utorak, 22.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Novosadski univerzitet – akademska zvezda u usponu

Ovo je jedini univerzitet u Srbiji organizovan po sistemu kampusa, fakulteti su čvrsto povezani, a „bolonjske muke” su u Novom Sadu najlakše pregurane. – U 2016. našao se na dvema listama najboljih univerziteta na svetu, a nedavno je u Srbiju zahvaljujući Institutu Biosens stiglo 28 miliona evra za nauku
Ректорат Универзитета у Новом Саду (Фото: Универзитет у Новом Саду)

Kraj 2016. godine obeležilo je nekoliko izuzetnih vesti iz nauke. Većina je stigla sa drugog po veličini državnog univerziteta u Srbiji – onog u Novom Sadu. Da na srpskom naučnom nebu imamo novu zvezdu postalo je jasno kada je u julu španski istraživački centar Vebometriks objavio da se u konkurenciji 24.000 visokoobrazovnih institucija iz čitavog sveta, Univerzitet u Novom Sadu (UNS) našao na 886. mestu (U Evropi je na 389. mestu, a na 38. u regionu centralne i istočne Evrope).

Potom su i na Univerzitetu u Lajdenu (Holandija) objavljeni rezultati rangiranja univerziteta za 2016. Na spisku se našlo samo 842 – među njima je i do sada bio beogradski, a sada mu se prvi put pridružio i novosadski, i to na 756. mestu. To je Srbiju svrstalo među najuspešnije zemlje u regionu.

Poslednja ovogodišnja lepa vest stigla je sa Instituta Biosens, koji je javnosti postao poznat 2015. kada smo objavili da će njihovi naučnici učestvovati u izgradnji sonde koju će Evropska svemirska agencija poslati na Jupiter 2022. U konkurenciji 200 projekata najboljih evropskih naučnoistraživačkih institucija, novosadski Biosens je osvojio prvo mesto u okviru najprestižnijeg poziva Evropske komisije Horizont 2020 – Timing, i to kao jedini finansirani projekat van EU. U Srbiju tako stiže 28 miliona evra, od čega su 14 miliona bespovratna sredstva EU, sa ciljem da se Biosens razvije u „Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede”. Inače, Evropska unija je ovaj institut, osnovan u okviru Fakulteta tehničkih nauka UNS, proglasila za jednu od 30 naučnoistraživačkih institucija s najvećim potencijalom u Evropi u oblasti biotehnologija.

Uspeh po svetskim takmičenjima žanju i studenti Univerziteta u Novom Sadu, koji je jedini u Srbiji organizovan po sistemu kampusa, na obali Dunava, u okviru kojeg su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, studentski domovi i studentski restorani, sportski tereni… Ovde nema studentskih buna koje su uobičajena stvar u Beogradu, fakulteti su čvrsto povezani i sarađuju, „bolonjske muke” najlakše su pregurane. Zaključak da je sve ovo plod rada nekoliko rukovodećih garnitura Rektorata, potvrđuju reči prof. dr Fuade Stanković, rektora od 2001. do 2004. godine: „Važan faktor za razvoj UNS-a posle 2000. bilo je to što su rektori bili iz istog tima i delili istu filozofiju.”

– Moji prorektori su postali rektori, prvo prof. dr Radmila Marinković Nedučin, zatim prof. dr Miroslav Vesković. Sadašnji rektor prof. dr Dušan Nikolić je u moje vreme bio dekan Pravnog fakulteta i učestvovao u zajedničkim aktivnostima – kaže za naš list prof. Stanković.

U vreme njenog mandata je posle duge izolacije počelo otvaranje univerziteta prema svetu, krenulo se sa primenom Bolonjske deklaracije…

UNS U BROJKAMA
       14 fakulteta
         2 naučna instituta
50.234 akademca
  5.000 zaposlenih

– Naravno da smo nailazili na brojne otpore. Najveći broj nastavnika želeo je da zadrži status kvo, da i dalje predaju predmet i gradivo koje su godinama predavali. I studentima su govorili kako je bolje da mi zadržimo tradicionalni način studiranja. Posle se pokazalo da su najveći protivnici postali najvatreniji pobornici te iste „bolonje.  Naravno, bilo je i mnogo kolega koji su želeli da se menjamo i integrišemo u evropski akademski prostor. Okupljala sam sve te entuzijaste i zajednički smo uvodili promene korak po korak – priča profesorka Stanković.

Dr Radmila Marinković Nedučin (rektor od 2004. do 2009) kaže da je jedan od primera dobre prakse bio kada je 2006. godine doneta odluka da sve doktorske disertacije budu dostupne javnosti na sajtu univerziteta, što je tek danas aktuelna tema u akademskoj javnosti.

– Porast broja studenata i nastavnika u programima mobilnosti i uspešnost univerziteta u zahtevnim evropskim projektima su pokazatelji dobrih trendova započetih primenom opštih principa bolonjskog procesa. Timski rad, koji se neguje na univerzitetu, podstiče kreativnost nastavnika što ilustruje i uvođenje znatnog broja novih studijskih programa – kaže prof. Nedučin.

Prof. dr Miroslav Vesković (rektor od 2009. do 2014) sa te pozicije otišao je pravo u Brisel, gde je trenutno naučni ekspert u Evropskoj komisiji, u Centru za zajednička naučna istraživanja.

– Važan korak bile su investicije u kapitalne objekte: izgradnja Centralne zgrade UNS-a sa vrhunskom IKT opremom, prva faza Naučnotehnološkog parka i priprema za drugu fazu. Deo vidljivosti i međunarodnog prestiža UNS-a u velikoj meri je postignut opredeljenjem da se fokusiramo na dunavski makroregion. Značajni iskoraci su bili predsedavanje Dunavskoj rektorskoj konferenciji i moj položaj koordinatora u okviru „Dunavske strategije” – podseća prof. Vesković.

Aktuelni prvi čovek Novosadskog univerziteta, prof. dr Dušan Nikolić, nastavio je stazom prethodnika, ali i uveo neke nove običaje, poput „čajanke sa stranim studentima”.

– Prvih meseci smo sačinili preciznu evidenciju o bibliotekama i knjižnim fondovima kojima raspolažemo, o laboratorijama i opremi, o start-ap kompanijama koje su nastajale proteklih decenija i tome slično. Podaci o resursima su putem novog sajta postali dostupni svim našim profesorima, saradnicima i istraživačima. Pre nešto manje od godinu dana formirali smo Zajednicu državnih univerziteta Srbije (čije je sedište na Univerzitetu u Novom Sadu) koja će omogućiti da na nivou države postignemo slične efekte – priča rektor Nikolić.

Doneta je Strategija internacionalizacije, kojom su definisani prioriteti u oblasti međunarodne saradnje, na osnovu koje je zaključen veliki broj sporazuma, intenzivirana mobilnost nastavnika, studenata i nenastavnog osoblja. Rektor ističe da današnji uspeh univerzitet duguje i mnogim profesorima, vizionarima koji su donosili mudre odluke, a među njima posebno ističe akademika Dragutina Zelenovića, rektora od 1987. do 1989. i predsednik Vlade Srbije 1991. godine, koji je nedavno obeležio 50 godina rada na Univerzitetu u Novom Sadu.

Šta očekivati u budućnosti? Svi se slažu u odgovoru, čak i sa drugih univerziteta u Srbiji: Šangajska lista, na kojoj se iz naše zemlje nalazi jedino Beogradski univerzitet.

Rektorsko vino

Rektorsko vino Univerziteta u Novom Sadu proglašeno je za najbolje u kategoriji crvenih vina na međunarodnom takmičenju održanom krajem septembra na Univerzitetu u Mariboru, u konkurenciji univerziteta iz 10 zemalja. Rektorska vina su, inače, retkost, jer relativno malo univerziteta u svetu ima svoje vinograde, vinarije i dovoljno kvalitetno grožđe.

Senat UNS-a letos je, na predlog rektora, doneo odluku o ustanovljenju rektorskog vina i odlučio da to bude vinoprobus, koje proizvodi Poljoprivredni fakultet, na oglednom dobru u Sremskim Karlovcima. Vino se proizvodi od istoimene sorte grožđa koju je stvorio tim prof. dr Dragog Milisavljevića, a dobilo je naziv po rimskom imperatoru Markusu Aurelijusu Probusu, koji se smatra rodonačelnikom vinske kulture u Sremu.

Komеntari18
242f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Plaćeni oglas
Ovaj tekst mi deluje kao plaćeni oglas. Ne samo da deluje, nego sam ubeđen da jeste.
hehe
Dodji u Novi Sad , rtazgledaj malo, pa ce ti biti jasno da nije oglas vec realnost. Izgleda da ne verujes da su Vojvodina i Novi Sad jako blizu evropskim standardima.
Vladimir
Ja sam neko ko je radio na UNSu devedesetih a potom otisao u Ameriku da zavrsi magistarske i doktorske studije i ko se afirmisao tamo, a koga taj isti UNS nije hteo da zaposli kada sam pokusao da se vratim 2010. I to ni manje ni vise zbog nepotizma jer je mesto bilo rezervisano za dete nekog pokrajinskog funkcionera. Ja nisam puno izgubio, jer sam nastavio svoju karijeru daleko od Srbije, ali takvom politikom zaposljavanja je UNS upropasten. Vecina novozaposlenih na UNSu su bivsi politicari ili rodjaci i deca vidjenih politicara i drugih mocnika. Ako laze koza me laze rog. Pravi istrazivacki novar ovo moze proveriti. A da svet zna kako je UNS uspesan je dokaz da u vecini inzenjerskih asocijacija u Severnoj Americi vise ne priznaju bolonjske inzenjerske diplome sa UNSa posle 2008. Sangajska i sve slicne liste nemaju upotrebnu vrednost. Ova cimjenica o nepriznavanju znaci nazalost puno vise. Pozdrav izdaleka.
natalija
@Потомак Солунца Šta je Bolonja (i zašto je uvedena u Srbiji)? Smokvin list! Treba da pokrije katastofalne razmere štete koje je izazvala ratna ideologija ("identiteta", shvaćenog na pogrešan način). Pošto 2000. nije bilo lustracije (6 oktobra) nastavili su da vladaju isti kadrovi. Kako da sakriju učinke naopake ratne politike gde je osnovna škola, srednja, porodica, društvo, potpuno propalo, pa je "znanje i sposobnosti" dece koja bi htela da studiraju takvo da oni za to nisu sposobni. E, izlaz je bila Bolonja. Za sve je kriva Bolonja. Niko ne govori o potponom nestanku bilo kakvog sistema vrednosti. Zašto bi deca uopšte učila u takvom društvu? Gde je PODOBNOST (politička, nepotizam i tsl) VAŽNIJA od: znanje, dipolme, sposobnosti...
Потомак Солунца
Ја сам такође "неко" са УНС. Ваша реченица: " ... nepotizma jer je mesto bilo rezervisano za dete nekog pokrajinskog funkcionera ..." ме је нарочито погодила. Деца тих аутономаша су сад и специјалисти у Каменици - а тамо су последице непотизма драстичне, одлучују о животу и смрти. Погрешним лечењем моја мајка је убијена. Госпођа Фуада ми је предавала један од тих 5-6 потпуно непотребних предмета на ФТН. Можда је у прваним наукама та Болоња нешто али после 30 година инжењерске борбе на западу могу да кажем да је та Болоња нула (тј. негативан број или дно дна)
odg
Пласирање прича о уредјености кампуса и рангирања којекаква не пију воду код студената, кад су непотизам и немогуцност запослења у струци после завршеног факултета кључан проблем, не само УНС.. То је моје мишљење као студента УНС а мислим и велике вецине мојих колега.
Bogdan Ninković
Ovaj tekst je sastavljen od totalno nebitnih informacija za život studenata, buduće radničke klase koja već godinama trpi stravičan teror na ovom univerzitetu. Bezobzirna politika državnih i fakultetskih vlasti, kao i nezaustavljiva pohlepa nemilosrdnog klasnog neprijatelja doveli su do toga da većina studenata oseća ljuto nezadovoljstvo i bes koji se gomila poput lavine. Beda studentskog života oslikava se svakog trenutka našeg studiranja. Radi toga ne mogu kriti svoju ogorčenost usmerenu prema ovom tekstu.
MIRO
NU se favorizuje i gura da na mala vrata uđe na Šangajsku listu, i to ne slučajno...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja