Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Intervju: Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a

NIS ostao lider bez obzira na naftnu krizu

(Фото А. Васиљевић)

Uprkos niskoj ceni nafte koja je u 2016. bila manja od 50 dolara za barel i naftnoj krizi koja je pogodila gotovo sve naftne kompanije u svetu, NIS je zadržao radna mesta i sačuvao zarade, a nije odustao ni od ključnih investicija, navodi u intervjuu za „Politiku“ Kiril Kravčenko, generalni direktor ove kompanije.

NIS i dalje puni gotovo 15 odsto budžeta Srbije, a ukupne investicije za narednu godinu procenjuju se na više od 28 milijardi dinara, što potvrđuje status NIS-a kao vodećeg investitora u Srbiji.

 

Niske cene nafte već dve godine opterećuju celu naftnu industriju. Koliko ste u tom kontekstu zadovoljni rezultatima poslovanja NIS-a?

Naši finansijski rezultati će ove godine biti približni prošlogodišnjim, bez obzira na nisku cenu nafte i gasa. Očekujemo da pokazatelj operativne dobiti (EBITDA) bude gotovo 35 milijardi dinara, a neto profit oko 12,5 milijardi dinara.

Možemo biti zadovoljni postignutim rezultatima jer mnoge naftne kompanije imaju drastičan trend pada profita i ulaganja u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče prognoza cene nafte, veoma smo konzervativni i očekujemo da će cena nafte brent biti 42 dolara za barel u 2017. godini, a nakon toga 50 dolara za barel.

Nastavili smo da sa gotovo 15 odsto doprinosimo republičkom budžetu.

Rezultati koje smo postigli još jednom dokazuju da smo kreirali dobar poslovni model, povećali smo efikasnost poslovanja i ostvarili brojne uštede. Očekujemo da u 2016. efekat mera za povećanje efikasnosti u NIS-u bude veći od 8,5 milijardi dinara.

 

Gde ste najviše uštedeli?

Najpre, prihvatili smo predloge naših radnika kako da što bolje iskoristimo postojeću opremu, gde uz male investicije možete ostvariti dobit. Zatim, razgovarali smo sa našim partnerima o snižavanju cena njihovih usluga i robe.

Drugo, smanjili smo tekuće administrativne troškove. Treće, umanjeni su putni troškovi i troškovi korišćenja službenih automobila. To su tri osnovna pravca ušteda.

 

Hoće li te mere ostati na snazi i u narednom periodu i da li ćete morati još da stežete kaiš?

NIS će ostati posvećen povećanju operativne efikasnosti kao ključnom odgovoru na nepovoljne tržišne trendove.

Mi smo još pre dve godine razradili ozbiljan sistem ušteda. Radimo sve da bismo postigli što veću efikasnost.

U okviru trogodišnjeg programa uštedeli smo oko 150 miliona evra, ali imamo još kapaciteta za uštede. Želimo da budemo lider po efikasnosti poslovanja.

 

Da li zbog ovakve, po vas nepovoljne, situacije sa cenom nafte razmišljate o promeni dividendne politike?

Ne. Visina isplaćene dividende ostaje 25 odsto neto dobiti ostvarene u prethodnoj godini. To je odluka naših akcionara i ne očekujemo nikakve promene.

Ponosni smo na to što je NIS i pored teških uslova poslovanja ostao siguran izvor prihoda za svoje akcionare i ove godine smo četvrtu godinu zaredom isplatili dividende u ukupnom iznosu većem od četiri milijarde dinara.

 

Šta ćete uspeti da realizujete od najavljenih projekata u narednom periodu, koliko planirate novca da uložite?

Nedavno smo usvojili biznis plan za 2017. i osnovne pravce razvoja kompanije do 2019. godine. Vrednost investicija za narednu godinu procenjuje se na više od 28 milijardi dinara. Dakle, biće na ovogodišnjem nivou.

Sa investicijama ćemo nastaviti i u 2018. i 2019. kada planiramo da uložimo još oko 80 milijardi dinara.

Najbitnije je da nastavimo da radimo na realizaciji ključnih projekta. Jedan od njih je duboka prerada u Rafineriji nafte Pančevo, kako bismo dobili što veću količinu belih kvalitetnih derivata.

U taj projekat će u naredne dve-tri godine biti uloženo 300 miliona evra i očekuje se da počne da radi 2019. godine. Zatim, tu je i modernizacija naše maloprodajne mreže i nastavak širenja mreže benzinskih stanica u regionu.

Planiramo dalji razvoj premijalnih brendiranih goriva i dodatnih usluga na maloprodajnim objektima NIS-a, a takođe u naredne tri godine ćemo rekonstruisati i izgraditi preko 50 benzinskih pumpi u Srbiji i regionu.

Nastavićemo da ulažemo i u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, kako bismo sačuvali trend rasta naftno-gasnih rezervi. U naredne tri godine planiramo povećanje rezervi nafte i gasa u proseku od oko tri odsto godišnje. Takođe, investiraćemo i u energetske projekte.

 

Na koje energetske projekte konkretno mislite?

Tu su najpre veliki energetski projekti za koje postoji veliko interesovanje partnera, poput izgradnje termoelektrane-toplane Pančevo i vetroparka.

Ovi projekti su već usaglašeni i u naredne tri godine u njih bi trebalo da bude uloženo oko 300 miliona evra koje je NIS privukao kao investicije od stranih partnera. Takođe, mi već sada imamo 14 kogenerativnih postrojenja za proizvodnju struje iz gasa na naftnim i gasnim poljima u Srbiji.

Od gasa koji smo ranije spaljivali na bakljama, sada pravimo struju. Spremamo projekte koji bi koristili geotermalnu energiju i potpisali smo sa jednom kineskom kompanijom sporazum o strateškoj saradnji, s kojom planiramo, osim realizacije projekata u okviru geotermalne energije, i proizvodnju struje iz ovih izvora.

Mi već sada prodajemo struju u pet država ovog regiona, a planiramo da trgovinu električnom energijom proširimo na 12 zemalja. Pored EPS-a, jedini smo proizvođač struje u Srbiji koji je prodaje na slobodnom tržištu.

 

Koliko je NIS kreditno zadužen?

Ukupan dug na kraju novembra ove godine je iznosio oko 670 miliona dolara. To je dobro stanje za NIS zato što pratimo odnos između operativne dobiti i nivoa zaduživanja.

I u naredne tri godine, bez obzira na nove investicije u NIS-u, nastavićemo da pratimo taj odnos. Važno je da se zaduženost NIS-a kreće u okviru dozvoljenih limita koji su definisani obavezama prema kreditorima.

Za kreditore i za investitore to je bitna informacija jer mi kao odgovorna kompanija vodimo računa da zaduženost bude u okviru optimalnih granica i da ne ugrozi poslovanje.

 

Koliko iznose dugovi javnih preduzeća i hoćete li biti novi vlasnik „Petrohemije?

Pitanje dugova NIS rešava partnerski sa Vladom Srbije i uvek nalazimo rešenje koje je prihvatljivo za sve. To je i razumljivo jer je Vlada Srbije takođe jedan od akcionara NIS-a i zainteresovana je za razvoj kompanije. Novac od vraćenih dugova će biti investiran u strateške projekte, od kojih je najvažniji projekat duboke prerade.

Što se tiče odnosa sa „Petrohemijom”, za sada ostajemo manjinski akcionar, ali važno je da smo zajedno sa državom napravili plan kako da pomognemo ovom preduzeću i kada se očiste stari dugovi.

Drugo, usaglašavali smo i pitanje investicija u novu fabriku polipropilena u „Petrohemiji”, pomažemo u povećanju njene operativne efikasnosti i pružamo ekspertsku podršku menadžmentu. Kao rezultat takvih napora „Petrohemija” prvi put posle mnogo godina ima pozitivnu operativnu dobit u poslednje dve godine.

Dodatno poboljšanje energetske efikasnosti „Petrohemije” biće dostignuto izgradnjom TE-TO Pančevo. Time će se proširiti kapacitet za proizvodnju struje i toplotne energije u Pančevu, koje će biti dovoljno i za potrebe „Petrohemije”, što će doneti velike uštede ovoj kompaniji u budućnosti.

 

Kako ste zadovoljni saradnjom sa Vladom Srbije kao manjinskim akcionarom?

Odlično sarađujemo sa Vladom Srbije i veoma sam zadovoljan. Uspešan NIS je u interesu oba akcionara – i „Gaspromnjefta“ i Vlade Srbije. Takođe, postoje dobri lični odnosi i mi to na svaki način podržavamo.

 

Poznati ste kao društveno odgovorna kompanija?

Društveno odgovorno poslovanje je naše strateško opredeljenje. Bez obzira na naftnu krizu, nastavićemo sa ulaganjima u obrazovanje, nauku, sport, mlade talente, kulturu i humanitarne projekte. Samo ove godine smo kroz program „Zajednici zajedno“ sa više od 110 miliona dinara podržali projekte u 11 gradova i opština širom Srbije.

Osim toga, kroz „Gaspromnjeft“, našu matičnu kompaniju, u Srbiji smo realizovali veliki broj projekata u koje je u proteklih sedam godina uloženo više od 32 miliona evra.

Pomenuo bih pomoć ugroženima od poplava 2014. godine, zatim mozaično oslikavanje kupole Hrama Svetog Save u Beogradu, podršku festivalu klasične muzike „Boljšoj“ na Mećavniku.

 

Ima li NIS klasične stipendiste? Da li zapošljavate mlade koje stipendirate?

Kroz naš program stipendiranja do sada je prošlo desetine studenta, zaposlili smo gotovo 700 mladih stručnjaka u kompaniji u poslednje četiri godine. Aktivno sarađujemo sa univerzitetima u Srbiji i Rusiji.

Samo kroz program „Energija znanja” do sada smo uložili više od četiri miliona evra u podršku nauci i obrazovanju. Ponosni smo što smo kroz ove aktivnosti doprineli velikom broju medalja srpskih matematičara, fizičara i hemičara, osvojenim na međunarodnim olimpijadama širom sveta.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile
Kao korisnik ne vidim nikakav poseban doprinos NISa .Gorivo je mnogo skuplje u odnosu na okruzenje ( Republika Srpska , Makedonija). Goriva tog kvaliteta ima i na drugim pumpama.Kada kazu da su lider ?cega i zasto?To je populizam ?Setite se SOJICA. A eksploatacija domacih resursa koju sprovode je posebna prica koja pokazuje sposobnost Srba da vladaju svojom drzavom?
Ekonomist
Kapa dole, NIS je pre privatizacije bio gubitas, a danas puni budzet i to bez bilo kakvih subvencija i otpisa dugova. Kad vec ne znamo sami da vodimo ovakve kompanije, neka nas tome nauce stranci
Komentator
Obozavam kada "ozbiljni citaoci" drze lekcije iz novinarstva i biznisa, a u komentarima iznose samo jednu stranu. Kazu - padaju cene nafte, a nije pala cena goriva, a ne pomenu koliko iznose i koliko su porasle akcize. Kazu kako se crpi domaca nafta, a ne kazu da vise od 70 posto naseg trzista pokriva uvozna nafta. Kazu rad na lizing, a ne kazu da toga isto ima i u Telenoru i Delezu. Uvek kritike po ruskim investicijama, a Fijat, Jat i Zelezaru ne smeju ni da spomenu. Gospodo komentatori, malo vise ozbiljnosti i kod vas ako zelite da budete ozbiljnije shvaceni.
Siniša Marić
Pitajte ga zašt0 NIS zapošljava skoro sve radnike na tzv. lizing preko agencija. Radnik zaključi ugovor sa agencijom na određeno vreme i ona ga uputi na rad u NIS. Ako mu na radu u NISu budu uskrađena ili ugrožena neka prava radnik je prepušten sam sebi, jer će mu u NISu reći da on nije njihov radnik već radnik agencije, a ako se na sudu obrati agenciji oni će mu reći da su samo posrednici i da se obrati NISu. Sve to ima za posleedicu potpunu obespravljenost radnika koji su primorani da trpe svakakva poniženja, mobing, itd. Zapošljavanje preko agencija u svetu je normalno, ali podrazumeva trostrani odnos: radnik zaključuje ugovor kako sa agencijom, tako i sa poslodavcem. Kod nas ovaj vid zapošljavanja nije regulisan pa se masovno zloupotrebljava. Da ne bude da sam rusofob, čuo sam da i Koka-Kola zapošljava na isti način. Sramota je za ovu državu što dopušta robovski rad naših ljudi u sopstvenoj zemlji.
Милан Топалов
"...подржали пројекте у 11 градова и општина широм Србије." "СПАСИБА" Г. КРАВЧЕНКО... али, та помоћ од "нафтне ренте", не долази у места, где се нафта и гас експлоатишу, како је то законодавац замислио и како и треба, већ Градови и општине то узимају и распоређују преко плаћених партијских комисија!!! Проверите, молим Вас и усмерите средства у села, где су нафтна поља! Поздрав из Баната!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.