Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropska sudbina Srbije pod malteškom dirigentskom palicom

Beograd očekuje da će ova zemlja, koja do 1. jula predsedava EU, iako na svoju agendu nije stavila temu proširenja, nastaviti s pozitivnim odnosom prema procesu proširenja
Амбасада Малте у Бриселу (Фото Реј Атард)

Koliko će Malta, zemlja s nešto više od 400.000 stanovnika, u srcu Mediterana, nadomak Afrike, koja je 1. januara od Slovačke preuzela šestomesečnu „dirigentsku palicu” nad Evropskom unijom, moći da učini za Srbiju?

Malteški zvaničnici obećavaju da će njihova zemlja iskoristiti predsedavanje EU da ujedini Evropu i da će biti posvećena procesu proširenja. Činjenica je, međutim, da će ta mala zemlja na kormilu Unije biti do leta, u veoma nepovoljnim evropskim prilikama, od „bregzita”, preko izbora u važnim članicama, do migrantske krize, kao i da su glavni proklamovani prioriteti njenog šestomesečnog predsedavanja bezbednost i ekonomija.

Ipak, Beograd veruje da će Malta, koja prvi put predsedava Unijom otkako je 2004. postala njena članica, biti u poziciji da doprinese evrointegraciji Srbije. Jer, predsedavanje EU, kako se ističe, jeste i pitanje imidža za male članice, pa se one trude da ne govore u svoje ime, već u ime svih.

„Uloga zemlje članice koja šest meseci predsedava EU, za nas kao zemlju kandidata u procesu pregovora, veoma je značajna. Predsedavajući može da u svoju agendu predsedavanja unese temu proširenja kao važnu, što je Slovačka i uradila, i samim tim da stavi deo fokusa i ostalih zemalja članica na zemlje kandidate i pregovore. Predsedavajući takođe može značajnije da pogura neke teme i da lobira kod drugih zemalja i, u tom smislu, mi očekujemo da će Malta, iako na svoju agendu nije stavila temu proširenja, nastaviti s pozitivnim odnosom prema procesu proširenja”, ističe Jadranka Joksimović, ministarka zadužena za evropske integracije.

Joksimovićeva za „Politiku” kaže da veruje i da ćemo već u prvoj polovini godine otvoriti neka od poglavlja za koja smo dobro pripremljeni. To se najpre odnosi na poglavlje 26, koje nije ni trebalo da bude prolongirano, imajući u vidu objektivne kriterijume, ali i za nas veoma važna poglavlja 20 (industrijska politika i preduzetništvo) i 29 (carinska unija), za koja bi uskoro trebalo da usvojimo pregovaračke pozicije na Vladi.

Od Joksimovićeve saznajemo i da će u drugoj polovini januara na Maltu, pored redovnog sastava zemalja članica, biti pozvani i ministri za evropske integracije zemalja kandidata, „što je veoma dobra, odskora ustanovljena praksa, gde možemo da razgovaramo i iznesemo svoja očekivanja i pripremljenost za dalju dinamiku procesa pregovora”.

Malta će kao predsedavajuća, predstavnicima radne grupe za proširenje (KOELA) svih zemalja članica EU organizovati i posetu Beogradu, „što će dodatno doprineti razumevanju i informacijama o tome koliko i kako Srbija napreduje na EU putu”.

Joksimovićeva napominje i da je iduća godina posebno izazovna, kako za Srbiju kao kandidata, tako i za Maltu kao predsedavajućeg, s obzirom na to da se u nekoliko članica održavaju važni izbori – u Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj – kao i da će situacija posle neuspešnog referenduma u Italiji proizvesti neke promene, „što će svakako na neki način uticati i na proces i dinamiku proširenja”.

Ipak, njena očekivanja od malteškog predsedavanja su pozitivna. „Verujem da će se insistirati na poštovanju ispunjenosti objektivnih kriterijuma kad je u pitanju otvaranje poglavlja i da ćemo poglavlja za koja smo spremni otvarati bez problema kakve smo imali do sada”, kaže ministarka, koja posebno naglašava da je predsedavanje Slovačke EU tokom poslednjih šest meseci 2016. bilo korisno i produktivno za evropske integracije Srbije.

„Otvorili smo četiri važna poglavlja, 23 i 24, koja su suštinska politička i reformska poglavlja koja se tiču vladavine prava, a krajem godine otvorili smo i poglavlje pet, koje se odnosi na javne nabavke i koje je važan instrument u nastavku borbe protiv korupcije. Otvorili smo i privremeno zatvorili i poglavlje 25, nauka i istraživanje”, sumira ona.

Na nedavnoj panel diskusiji posvećenoj promeni predsedavajućeg Unijom, u EU Info centru u Beogradu, Tanja Miščević, šef tima za pregovore o pristupanju Srbije EU, istakla je da su u toku pripreme za diskusiju s Komitetom EU za proširenje o mogućim poglavljima za prvu polovinu 2017. godine. Na pitanje da li Malta kao mala zemlje može da pomogne prilikom blokada poglavlja sa kojima se Srbija suočava, Miščevićeva je pre nekoliko dana rekla da upravo male zemlje najviše polažu na dobro predsedavanje. „To je za njih stvar imidža”, poručila je i dodala da Malta kao predsedavajući neće govoriti u svoje ime, već u ime svih 28 država članica.

Istovremeno, predstavnik Malte u Savetu EU Fabijan Psaila na pomenutom panelu je izjavio da će se njegova zemlja, kad je reč o proširenju i regionu zapadnog Balkana, posvetiti isključivo Srbiji i da će prioritet tokom predsedavanja biti promovisanje jedinstva Unije.

Kada je u januaru prošle godine premijer Malte Džozef Muskat boravio u Beogradu i tom prilikom se sreo sa premijerom Aleksandrom Vučićem, on je takođe istakao da njegova zemlja zagovara proširenje. Tada je rekao i da su dobro upoznati sa problemima zemalja kandidata i da su spremni da pomognu. Podršku svoje zemlje ponudio je i u maju, u čestitki predsedniku srpske vlade povodom izborne pobede.

Malteški premijer nedavno je najavio i da teme EU u prvih šest meseci 2017. neće biti samo „bregzit” i migracije, navodeći da su oni „prirodno graditelji mostova” i da žele da rade na kompromisima koji će omogućiti da EU ide u budućnost. U drugoj polovini 2017, posle Malte, kormilo EU preuzeće Estonija. Ona na to mesto dolazi umesto Velike Britanije koja je zvanično odustala od predsedavanja kako bi se usredsredila na pripreme za istupanje iz EU.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Petrovic
Bas ce neko njih da pita Hajde ljudi manite se bajki
Maltez
Živim na Malti 4 godine. Gledajući kako se ponašaju prema nama vezano za radne dozvole itd ne verujem da će puno dobrog Malta doneti Srbiji... Znaju nas kao vredne radnike ali i kao problematike kad se pije...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.