Tačijevo namigivanje Trampu i Putinu

Zbog nagoveštaja da bi Donald Tramp i Vladimir Putin mogli da „hladni rat 21. veka” razreše novim detantom, u Prištini se oglasilo zvono za uzbunu. Na takvu ocenu mogu se svesti signali koje je Hašim Tači za samo dve nedelje uputio Vašingtonu i Moskvi. Kosovski predsednik je u prvim danima 2017. ocenio da je došlo vreme da Moskva i Priština uspostave direktne odnose, a desetak dana pre toga izneo je tvrdnju da je Kosovo iste takve kontakte uspostavilo s Trampovom administracijom.

Ove poruke sagovornici našeg lista tumače kao svojevrsnu Tačijevu strepnju posle izbornog poraza Hilari Klinton u SAD. Vladislav Jovanović, bivši diplomata i ambasador u UN, tvrdi da je kosovski predsednik uznemiren zbog mogućeg poboljšanja odnosa SAD i Rusije na račun nezavisnosti Kosova.

„Zato Tači pokušava verovatno da preko svojih ljudi u Republikanskoj stranci SAD dođe do Trampa, a istovremeno bi voleo da pre njega uspostavi kontakt s Rusijom i tako zađe Srbiji iza leđa, što bi po njegovom očekivanju Moskvi moglo da otvori još jedan pravac za jačanje njenog uticaja. Ali, izvesno je da ni Rusija, sve i da mu izađe u susret, ne bi želela da izgubi istorijski ulog koji ima u Srbiji”, navodi Jovanović.

Da bi potencijalno partnerstvo dve supersile moglo da bude dodatni problem za Prištinu, smatra i analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić. On ističe da bi takve okolnosti mogle da upravo Srbiji otvore prostor za mnogo jače odnose sa SAD uz saznanje da nova američka administracija neće davati blanko podršku stavovima Kosova.

„Iako su SAD prepustile pitanje Kosova EU, nema dileme da će unija uskladiti svoju politiku s novom politikom Vašingtona. Stoga, da sam u Prištini, bio bih mnogo nervozan”, zaključuje on.

Da li i kosovski predsednik ispoljava nervozu svojim izlivima blagoglagoljivosti, poput izjava da „Kosovo u istoriji nikada nije naudilo Rusiji” i da za „poštene i konstruktivne odnose” s tom silom, prema njegovim tvrdnjama, prepreka nisu ni rusko nepriznavanje Kosova ni bliske veze Moskve i Beograda? Prema Jovanovićevom mišljenju, signali koje Tači šalje mogu da budu kontraproduktivni po Prištinu.

„Pružanjem ruke Rusiji, Tači pokazuje slabost koja bi mogla da ga dovede dotle da bude predmet pritisaka da kosovski Albanci odustanu od maksimalističkih zahteva, poput Srba u Republici Srpskoj Krajini koji su imali kao cilj nezavisnost i ujedinjenje sa Srbijom, pa su silom prilika morali da prihvate nešto što je daleko od toga i ravno porazu”, ocenjuje Jovanović.

S druge strane, kosovski predsednik je u decembru naveo da je iz Vašingtona dobio uverenja kako će i u mandatu novog šefa Bele kuće „specijalna saradnja između SAD i Kosova biti nastavljena”. Tim povodom, šef skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju i poslanik Srpske napredne stranke Milovan Drecun smatra da Tači pokušava da „izvadi fleke” zbog podrške „klanu Klinton koji je najomraženiji u SAD”.

„Što se direktnih kontakata tiče, američka diplomatija deluje kontinuirano bez obzira na predsedničke izbore, tako da se tamo stvari baš ne menjaju preko noći. Ali, biće interesantno videti Trampov stav”, ističe on.

Slično mišljenje iznosi i Kesić, koji podseća da je premijer Albanije Edi Rama više puta nazivao Trampa za vreme američke kampanje uvredljivim nazivima, što je poznato ljudima u administraciji i daje Albancima u načelu negativnu početnu poziciju i kod Trampa.

„Stoga mislim da je Tačijeva izjava o kontaktima s njegovom administracijom više usmerena na smirivanje strasti na Kosovu zbog te činjenice. To je smešan iskaz, pogotovo ako imamo u vidu da nova administracija još nije ni krenula da radi i da za spoljnu politiku SAD ima važnijih pitanja od Kosova”, ocenjuje Kesić.

Za analitičara Dušana Janjića je posebno važno to što je, kako kaže, posle ratova u Gruziji, Siriji i Ukrajini, zapadni Balkan potpao pod američku interesnu sferu, pa će SAD preuzeti glavnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine.

„Stoga je dobro što i Beograda i Priština nastoje da imaju dobre odnose s istom američkom administracijom, jer je do sada u tom smislu postojao disbalans sa strane Srbije i Srba koji su zbog poznatih razloga odnosno bombardovanja 1999. imali otklon od Klintonove i demokratske administracije. Nisu SAD podržale tada kosovske Albance jer su želele, već su morale zbog Miloševićeve politike. Trampova administracija se sada vraća na ono što je njen dominantni interes, a to je Srbija kao partner koji je sve vreme bio poželjan ali okolnosti su bile drugačije”, napominje Janjić.

U tom smislu, kako primećuje Drecun, od Trampa se može očekivati samostalniji pravac delovanja kad je reč o Balkanu i Kosmetu.

„Za nas je najvažnije da SAD ne vrše pritisak da priznamo Kosovo ili da otvorimo Prištini put za članstvo u EU, kao i da ubeđuju Prištinu da bude konstruktivna u procesu normalizacije odnosa, a ne da ga minira. Više od toga, mislim, ne treba očekivati od Trampa. Smatram i da će Tramp znati da ceni naše ponašanje u regionu i u procesu normalizacije odnosa, jer Americi trenutno ne odgovara destabilizacija regiona”, navodi on.