Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U hramovima pevaju svi, a u horovima najbolji

Polako se gase crkveni horovi koji su dali ogroman doprinos očuvanju srpske kulture u Banatu
Хор „Рафаило Банатски” (Фото Ђуро Ђукић)

Poseban pečat ukupnoj srpskoj kulturi dali su crkveni horovi. Njihovom pojavom došlo je do prožimanja duhovne i svetovne muzike koja kod nas sredinom 19. veka dobija veličanstven uzlet. Tome su doprineli i poznati kompozitori koji su, kako se kasnije ispostavilo, postavili temelje naše muzičke kulture. Na tim nesumnjivim vrednostima negovanim duže od jednog veka, ponajviše u horovima, zasniva se naše veliko muzičko bogatstvo. Horovi se postepeno gase kao što nestaju i ruralna naselja čiji su oni bili važno obeležje.

– Ono što nam znače gusle, gajde, frula, pa i tambure kao instrumenti, to nam horovi znače u pesmi – kaže Vladimir Prvulović, akademski muzički pedagog, horovođa, dirigent i odličan poznavalac prilika u duhovnoj umetnosti na banatskom prostoru. On je učio kod čuvenog zrenjaninskog dirigenta rano preminulog Slobodana Bursaća, s kojim je u zrenjaninskom horu osvojio titulu svetskog prvaka. Prvulović je dugo dirigovao crkvenim horom „Rafailo Banatski”, a duhovnom muzikom se bavi još od 1971. godine. Horsko pevanje doživljava procvat pre dva veka, naročito pojavom Stevana Mokranjca, Josifa Marinkovića, rodonačelnika srpskog horskog pevanja i solo pesme i Kornelija Stankovića. U Banatu se intenzivira gradnja impozantnih hramova SPC u kojima se osnivaju crkveni horovi. Hramovi su bili oaze, ne samo srpske duhovne pesme nego i srpske reči, budući da je kultura Srba tog vremena u austrougarskom okruženju bila potisnuta. Narod masovno ide na službe, u pevanju doživljava slobodu i na najbolji način se bude duhovnost i romantični patriotizam.

– U hramovima su pevali svi, a u horovima najbolji. Kultura koja se tada negovala među svetom bila je zaista vredna, a prezentovale su je najumnije glave. Prvulović ističe značaj horske muzike na selu, jer se tu muzički edukuju i najširi slojevi. Tako su se na selima osnivali ratarski horovi, a u gradovima pevačka društva pojedinih zanatlija. Mnogi horovi stiču zavidnu reputaciju. Tako je crkveni hor u Melencima bio toliko popularan da je 1923. pevao na venčanju kralja Aleksandra i kraljice Marije Karađorđević – ističe naš sagovornik. On naglašava da su razvoju horske muzike na severu Srbije mnogo doprineli češki muzičari koji su, naročito u Kikindski distrikt, masovno dolazili u drugoj polovini 19. veka.

Prof. dr Milovan Miškov, koji je izučavao kulturni i umetnički život Srba u Banatu do Prvog svetskog rata, u svojoj knjizi o jednom veku Srpskog crkvenog pevačkog društva u Bašaidu, na sredokraći između Zrenjanina i Kikinde, navodi da su meštani rečeno društvo osnovali da bi se oduprli raznim pritiscima, radi zaštite sopstvenog nacionalnog bića, „kada je pesma sve više postajala moćno sredstvo svakodnevne borbe”. Tih godina crkveni horovi osnovani su i u Melencima, Novom Kneževcu, Mokrinu, Kumanima, Vranjevu, Srpskom Krsturu, Tarašu.

Ističući značaj kulture i tradicije, Vladimir Prvulović se poziva na Čerčila koji je, kada su neki predlagali da se zbog troškova odbrane Engleske uoči Drugog svetskog rata ukine budžet za kulturu, upozorio da zemlja ako joj se unište kultura i tradicija više nema šta da brani.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Топалов
"...будући да је култура Срба тог времена у аустроугарском окружењу била потиснута." ???? А, ОСНИВАЛИ ПЕВАЧКА ДРУШТАВА, ШКОЛЕ ( У СРПСКОМ ЕЛЕМИРУ, 1752.!), МАТИЦУ СРПСКУ, СН ПОЗОРИШТЕ, РОЂЕНИ ДОСИТЕЈ И ДР...!!! "...црквени хорови основани су и у Меленцима, Новом Кнежевцу, Мокрину, Куманима, Врањеву, Српском Крстуру, Тарашу." ...И У СРПСКОМ ЕЛЕМИРУ... На слици, која ми је остала "у аманет", од деде, из 1931. је црквено певачко друштво "КАРАЂОРЂЕ", од 30-так чланова-мешовито, којим је он управљао и водио га на такмичења, а, са једног гостовања је остала и ова догодовштина. Домаћин, код кога је био примљен упитао је хоровођу, Милана Топалова, "колико има деце", па, када је чуо "седам", упитао га: А, ТЕБИ ЈЕ ДО ПЕСМЕ"!? А, сада нас нико "не експлоатише", па, где су нам хорови!? Поздрав из Баната!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.