvuk, keratofraktometar za određivanje dioptrije, novo sanitetsko vozilo i mnogo toga drugog, a od Ministarstva pravde dobijen je prenosni, mobili rendgen aparat za odeljenjske pacijente – Fondacija B-92 donirala je opremu vrednu 50.000 evra u sklopu akcije „Sve za bebe”, a od našeg bivšeg kolege lekara dr Srđana Živanovića, koji živi i radi u Danskoj, atroskopski stub. Zahvaljujući tome na našoj ortopediji rade se operativni zahvati na ramenu i kolenu, a nabavkom opreme koja ide uz ovaj vredan aparat u najskorije vreme moći ćemo efikasniji da radimo i na našoj ginekologiji i internom odeljenju. U našoj bolnici, koja ima tri savremene hirurške sale, godišnje se ugradi 50 veštačkih kukova ne samo stanovnicima Aleksinca, Sokobanje i Ražnja već i pacijentima iz svih krajeva ovog dela Srbije – iz Niša, Zaječara, Preševa, Prokuplja, Kruševca i drugih gradova i mesta.

U aleksinačkoj bolnici, u kojoj je 262 zaposlena radnika od čega 55 lekara različitih specijalnosti i 139 medicinskih sestara ili tehničara,  godišnje se pruži na stotine hiljada usluga građanima, kaže direktor dr Vidić.

– Godišnje se obavi preko 140.000 ambulantnih pregleda, oko 470.000 pacijenata dobije dijagnostiku ili terapijske usluge, a uradi se čak 620.000 laboratorijskih analiza. Na stacionarnom lečenju, a naša ustanova ima 135 ležajeva i pet kreveta u prostoru dnevne bolnice na internom odeljenju, godišnje se na pedijatriji, hirurgiji sa ortopedijom, ginekologiji sa porodilištem i internom odeljenju zbrine oko 7.000 pacijenata u oko 42.000 bolesničkih dana – rekao je za „Politiku dr Goran Vidić, direktor Opšte bolnice u Aleksincu.

U planu je, rečeno nam je, nastavak saradnje sa svim ustanovama u ovom delu Srbije, posebno sa Klinički  centrom u Nišu, ali i renoviranje aleksinačkog porodilišta. Nastojanja su da se u Aleksincu formira i služba za hemodijalizu, jer u ovom trenutku se čak 75 bubrežnih bolesnika šalje na dijalizu u KC Niš, gde se u proseku zbrinjava 242 pacijenta, što znači da svaki četvrti živi na području Aleksinca i ove bolnice.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.