Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DOSIJE: VOJNA PREVIRANjA NA JUGOZAPADU ARABIJSKOG POLUOSTRVA

Britanske kasetne bombe u Jemenu

O zabrani ovog naoružanja sklopljen je međunarodni sporazum, kojem je 2008. godine pristupilo i Ujedinjeno Kraljevstvo , obavezavši se time ne samo da takvu municiju neće prodavati nego i da će se boriti za njeno suzbijanje u svetu
Саудијско разарање западњачким оружјем у граду Саада у Јемену (Фото Ројтерс)

Saudijska vojna intervencija u Jemenu za sobom je ostavila već toliko nastradalih civila da je i najverniji zapadni saveznik Rijada, Sjedinjene Američke Države, prosudio da je vreme za makar simboličnu, ako ne i potpunu obustavu pomoći toj smrtonosnoj kampanji. Velika Britanija još nije pristala ni na minimalno povlačenje, ni koliko da bi prigušila novi skandal zbog njenog mogućeg učešća u ubijanju jemenskih civila.

Dok su SAD nedavno odlučile da prekinu isporuke precizno navođenih projektila Saudijcima, Ujedinjeno Kraljevstvo je ostalo nepokolebljivo i nakon što je „Amnesti internešenel” u Jemenu otkrio ostatke kasetne municije proizvedene na Ostrvu. O zabrani tih „neselektivnih” bombi, čiji se nekontrolisani razorni efekat često obrće protiv civila, sklopljen je međunarodni sporazum, kojem je 2008. godine pristupila i Britanija, obavezavši se time ne samo da takvu municiju neće prodavati nego i da će se boriti za njeno suzbijanje u svetu.

Međutim, aktuelna vlada u Londonu odmah se, i pre nego što je to proverila, dosetila otkud takve britanske bombe u Jemenu: nisu ih, naime, prodali u poslednjih šest godina, otkako je njihova zemlja potpisala sporazum o zabrani kasetne municije. Njeni ostaci koje je zatekao „Amnesti internešenel”, spremno je zaključila britanska vlada, mora da su tu još od ratova u Jemenu iz osamdesetih godina prošlog veka, kada su njeni prethodnici još upućivali pošiljke grozomornog oružja u Rijad.

Saudijska Arabija nije oklevala da tu pretpostavku manje-više potvrdi, priznajući ipak da je i u sadašnjem ratu koristila britanske kasetne bombe, ali samo one iz starih zaliha i van područja nastanjenih civilima, kako je saudijski general Ahmed el Asiri izjavio za Televiziju Arabija, koja je, koliko je poznato, vlasništvo pripadnika vladajuće porodice te države. Asiri je dodao i da Saudijska Arabija nije prekršila međunarodno pravo budući da nije potpisala sporazum na koji je prisegnula Velika Britanija. Nakon tog pojašnjenja, čija ga formalna istinitost ne spasava od toga da ne zvuči apsurdno, ministar odbrane u ostrvskoj vladi Majkl Falon je, prema izveštaju Rojtersa, zadovoljno objavio i da je Rijad obećao kako više neće koristiti britansku kasetnu municiju.

Ostalo britansko oružje – a od početka intervencije zalivske koalicije u Jemenu, u martu prošle godine, do pre tri meseca njega je u Saudijsku Arabiju stiglo u vrednosti od 3,3 milijarde funti – saudijska vojska će i dalje imati vremena da naširoko koristi.

Bez milosti i za civile

Štićenik Rijada, jemenski režim kojim dominiraju suniti, i šiitska milicija koja se digla protiv vlasti u pat su poziciji. Mirovni proces je zapeo bez izgleda da se pomeri s mrtve tačke i okonča sukob u kojem je, prema podacima Ujedinjenih nacija iz avgusta, stradalo oko 10.000 osoba, od čega su barem 3.800 civili. Sudeći po studiji Projekta za podatke o Jemenu, grupe istraživača koja se bavi bezbednosnim pitanjima i ljudskim pravima, više od trećine ciljeva po kojima su Saudijci tukli iz svoje ratne avijacije bili su civilni. Od toga su na nemalo njih bombe padale u više navrata, što ukazuje na katastrofalno loše obaveštajne podatke Rijada ili na kampanju iznurivanja neprijatelja koja se sprovodi tako što se u krajevima koje on drži pod kontrolom namerno odstreljuju civili – drugim rečima, na strategiju za kakvu Saudijci optužuju sirijskog predsednika Bašara el Asada i Rusiju, braneći ljudska prava koja drugde, u isti mah, i sami naveliko krše.

Koliko se saudijskim obećanjima o uzdržanosti prema civilnim metama, poput ovog upravo datog Londonu, uopšte može verovati, iskusili su Amerikanci. Zbog sve većeg pritiska javnosti, zgrožene masovnim civilnim žrtvama u Jemenu, Vašington je Saudijcima predao spisak ciljeva koje ne smeju gađati, pre svega civilnu infrastrukturu kakve su energetska i vodovodna, u toj zemlji kojoj je i pre rata manjkalo pitke vode. Ubrzo zatim, prema nedavnim saznanjima Rojtersa, jedan od mostova s te liste, preko kojeg je stanovnicima grada Sane, koji je u rukama pobunjenika, prispevala većina humanitarne pomoći, zbrisan je s mape.

Jemen je i pre rata bio jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Danas je tri miliona njegovih građana pobeglo iz svojih domova kako bi izbegli smrt. Od 26 miliona stanovnika, 14 miliona doslovno gladuje, dok još sedam miliona nema koliko bi im zaista bilo potrebno

Takođe nakon što su reakcije javnosti postale gnevne kako je pristizalo sve više informacija o civilima stradalim u Jemenu, SAD jesu prestale da Saudijskoj Arabiji prodaju kasetne bombe, ali tek u maju ove godine, do kada su njima već pomogli pogibiju ko zna koliko nevinih osoba. Saudijskim avionima su za punjenje gorivom u vazduhu, što im omogućava dugotrajnije bombardovanje, još na raspolaganju američke „leteće pumpe”. Takođe, Rijadu je dostupno i razno drugo američko oružje – ukupna vrednost onoga koje im je Vašington prodao od početka jemenske intervencije do pre dva meseca iznosila je 22 milijarde dolara.

Jedino američko naoružanje na koje više neće moći da računaju jesu precizno navođeni projektili, koje je Bela kuća pre desetak dana objavila da im više neće isporučivati, kao ni bilo kakve projektile uopšte, jer ih Saudijci previše često usmeravaju na civilne mete, nalik sahrani u Sani početkom oktobra, kada je ubijeno 140 i ranjeno oko 500 osoba, posle čega su Amerikanci uspostavili istražni komitet, koji je doveo do zaključka da bi trebalo obustaviti prodaju bombi. Bez obzira na to, Stejt department je prošle nedelje najavio da će Kući Sauda prodati transportne helikoptere i prateću opremu, uz obuku i druge vrste podrške, sve u vrednosti od 3,5 milijardi dolara i, na papiru, namenjeno odbrani saudijske granice a ne ofanzivnim operacijama u Jemenu.

Zločini i zataškavanja

Barak Obama je sa zadrškom odobrio pomoć saudijskoj intervenciji na jemenskoj teritoriji. Za tu akciju nije bilo američkog interesa sem da se odobrovolji Rijad, koji je u tom trenutku, pa i danas, ljut na sadašnju administraciju SAD zbog ublažavanja odnosa prema Iranu, koji Saudijci optužuju da pomaže jemenske pobunjenike. Ali, koliko god mrzovoljno da ju je podržao, Obama se iz te vojne kampanje neće potpuno povući do kraja svog boravka u Beloj kući, tokom kojeg je, uprkos krupnim rečima, slabo šta učinio za zaštitu ljudskih prava na Bliskom istoku a svejedno je pokvario odnose sa oba ključna američka saveznika  u tom regionu, i Saudijskom Arabijom i Turskom.

Vašington, štaviše, nije uspeo ni da sa sebe otrese sumnje da je pomogao Rijadu – mada, verovatno, više zbog sebe nego zbog ugleda Kuće Sauda – u prigušivanju javnog odjeka upravo onog bombardovanja u Sani koje je bilo povod za odluku o prestanku prodaje američkih projektila saudijskoj armiji. Slučajno ili ne, kada je buknuo skandal zbog gađanja sahrane, američki ratni brodovi nadomak Jemena prvi put su ispalili projektile na tamošnje pobunjenike, navodno zato što su oni prethodno otvorili vatru na njih i počeli da ugrožavaju civilni promet u međunarodnim vodama. Kasnije je Pentagon priznao da nije izvesno da su ustanici pucali na njihovu flotilu, ali do tada je bura oko bombardovanja sahrane bila obuzdana.

U oktobru je američki istražni komitet konstatovao da je pogibija civila u Sani izazvana pogrešnim obaveštajnim podacima regularne jemenske vojske. I to se, međutim, može protumačiti kao zataškavanje priznanjem jedne strašne greške umesto one mnogo gadnije: da su ti civili namerno žrtvovani kako bi se likvidirao veliki broj visokih pobunjeničkih figura koje su prisustvovale sahrani.

Jemen je i pre rata bio jedna od najsiromašnijih zemalja sveta. Danas je tri miliona njegovih građana pobeglo iz svojih domova kako bi izbegli smrt. Od 26 miliona stanovnika, 14 miliona doslovno gladuje, dok još sedam miliona nema koliko bi im zaista bilo potrebno. Ali, SAD i Velika Britanija, istovremeno se užasavajući zbog humanitarne katastrofe u Siriji i optužujući svoje tamošnje neprijatelje da ne mare za patnje civila, i dalje pomažu stradanje u Jemenu.

London želi vojno prisustvo u Aziji

Uporna pomoć armiji Saudijske Arabije, uprkos svim kontroverzama, mogla bi se shvatiti i u kao deo britanskih nastojanja da se vrate na pozicije istočno od Sueckog kanala, s kojih su se vojnici Njenog veličanstva povukli pre četiri decenije. Sada se na neke od njih vraćaju, kao i uopšte u Aziju, konstatuje „Fajnenšel tajms”.

Britanija, tako, ponovo otvara pomorsko postrojenje u Bahreinu, uspostavlja nove centre za odbrambeno osoblje u Dubaiju i Singapuru, stvara trajno vojno prisustvo u Omanu. Ove godine je britanska ratna avijacija vežbala sa japanskom, koja nikada nije izvodila takve manevre ni sa kim osim sa SAD. Dva nova nosača aviona, koji bi trebalo da postanu operativni za nekoliko godina, „moći će se videti na Pacifiku”, izjavio je nedavno iskusni ostrvski diplomata. Sagovornici „Fajnenšel tajmsa” veruju da ti potezi odražavaju želju britanske vlasti, koja je prigrlila izlazak iz Evropske unije, da o svojoj vojnoj ulozi razmišlja pre u globalnim nego u kontinentalnim okvirima. Britansko usredsređivanje na Aziju – ekonomski najprosperitetniji region, koji će, izgleda, biti i u centru pažnje SAD u narednim godinama, kontinent na kojem je jedini stalni vojni garnizon Ujedinjenog Kraljevstva smešten u Bruneju, i to na trošak tamošnjeg sultana – potvrđuje i to što je prva poseta premijerke Tereze Mej u inostranstvu vođena željom za trgovinskim aranžmanima bila u Indiji. Nedavno je Mejova obećala zemljama Persijskog zaliva da će s njima produbiti bezbednosnu saradnju.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirjana iz Beograda
Ovo je uzasno-grozotno. Nisam znala ovo o Jemenu, Saudiskoj arabiji o tim strahotama jemenskog naroda - Engleska imperija nastavlja svoj put porobljavanja i mucenja naroda ove planete, a SAD su njen pratilac-saradnik u svom tom zlu, a ja sam drzavljanin ove zemlje gde smo moj muz i ja zaradili penzije mukotrpnim radom - sta sada. Ja se osecam kriva za politiku SAD-a - njen sam drzavljanin = mladost i neznanje dovede mog muze i mene ovde gde u starosti moram da imam kompleks krivice zbog svih zala Anglosaksonskih vladata sada i kroz vekove - oprosti mi Boze zbog mog neznanja. Arizona
dr Slobodan Devic
Mirjana, sestro draga, nema zasto da se osecaas krivom. Amerikanci su nazalost okupirani od Niksona na ovamo i samo predstavljaju "topovsko meso" novog svetskog poretka. Iluzija da se bilo kakve odluke od znacaja za svetsku politiku donose u Vasingtonu prevazilaze i Hudinija. Sve najbolje i Xpuctoc ce pogu!
Славиша Милојковић
Прво, улога САД у Јемену је много активнија од "одобравања Ријада". Амерички дронови без милости ликивидирају кога хоће и кад хоће по Јемену. И због тога ће Обама на робију кад тад. А још један злочин американаца је заташкан пре неки дан - наиме 3. јануара авиони Б52 су не обавештавајући никога (што је могло да се заврши рушењем јер су их Руси пратили као циљеве) гађао цивилне циљеве на северу Сирије и области Идлиб и то насеља у којима нема ИД и која су приступила мировном уговору. Резултат је више од 25 мртвих грађана Сирије. То је била акција када је једном од Б52 авиона отпао мотор на полетању. Још један у низу америчких ратних злочина и одлазеће администрације.
Sasa Trajkovic
Isti oni koji su sponzorisali terorizam, koji su pokrenuli vise gradjanskih ratova i obojenih revolucija u svojim obavestajnim fabrikama lazi. Sramota je kategorija koja vise ne postoji u savremenom drustvu u vremenu egoizma bogatih i odsustva empatije prema bedi ostatka sveta lakse je sakriti ili jednostavno zazmuriti i to je odraz degeneracije naseg drustva koje je kao svoju krajnost dovelo do terorizma i nepreglednih kolona izbeglica u potrazi za boljim zivotom daleko od gladi ili bombi. Ne nece pocrveneti, podici ce zidove uvesti vize zigosace sve strance kao neprijatelje njihivom konformizmu ali smrt i beda nisu vise samo TV vec i na njihovim ulicama, skolama ... otvorilin ste Pandorinu kutiju neka nam je sada Bog na pomoci.
Avatar
Ko sta lopov o postenju
balzak
ovakve tekstove cesce treba iznositi u javnost bez ikakve zadrske. nema vise straha prema velikima. naravno da ne moze sut sa rogatim ali oci ne treba zatvarati. samo iz ovog teksta se moze videti kakav je svet u kome zivimo i ko je najveci krivac za to. takve uvek treba podsecati, i stalno i uporno. nema vise tajni. vremena su drugacija. samo napred.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.